Пређи на садржај

Поату-Шарант

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Поату-Шаронт)
Поату-Шарант
Положај
Држава Француска
ДепартманиШарант (16)
Приморски Шарант (17)
Де Севр (79)
Вјен (86)
ПрефектураПоатје
Админ. центаркоординате =
Председник
регионалног већа
Сеголен Роајал
Површина25.810 km2
Становништво2006.
 — број ст.1.778.856
 — густина ст.68,92 ст./km2
Број округа14
Број кантона157
Број општина1464
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Поату-Шарант (фр. Poitou-Charentes) је бивши регион на западу Француске. Састојао се од 4 департмана. Главни град био је Поатје.

Историја

[уреди | уреди извор]

Прво становништво је било галско племе Пиктави. Римљани су их покорили 56., па су укључени у Галију, као део историјске Аквитаније. Визиготи су 418. заузели регион, а под власт Франака долазе 507. под династијом Меровинга.

Поатје са средњовековним црквама

Ту се одиграла битка код Тура (звана и као битка код Поатјеа) 732. у којој је Карло Мартел спречио Муслиманску инватију западне Европе. Од X до 12. века грофови Поатуа су били и војводе Аквитаније, а град Поатје је постајао све значајнији.

Долази под енглеску контролу 1152. Ту се одиграла и битка код Поатјеа током Стогодишњег рата. У тој бици Енглези су победили и заробили су француског краља Јована II Доброг.

Поново постаје део Француске 1416. Остао је као регион до Француске револуције, када је подељен на три департмана.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Ла Рошел, Стара лука, две куле


Становништво региона је познато под називом Пикто-Шаранти. Постоји локални језик, који говори мало људи. Има 1, 7 милиона становника. У региону је 23% становништва млађе од 25 година. Од градова значајни су Поатје, Ла Рошел, Ангулем, Коњак, Рошфор, Барбезје, Шателро и Ниор.

Департмани

[уреди | уреди извор]

Састоји се од четири департмана:

Економија

[уреди | уреди извор]

Пољопривреда представља значајан део привреде. Значајан је по производњи пшенице, кукуруза и узгоју стоке. Ту се производи и вињак коњак. Од индустрије вредно је споменути машинску, хемијску и млечну индустрију.