Пређи на садржај

Духови

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Педесетница)
За друге употребе, погледајте страницу Духови (вишезначна одредница).
Духови
Фреска пентекосталне голубице (која представља Светог Духа) у Карлскиршу у Бечу, Аустрија.
ТипХришћански
ЗначењеСлави силазак Светог Духа на апостоле и друге Исусове следбенике; рођење Цркве
ОбележаваРимокатолици, источни католици, старокатолици, лутерани, источни православци, оријентални православци, англиканци и други хришћани
Од7. недеља после Ускрса; Ускрс + 49 дана
ПразновањеЦрквене службе, свечани оброци, процесије, крштења, конфирмација, рукоположење, народни обичаји, плесови, пролећни и шумски обреди, свечана одећа
ТрадицијаМолитва, бдење, пост (пред фестивал), новене, повлачења, свето причешће, јектенија

Духови, тројице, тројчиндан или педесетница (грч. πεντηκοστή [pentekostē] — „педесети дан”) хришћански је празник којим се прославља силазак Светог Духа на апостоле у Јерусалиму, 50 дана након Христовог Васкрсења. Одатле и израз прослава педесетнице, пентекосте итд.

Етимологија

[уреди | уреди извор]
Пентекостес, Ел Греко. Музеј Прадо

Назив Духови је дословце преузето из старословенског, где је то датив једнине, а у ствари се односи на Духа Светог који је један, а не на више духова како се то одомаћило у имену које овај празник данас носи.[1][2][3]

Септуагинта користи израз Pentēkostē у контексту „празника Педесетнице“ само два пута, у Књизи о Товиту и 2 Макавеја, који су деутероканонске/апокрифне књиге у Библији.[4][5][6] Израз Духови се појављује у Септуагинти као један од назива за Фестивал недеља.[7]

Преводиоци Септуагинте су ту реч користили и у два друга смисла: за означавање јубиларне године (Leviticus 25:10),[4] догађај који се дешава сваке 50. године, и у неколико одломака хронологије као редни број.[i] Израз су у књижевности хеленистичког јудаизма такође користили Филон Александријски и Јосиф Флавије.[3]

Залеђина

[уреди | уреди извор]

У јудаизму Фестивал недеља (хебр. שבועות Шавуот) је Фестивал жетве који се слави седам недеља и један дан након првог дана Пасхе (празник бесквасних хлебова) у Deuteronomy 16:9 или седам недеља и један дан након Сабата према наводу у Leviticus 23:16.[9] Празник недеља назива се и празником жетве у Exodus 23:16 и даном првих плодова у Numbers 28:26.[10] У Exodus 34:22 назива се „првим плодом жетве пшенице.“[11] Датум за „Празник седмица“ првобитно је био дан након пуних седам недеља по првој жетви жита.[12][13] У јеврејској традицији педесети дан је био познат као Фестивал недеља.[10][11] Стварно помињање педесет дана потиче из Leviticus 23:16.[1][14]

Током хеленистичког периода, древни празник жетве такође је постао дан обнове Нојевог завета, описаног у Genesis 9:8-17, који је успостављен између Бога и „сваког тела на земљи“.[7] До тада су неки Јевреји већ живели у дијаспори. Према Acts 2:5-11, у Јерусалиму је било Јевреја из „сваког народа под небом“, који су вероватно посетили град као ходочасници током Педесетнице. Посебно су хој епидемоунтес (οἱ ἐπιδημοῦντες) идентификовани као „посетиоци“ Јерусалима из Рима. У ову групу посетилаца улазе и Јевреји и „прозелити“ (προσήλυτος, прозелитос); понекад преведено као „обраћен у јудаизам“, прозелит се односио на нејевреје који су се у потпуности придржавали Мојсијевих закона, укључујући и обрезивање..[15] Списак народа представљених у библијском тексту укључује Парте, Медијце, Еламите, Мезопотамију, Јудеју,[ii] Кападокију, Понт, Азију, Фригију, Памфилију, Египат, Кирену и оне који су били у посети из Рима.[16] Научници су спекулисали о могућем ранијем књижевном извору за списак нација, укључујући астролошки попис Павла Александријског и различите референце на јеврејску дијаспору писаца из доба Другог храма (посебно Филона Александријског).[17]

Значај празника

[уреди | уреди извор]

Хришћани овај празник славе и као дан „рођења Цркве” будући да Дела апостолска доносе да су апостоли пуни Духа Светога говорили тако да су их могли разумети људи свих народа и језика, а мноштво се „дало крстити те су примили Духа Светога”. Иначе то је и јасно отварање спасоносног послања Цркве према свима а не само према Јеврејима.

