Поп музика
| Поп музика | |
|---|---|
| Стилско порекло | Традиционални поп[1], ритам и блуз, џез, фолк,[2] ду-воп, плесна музика, класична музика, рокенрол[3] |
| Културолошко порекло | 1950-е, Уједињено Краљевство и САД |
| Изведени облици | Нови талас[4][5][6] |
| Регионалне сцене | |
| J-pop, K-pop | |
Поп је музички жанр. У поп музици текст и певање преовладавају над композицијом и инструменталом. Ову музику одликују једноставни хармонијски и мелодијски стил за разлику од рок музике и постојање рефрена. Пјесме су кратке и уз њих се, углавном, може плесати. Она је омиљена од широких маса и самим тим и комерцијално успјешна. То је музички жанр са највећим бројем продатих носача звука.
Назив „поп“ је настао од енглеске речи „popular“ (популаран) што означава музику за забаву. Израз „поп (музика)“ појавио се како би описао музику која се развила из рокенрол револуције средином 50-их година прошлог века и наставила свој развој, све до данас.[7] Од тада у музици која се свиђа најширој публици, односно поп музици, доминирају звукови који су и даље укорењени у основним елементима рокенрола. У себи често садржи елементе рок, џез, етно, фолк, реге и/или соул музике. Сматра се поджанром забавне музике.
Дефиниције и етимологија
[уреди | уреди извор]Дејвид Хеч и Стивен Милворд описују поп музику као „тело музике које се разликује од популарне, џеза и народне музике“.[8] Према Питу Сигеру, поп музика је „професионална музика која се ослања и на народну музику и на музику ликовне уметности“.[2] Дејвид Бојл, истраживач музике, наводи поп музику као било коју врсту музике којој је особа била изложена у масовним медијима.[9] Већина појединаца мисли да поп музика обухвата само топ-листе синглова, а не збир свих музичких листа. Музичке листе садрже песме из различитих извора, укључујући класичне, џез, рок и нове песме. Као жанр, поп музика постоји и развија се одвојено.[10] Стога, термин „поп музика“ може да се користи да опише посебан жанр, дизајниран да привуче све, што се често карактерише као „инстант музика заснована на сингловима намењена тинејџерима“, за разлику од рок музике као „музика заснована на албумима за одрасле“.[7][12]
Поп музика се континуирано развија заједно са дефиницијом појма. Према музичком писцу Билу Ламу, популарна музика се дефинише као „музика од индустријализације 1800-их која је највише у складу са укусима и интересима урбане средње класе.“[13] Термин „поп песма“ је први пут коришћен 1926. године, у смислу музичког дела које „има популарну привлачност“.[14] Хач и Милворд указују да се многи догађаји у историји снимања 1920-их могу посматрати као рођење модерне поп музичке индустрије, укључујући кантри, блуз и хилбили музику.[15]
Према веб страници Њу Гроув речник музике и музичара, термин „поп музика“ „настао је у Британији средином 1950-их као опис рокенрола и нових стилова омладинске музике на које је утицао“.[3] Оксфордски речник музике наводи за поп да, иако се „раније значење односило на концерте привлачне широкој публици [...] од касних 1950-их, поп је имао посебно значење некласичне музике, обично у облику песама, које изводе уметници као што су Битлси, Ролингстонси, ABBA, etc.“[16] Гроув музика онлајн такође наводи да током „[...] раних 1960-их, [термин] 'поп музика' се терминолошки такмичио са бит музиком [у Енглеској], док се у САД њена покривеност преклапала (као и даље случај) са 'рокенролом'”.[3]
Отприлике од 1967. године, термин „поп музика” се све више користио у супротности са термином рок музика, што је подела која је дала генерички значај за оба термина.[17] Док је рок тежио аутентичности и проширењу могућности популарне музике,[17] поп је био комерцијалнији, ефемернији и приступачнији.[18] Према британском музикологу Сајмону Фриту, поп музика се производи „као ствар предузетништва, а не уметности“, и „дизајнирана је да се допадне свима“, али „не долази са неког одређеног места нити означава неки посебан укус“. Фрит додаје да је „не води нека значајна амбиција осим профита и комерцијалне награде [...] и, у музичком смислу, у суштини је конзервативна”. Она је, „обезбеђена одозго (од стране дискографских кућа, радио програмера и промотера концерата), уместо да се прави одоздо... Поп није „уради сам” музика, већ је професионално произведена и упакована“.[7]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Ова врста музике у себи често садржи елементе рок, џез, етно, фолк, реге или соул музике и сматра се поджанром забавне музике. У поп музици преовладава текст и певање над композицијом и инструменталом. Ову музику одликују једноставни хармонијски и мелодијски стил и постојање рефрена. Песме су кратке и уз њих се, углавном, може плесати. Она је омиљена код широких маса и самим тим и комерцијално је успешна.
