ПКБ
| ПКБ Корпорација | |
|---|---|
| Основано | 27. децембар 1945. |
Руководиоци | Вања Милић |
| Приход |  €12,21 милион (2019)[1] |
| Профит |  (€78,08 милиона) (2019)[1] |
| Укупна актива | €156,42 милиона (2019)[2] |
| Власник | Al Dahra Serbia |
Број запослених | 51 (2019) |
| Веб-сајт | www |
ПКБ Корпорација је српска агробизнис компанија. Седиште је у Падинској Скели.
Историја
[уреди | уреди извор]Компанија користи скраћени назив ПКБ као скраћеницу од Пољопривредни комбинат Београд.[3]
ПКБ Корпорација је основана 27. децембра 1945. године, са седиштем у Београду.[4] Била је то највећа агробизнис компанија у бившој Југославији која је нудила разне услуге. [5] На свом врхунцу имала је 42.000 запослених широм бивше Југославије. [6] Током 2000-их приватизована су велика одељења ПКБ-а, пре свега ланац супермаркета Пекабета и прехрамбене компаније Имлек и Фриком.[5]
Влада Србије је 2015. године на јавној аукцији понудила компанију на продају по цени од 154 милиона евра (51% имовине); међутим аукција је пропала јер нико није дао понуде.[7] У јануару 2018. године објављено је да је Влада Србије договорила са ММФ-ом да прода свој удео у ПКБ корпорацији до лета 2018, како би додатно консолидовала своје финансије.[8] Влада Србије је у септембру 2018. прихватила једину понуду Al Dahra Serbia од 105,05 милиона евра. [9] Уговор између страна је финализован и званично потписан 4. октобра 2018. године.[10] Према финансијском извештају за 2018. укупан капитал износио је 227 милиона евра. [11]
Организација
[уреди | уреди извор]Од септембра 2016. године, ПКБ је управљала са око 30.000 хектара пољопривредног земљишта.[12] Око 23.000 хектара је у власништву Владе Србије, а 7.000 у власништву ПКБ-а.[12] Њен укупан удео је подељен на 9 целина од којих се осам налази северно од градског подручја Београда: Чента, Дунавац, Пионир, Партизански прелаз, Падинска Скела, Лепушница, Ковилово, Младост (северно од града Београда) и 7. Јули се налази јужно од градског подручја Београда.[12]
Већина производних и управних зграда налази се у Панчевачком риту, који се налази 15 километара северно од центра Београда.[13]
Од септембра 2016. године, ПКБ је имала 9.000 крава, 3.500 говеда, 6.000 свиња, 2.000 оваца и 30.000 кокошака.[12] Од моторизоване опреме располагао је са 330 трактора, 35 комбајна, 90 машина за утовар и 1.370 прикључних машина.[12]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „КОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС УСПЕХА (2019) - PKB Corporation”. apr.gov.rs. Приступљено 25. 1. 2021.[мртва веза]
- ^ „КОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС СТАЊА (2019) - PKB Corporation”. apr.gov.rs. Приступљено 25. 1. 2021.[мртва веза]
- ^ „(PDF) Federal Republic of Yugoslavia (Serbia and Montenegro)”. Архивирано из оригинала 21. 01. 2023. г. Приступљено 03. 07. 2023.
- ^ „Оснивање и историјски развој”. pkb.rs. Архивирано из оригинала 21. 04. 2021. г. Приступљено 28. 12. 2017.
- ^ а б „PRODAJA PKB: Galabija nad srpskim oranicama”. novosti.rs. Pečat. 23. 9. 2018. Приступљено 19. 12. 2018.
- ^ „PKB: Uništavanje uspeha”. cins.rs. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije. Приступљено 21. 3. 2019.[мртва веза]
- ^ Milojević, Milica. „Difficult future of the largest Serbian agricultural company”. financialobserver.eu. Приступљено 4. 1. 2018.
- ^ Albunović, Ivana (3. 1. 2018). „Приватизација ПКБ-а обећана ММФ-у”. politika.rs. Приступљено 13. 3. 2018.
- ^ „Država odlučila: PKB prodat Arapima”. b92.net. 14. 9. 2018. Приступљено 14. 9. 2018.
- ^ „AL DAHRA KUPILA PKB: U naredne tri godine investiraće 30 miliona evra”. blic.rs. Tanjug. 4. 10. 2018. Приступљено 4. 10. 2018.
- ^ „Povoljnom kupovinom PKB-a Al Dahra zaradila 106 miliona evra”. insajder.net. 15. 6. 2019. Приступљено 28. 8. 2019.
- ^ а б в г д Lazić, Č. (13. 9. 2016). „PKB je veliki skoro kao CEO BEOGRAD (GRAFIKA)”. blic.rs. Приступљено 28. 12. 2017.
- ^ „PKB Corporation JSC Belgrade Padinska Skela”. kipdf.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-21.