Празновање

[уреди | уреди извор]

У храмове се уноси свежа зелена трава и цвеће. После свете литургије служи се вечерње, на коме се клечи и плету венци од траве и цвећа. Ти венци се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид.

Овај празник славе православци, католици и многе друге хришћанске цркве.

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомена

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Као део фразе ἐπ᾽ αὐτὴν ἔτους πεντηκοστοῦ καὶ ἑκατοστοῦ[8](ep autēn etous pentēkastou kai hekatostou, „у сто педесетој години“, или неке варијације те фразе у комбинацији са другим бројевима за дефинисање прецизног броја година, а понекад и месеци. Види: „... у сто педесетој години ...“ 1 Maccabees 6:20, „у сто педесет првој години ...“ 1 Maccabees 7:1, „Такође први месец сто педесет друге године ... “1 Maccabees 9:3, са другим примерима у 1 Maccabees 9:54 и 2 Maccabees 14:4.[4]
  2. ^ Постоје значајна неслагања међу модерним научницима око тумачења „Јудеје” у Делима 2:9. Тертулијан и Августин су превели „Јудеју“ из Дела 2:9 као Јерменијам (Јерменија), док ју је Јероним назвао Сиријом, а Јован Златоусти ју је повезао са Индијом. Савремени научници су предложили додатне могућности, укључујући Киликију, Јонију и Лидију.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Bratcher, Robert G; Hatton, Howard (2000). A handbook on Deuteronomy. New York: United Bible Societies. ISBN 978-0-8267-0104-6. 
  2. ^ Deuteronomy 16:10
  3. ^ а б Danker, Frederick W; Arndt, William; Bauer, Walter (2000). A Greek-English lexicon of the New Testament and other early Christian literature. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-03933-6. 
  4. ^ а б в Gerhard, Kittel; Friedrich, Gerhard; Bromiley, Geoffrey William, ур. (2006). „Pentecost”. Theological dictionary of the New Testament. Превод: Geoffrey William Bromiley. Grand Rapids, Michigan: Eerdmans. ISBN 978-0-8028-2243-7. 
  5. ^ Bromiley, Geoffrey William, ур. (2009). „Pentecost”. The International standard Bible encyclopedia (2 изд.). Grand Rapids, Michigan: W.B. Eerdmans. 
  6. ^ Tobit 2:12 Maccabees 12:32
  7. ^ а б Jansen, John Frederick (1993). „Pentecost”. Ур.: Metzger, Bruce M; Coogan, Michael D. The Oxford Companion to the BibleНеопходна слободна регистрација. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504645-8. doi:10.1093/acref/9780195046458.001.0001. Приступљено 2018-12-02. 
  8. ^ „Septuagint (LXX), 1 Maccabees 6:20”. academic-bible.com: The Scholarly Portal of the German Bible Society. German Bible Society. Приступљено 9. 6. 2017. 
  9. ^ Balz, Horst Robert; Schneider, Gerhard (1994). Exegetical dictionary of the New Testament. ISBN 978-0-8028-2803-3. 
  10. ^ а б Keil, Carl Friedrich; Delitzsch, Franz (2011). Commentary on the Old Testament. Peabody, Massachusetts: Hendrickson Publishers. ISBN 978-0-913573-88-4. 
  11. ^ а б Gaebelein, Frank E (1984). The expositors Bible commentary with the New International Version of the Holy Bible in twelve volum. Grand Rapids, MI: Zondervan. ISBN 978-0-310-36500-6. 
  12. ^ Leviticus 23:16
  13. ^ Numbers 28:28–31
  14. ^ NIV archaeological study Bible an illustrated walk through biblical history and culture : New International Version. Grand Rapids, Mich.: Zondervan. 2005. ISBN 978-0-310-92605-4. 
  15. ^ Longenecker, Richard N. (2017). Acts. Zondervan. ISBN 978-0-310-53203-3. 
  16. ^ NIV, Archaeological Study Bible: An Illustrated Walk Through Biblical History and Culture. Zondervan. 2010. ISBN 978-0-310-87018-0. 
  17. ^ Gilbert, Gary (2002). „The List of Nations in Acts 2: Roman Propaganda and the Lukan Response”. Journal of Biblical Literature. 121 (3): 497—529. ISSN 0021-9231. JSTOR 3268158. doi:10.2307/3268158. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Духови на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Духови&oldid=28816928”