Спајање костију

Спајање костију (ортопедска процедура)
Егзогена остеосинтеза кључне кости металном плочоцом

Спајање костију или остеосинтеза једна је од медицинских процедура у ортопедској хирургији за учвршћивање поломљених костију металном жицом, плочицама, клиновима и другим материјалима. Четири главна принципа која мора да задовољи остеосинтеза су; намештање поломљених фрагмената у анатомски положај, стабилна функционална фиксација, атрауматска хируршка техника и активна функција.

Историја

Пријеломи костију јављају се откада постоји човек. Још од давних времена постоје покушаји њиховог успешног лечења. Током последњих неколико деценија развој саобраћаја, индустрије и спорта знатно се убрзао. Самим тим знатно се повећала могућност настанка Фрактура костију. Упоредно са порастом трауматизма и лечења је такође увелике напредовало. Развиле су се различите технике и школе лечења, чему је допринео и напредак познавању анатомије, хистологије, физиологије и патофизиологије. Данас је лечење прелома посто рутински и без тежих компликација, деформација и инвалидитета, добрим делом захваљујући и остеосинтези.

Велик напредак у начинима и техници остеосинтеза учинила је група швајцарских ортопеда и хирурга (позната као АО-група) која је 1958. године поставивила основне критеријуме, које у будућности мора да испуни остеосинтеза:

• Анатомску репозицију полемљених фрагмената, нарочито код унутарзглобних (интраартикуларних фрактура).
• Механички стабилну (чврсту) остеосинтезу, која одговара савременим принципима биомеханике.
• Очување васкуларизације фрагмената костију, и меких ткива како не би дошло до остеонекрозе и гангрене.
• Рану активну, безболну мобилизацију мишића и суседних зглобова испод и изнад прелома, како би се спречиле компликације.

Наколико деценија касније, почетна је примена нове радна хипотез, изражене кроз четири главна принципа лечења остеоартрозом, која су еволуирала након бројних искустава током времена. Ова нова хипотеза променила је ставововове и ставила нагласак:

• На минималне интраоперативне проблеми са циркулацијом.
• Побољшање консолидације прелома у критичној зони непосредно испод контактних плоча.
• Минимална оштећења кошштаног ткива како би се смањио ризик од поновног прелома након уклањања остеосинтетских плоча.
• Примена оптималног импланта који толеришу ткива, нпр. титанијума.

Основне поставке

Остеосинтеза плочицама и шрафовима

Хируршко спајање костију изводи се након прелома или остеотомија кости применом следећих метода:

• егзогена остеосинтеза,
• интрамедуларна остеосинтеза и
• остеосинтеза коштаним трансплантатом

Егзогена остеосинтеза

Егзогена или спољашња остеосинтеза изводи се применом материјали од метала (или легуре), као што су кашика, вијци, ексери, плоче који се за кост причвршћуј уз помоћ завртња и слично. У зависности од лакације прелома она се изводи на различите начине и са различитим металним фиксаторима.

Постоји и други начинии спољашње фиксације кости; помоћу спољних фиксатора (када се уређај за фиксацију налази изван тела), а за кост је приквршћен помоћу чврсте жице.

Интрамедуларна остеосинтеза

Интрамедуларна остеосинтеза, у начелу се изводи на дугих костију уз помоће ексера који се забадају у медуларни канал кости. Изворни облик остосинтезе уградњом Кинчеровог клина (по аутору који је први осмислио ову методу), до данас је доживела више модификација.

Остеосинтеза коштаним трансплантатом

Остеосинтеза се може извести и помоћу коштаног трансплантата, узетог са здраве кости, који се обично фиксира на поломљену кост уз помоћ шрафова, жице или металне плоче.

Компликације

Неуролошки испади

Током остеосинтезе може доћи до повреде нерва, са пратећом парезом или парализом дистално од места повреде. Оштећења нерава могу настати као последица пркомерног растезања фрагмената костију током репозиције фрагмената. Вежаје вероватноћа да су ове повреде јаве након ручне манипулације, него када се користе посебно конструисани алати.

Васкуларна оштећења

Повреда артерије су врло ретка компликација, али су врло озбиљне, ако се десе.

Неусклађеност фрагмената

Ако су фрагменти поломљене кости након поступка остеосинтезе, неусклађени за више од 5 степени, може се догодити да се остеосинтетски материјал (вијци, плочице, клинови, жица, спољни фиксатор и сл.) поставе у нетолерантан положај, због посебних општих или локалних околности или да не обезбењује стабилни положај кости. Тада ће највјероватније, нешто касније, бити потребан још један оперативни захват, да би се тај материјал заменио новим, или надопунио новим материјалом, како би се фрагменти поставили у коректан (физиолошки) положај.

Остеомијелитис као последица инфекције након остеосинтезе

Незарастање фрагмената

Незарастање фрагмената може бити последица лоше фиксација или монтажа (ломљење плоћице, клина или шрафа) и доста је ретка компликација, која се може решити реинтервенцијом.

Инфекција

Инфекција костију је једна од тежих компликација, али на срећу веома ретка. Санира се уклањањем фиксације, тоалетом ране, применом антибиотика и привременим или дефинитивним збрињавањем прелома спољним фиксатором. Након санације инфекције може се поноово приступити остеосинтез како би се прелом кости дефинитивно збринуао.

Анкилоза зглоба

У зависности од степена повреде мишића и локализације прелома могућа је контрактура или укоченост зглоба. Ова компликација може се спречити или третирати активном фисзикалном терапијом ризичног зглоба након операције. Нпр. компликације на коленом зглобу могу настати у 6-12 недеља после операције.

Литература

• Rüedi, Thomas P.; Buckley, Richard E.; Moran, Christopher G. (2007). AO Principles of Fracture Management (2nd изд.). Thieme. ISBN 978-1-58890-556-7. 
• Волков М. В., Гудушаури О. Н. и Ушакова О. А. Ошибки и осложнения при лечении переломов костей, М., 1979;
• Каплан А. В., Махсон Н. Е. и Мельникова В. М. Гнойная травматология костей и суставов, с. 171, 188, М., 1985;
• Соков Л. П. Курс травматологии и ортопедии, с. 80, М., 1985;
• Ревенко Т. А., Гурьев В. Н. и Шестерня Н. А. Атлас операций при травмах опорно-двигательного аппарата, М., 1987;
• Рычагов Г. П., Гарелик П. В., Кремень В. Е. Общая хирургия. — Мн.: Интерпрессервис; Книжный Дом, 2002. — 928с.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).