Пређи на садржај

Прилепац (тврђава)

Координате: 42° 32′ 25″ С; 21° 31′ 16″ И / 42.540140° С; 21.521157° И / 42.540140; 21.521157
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Прилепац на Прилепници)

42° 32′ 25″ С; 21° 31′ 16″ И / 42.540140° С; 21.521157° И / 42.540140; 21.521157

Прилепац
Табла у Прилепцу
Опште информације
МестоБожевце, код Новог Брда
ОпштинаНово Брдо
Држава Србија
Врста споменикатврђава
Време настанка14. век
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуРепублички завод за заштиту споменика културе

Прилепац[1] (или Прилепница) је некадашња средњовековна тврђава која се налазила 13 km југоисточно од Новог Брда, код села Божевце, на заравни брда Оџин камен[2] (861 m нмв), које доминира околином.

Историја

[уреди | уреди извор]

Подигнут је вероватно у 14. веку, ако не и раније попут Призренца, ради одбране прилаза утврђеном Новом Брду долином Прилепнице (долина Биначке Мораве) која тече у клисури испод тврђаве. Припадао је логотету Душана Силног (краљ 1331–1346, цар 1346–1355) Прибцу, а касније и његовом сину Стефану Урошу, а потом и кнезу Лазару (1371–1389) који се у тврђави родио (око 1329) и који је околна села која су му припадала додељивао манастирима и црквама као метохе, а саму утврду је доделио својој задужбини манастиру Раваници.

Прилепац се сматра и за родно место српског калуђера игумана румунског православног манастира Тисмана, Никодима Тисманског (1310)[3].

Сам Прилепац се у историјским изворима тог доба помиње 1381. године. Тврђава је смештена на платоу и прати облик терена. Сам плато је са две (јужне и западне) стране практично неприступачан, са једне (северне) тешко приступачне, док је са четврте (источне) стране прилаз платоу благ. Тај теренски недостатак је надокнађиван копањем сувог шанца дубине 7–10 m са источне стране и подизањем велике округле куле на југоисточном темену тврђаве која је бранила најлакши прилаз тврђави. Целокупан простор некадашње тврђаве је данас у потпуности у рушевинама, тако да је врло тешко назрети облике и изглед некадашње утврде, али се на основу материјалних остатака на лицу места може претпоставити да је имала облик неправилног четвороугла, приближних димензија 120 m (југ–север) x 90 m (исток–запад). У склопу некадашње тврђаве виде се остаци неколико грађевина и бунара.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ PRILEPNICA (Gnjilane): 1. ruins of an old church; 2. small medieval town of Prilepac, several villages; 3. Draganac monastery, above the town of Prilepac.[1][2][мртва веза] (језик: енглески)
  2. ^ Атанасије Урошевић — Новобрдска Крива река, страна 106 (Насеља и порекло становништва (књига 32) — Српски етнографски зборник (књига LX), Београд 1951)
  3. ^ "Митолошки зборник", Београд 2006.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]