Стални елемент (основни облик) у поп музици[19] је „поп песма” која се састоји од две или три строфе и рефрена који се често понавља. Песме најчешће трају од 2,5 до 5 минута. Ипак, у случајевима када је песма превише дугачка ствара се такозвана „радио верзија”. Поп музика се обично не пише, не изводи и не снима као симфонија или концертна представа.[20]
Као и у другим уметничким формама које покушавају да привуку највише публике (филмови, серије, бродвејске представе) поп музика наставља да се стапа и позајмљује елементе и идеје из разних музичких стилова. Рок, ар енд би, кантри, диско, панк и хип хоп су специфични жанрови који су били инкорпорирани и на разне начине утицали на поп музику у протеклих шест деценија. У последњој деценији латино и реге музика су почеле да играју већу улогу у поп музици него икада раније.
50-их година, музичари као што су Елвис Присли и Битлси представљају претечу поп музике, која тада још није била засебан правац.[21]
Жанрови поп музике
[уреди | уреди извор]Поп музика се преклапа са скоро свим музичким правцима. Неки од жанрова поп музике су:
Настанак попа
[уреди | уреди извор]Диско музика је била дефиниција за 70-е године и помогла је бржем развитку поп музике. Било је то златно доба синтисајзера, који су били доступни у свим облицима и величинама. Почетак 70-их је обележио Елтон Џон, велика поп звезда и дан данас.
Најзначајнији представници:
[уреди | уреди извор]Златно доба поп музике
[уреди | уреди извор]Дигитално снимање се усавршило 1980-их што је омогућило поп музици још више да се развије. Убацивањем електронских звукова развила се под врста као што је нпр. техно. Уметници који су утицали на развој попа током 80-их и на тај начин стварали културу поп музике су:
- Мајкл Џексон - често се назива краљем попа
- Џорџ Мајкл
- Принс
- Мадона - често се назива краљицом попа
- Јуритмикс
- Спандо Балеј
- Синди Лопер
- Бритни Спирс - често се назива принцезом попа,
- Кајли Миног
- Кејт Буш
- Синди Лопер
Поп музика данас
[уреди | уреди извор]Звук данашње поп музике је под великим утицајем развоја технологије за снимање музике. Електронска музика која се снима и изводи дигитално прожима се кроз већину данашњих најпродаванијих поп издања. Ипак, на топ листама се дешавају и промене. Аделин хит „Someone Like You” из 2011. године је постао први број један хит у Америци који садржи само клавир и вокале. Исто тако 2014. године Тејлор Свифт је са својим албумом „1989” постала је први кантри извођач који је икада направио потпуни прелаз у поп са читавим албумом. Данашњи музичари као што су Лејди Гага, Бритни Спирс, Пинк, Џастин Тимберлејк угледају се на претходнике и на то златно доба поп музике.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Traditional Pop, Allmusic.com Архивирано 2017-10-19 на сајту Wayback Machine. Retrieved 25 August 2016
- ^ а б Gilliland, John (1969). „Show 1 – Play A Simple Melody: Pete Seeger on the origins of pop music” (audio). Pop Chronicles. Digital.library.unt.edu.
- ^ а б в R. Middleton, et al., "Pop", Grove music online, retrieved 14 March 2010. (потребна претплата) Архивирано 13 јануар 2011 на сајту Wayback Machine
- ^ „Pop/Rock » Punk/New Wave » New Wave”. allmusic.com. Архивирано из оригинала 8. 3. 2021. г. Приступљено 9. 12. 2021.
- ^ „The 50 Best New Wave Albums”. Paste. 13. 10. 2020. Архивирано из оригинала 1. 10. 2017. г. Приступљено 9. 12. 2021.
- ^ „Q&A with Theo Cateforis, author of Are We Not New Wave? Modern Pop at the Turn of the 1980s” (PDF). University of Michigan. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 11. 2021. г. Приступљено 9. 12. 2021.
- ^ а б в S. Frith, W. Straw, and J. Street, eds, The Cambridge Companion to Pop and Rock (Cambridge: Cambridge University Press), ISBN 0521556600, pp. 95–105.
- ^ D. Hatch and S. Millward, From Blues to Rock: an Analytical History of Pop Music (Manchester: Manchester University Press, 1987), ISBN 0-7190-1489-1, p. 1.
- ^ Boyle, J. David; Hosterman, Glenn L.; Ramsey, Darhyl S. (1981-04-01). „Factors Influencing Pop Music Preferences of Young People”. Journal of Research in Music Education (на језику: енглески). 29 (1): 47—55. ISSN 0022-4294. JSTOR 3344679. S2CID 145122624. doi:10.2307/3344679.
