Павле Кречаревић
| Павле Кречаревић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 31. октобар 1821. |
| Место рођења | Сентандреја,  Аустријско царство |
| Датум смрти | 25. март 1885. (63 год.) |
| Место смрти | Сремски Карловци,  Аустроугарска |
Павле Кречаревић (Сентандреја, 31. октобар 1821 — Сремски Карловци, 25. март 1885) био је српски адвокат и професор.
Биографија
[уреди | уреди извор]Образовање
[уреди | уреди извор]Основну школу завршио је у Сентандреји. Потом је три године похађао војну школу у Вацу, а у Сремским Карловцима је завршио гимназију. У Пешти је завршио филозофију, у Кечкемету право, а затим и карловачку Богословију (1847).[1]
Каријера
[уреди | уреди извор]Пошто је 1848. положио одговарајуће испите, неко време је био судски чиновник, а потом се бавио адвокатуром. Највећи део радног века провео је у Карловачкој гимназији (1853-1885), где је предавао српски и црквенословенски са књижевношћу[2] и немачки језик.[3]Професорски испит положио је 1872. године.[3]
Био је члан Матице српске. Као студент у Пешти учествовао је у политичким окупљањима на почетку Српског народног покрета. Посланик на Народно-црквеним саборима био је 1869-1871. године. Сарађивао је у Јавору и Застави. [1]
Имао је ту част да буде председник Одбора за пренос костију Бранка Радичевића из Беча на Стражилово (1883).[4]
Породица
[уреди | уреди извор]Отац Димитрије био је имућни трговац, мајка Катарина.[1]Брат Петар Кречаревић био је професор Велике гимназије у Београду.[5]
Био је ожењен Катарином, из угледне карловачке породице Поповић Зубан, са којом је имао сина Марка (геолога и професора)[1]и ћерку Евелину, која се удала за Исидора Ћирића, народно-црквеног и патријаршијског секретара у Карловцима.[5]
Сахрањен је на карловачком Доњем гробљу.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Српски биографски речник књига 5, Кв-Мао. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 349—350.
- ^ Руварац, Димитрије (2008). Ево, шта сте нам криви! (PDF). Јагодина: Гамбит. стр. 148.
- ^ а б Јовановић, Милена (2011). Из Хермесове палестре - прилог историји класичне филологије код Срба (PDF). Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду. стр. 142—143. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 01. 2022. г. Приступљено 25. 11. 2019.
- ^ Петковић, Гордана (2016). Докторска дисертација Знаменити чланови породице Ћирић из Сремских Карловаца (PDF). Нови Сад. стр. 18.
- ^ а б в Петковић, Гордана (2016). Докторска дисертација Знаменити чланови породице Ћирић из Сремских Карловаца (PDF). Нови Сад. стр. 41.