- ^ R. Serge Denisoff and William L. Schurk, Tarnished Gold: the Record Industry Revisited (New Brunswick, NJ: Transaction Publishers, 3rd edn., 1986), ISBN 0-88738-618-0, pp. 2–3.
- ^ Moore, Allan F. (2016). Song Means: Analysing and Interpreting Recorded Popular Song. Routledge. ISBN 978-1-317-05265-4.
- ^ Musicologist Allan Moore surmises that the term "pop music" itself may have been popularized by pop art.[11]
- ^ Lamb, Bill (29. 9. 2018). „What Is Pop Music?”. ThoughtCo. Архивирано из оригинала 17. 4. 2019. г. Приступљено 4. 11. 2018.
- ^ J. Simpson and E. Weiner, Oxford English Dictionary (Oxford: Oxford University Press, 1989). ISBN 0-19-861186-2, cf. pop.
- ^ D. Hatch and S. Millward, From Blues to Rock: an Analytical History of Pop Music, ISBN 0-7190-1489-1, p. 49.
- ^ "Pop", The Oxford Dictionary of Music, retrieved 9 March 2010.(потребна претплата) Архивирано 12 новембар 2017 на сајту Wayback Machine
- ^ а б Kenneth Gloag in. The Oxford Companion to Music. Oxford University Press. (Oxford:, 2001), ISBN 0-19-866212-2, p. 983.
- ^ T. Warner, Pop Music: Technology and Creativity: Trevor Horn and the Digital Revolution (Aldershot: Ashgate, 2003), ISBN 0-7546-3132-X, pp. 3–4.
- ^ „Pop music - New World Encyclopedia”. www.newworldencyclopedia.org (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ „Popular music”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ „RetroWaste: Vintage Fashion, Toys, Cars, Memorabilia and More!”. www.retrowaste.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Adorno, Theodor W., (1942) "On Popular Music", Institute of Social Research.
- Bell, John L., (2000) The Singing Thing: A Case for Congregational Song. ISBN 1579991009., GIA Publications,
- Bindas, Kenneth J., (1992) America's Musical Pulse: Popular Music in Twentieth-Century Society, Praeger.
- Clarke, Donald, (1995) The Rise and Fall of Popular Music, St Martin's Press. https://web.archive.org/web/20071231045026/http://www.musicweb.uk.net/RiseandFall/index.htm
- Dolfsma, Wilfred, (1999). Valuing Pop Music: Institutions, Values and Economics., Eburon.
- Dolfsma, Wilfred, (2004). Institutional Economics and the Formation of Preferences: The Advent of Pop Music., Edward Elgar Publishing.
- Frith, Simon, Straw, Will, Street, John, eds, (2001), The Cambridge Companion to Pop and Rock. Cambridge University Press. 2001.,
- Frith, Simon (2004). Popular Music: Critical Concepts in Media and Cultural Studies., Routledge.
- Gillett, Charlie, (1970). The Sound of the City. The Rise of Rock and Roll., Outerbridge & Dienstfrey.
- Hatch, David and Stephen Millward, (1987), From Blues to Rock: an Analytical History of Pop Music. Manchester University Press. 1987., ISBN 0719014891
- Johnson, Julian, (2002). Who Needs Classical Music?: Cultural Choice and Musical Value. Oxford University Press. ISBN 0195146816.,, .
- Kent, Jeff, (1983) The Rise and Fall of Rock. Witan Books., ISBN 0950898104.
- Lonergan, David F., (2004) Hit Records, 1950–1975. Scarecrow Press. 2005., ISBN 0810851296.
- Maultsby, Portia K., (7907) Intra- and International Identities in American Popular Music, Trading Culture.
- Middleton, Richard, (1990) Studying Popular Music. Open University Press. 1990..
- Negus, Bob, (1999). Music Genres and Corporate Cultures. ISBN 041517399X., Routledge, .
- Pleasants, Henry (1969) Serious Music and All That Jazz, Simon & Schuster.
- Roxon, Lillian, (1969). Rock Encyclopedia., Grosset & Dunlap.
- Shuker, Roy, (2002). Popular Music: The Key Concepts. ISBN 0415284252., Routledge, (2nd edn.) .
- Starr, Larry & Waterman, Christopher, (2002) American Popular Music: From Minstrelsy to MTV. Oxford University Press. 2003..
- Watkins, S. Craig, (2005). Hip Hop Matters: Politics, Pop Culture, and the Struggle for the Soul of a Movement. Beacon Press. ISBN 0807009822.,, .
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The Consumption of Music and the Expression of Values: A Social Economic Explanation for the Advent of Pop Music, Wilfred Dolfsma, American Journal of Economics and Sociology, October 1999.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
