Равна гора (Сувобор)

Равна гора преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Равна гора (вишезначна одредница).

Равна гора
Висораван Равна гора
Географске карактеристике
Координате	44° 06′ 34″ С; 20° 09′ 23″ И
Географија
Равна гора
Државе	Србија

Равна гора је мања висораван или зараван која се простире на западним и југозападним обронцима планине Сувобор у западној Србији.

Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до 1941. на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима Коштунића. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до 1984. године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва.

Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока.

За све излетнике и посетиоце Сувобора у селу Коштунићи коме припада и Равна гора отворено је 90-тих година 20. века прво туристичко етно-село у Србији. Одавде је почела да се шири туристичка култура етно села са апартманима, ресторанима и осталим пратећим садржајима широм Србије. Она на најбољи начин чувају сећање на живот у прошлости у складу са природом, културу и обичаје на којима се налазе.

Спомен комплекс

Главни чланак: Спомен комплекс „Равна гора”

Током деведесетих година 20. века на Равној гори подигнут је спомен комплекс са циљем да се очува успомена на Југословенску војску у отаџбини, односно четнике предвођене армијским генералом и министром војним Драгољубом Михаиловићем.

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
  Споменик Драгољубу Дражи Михаиловићу надомак цркве Светог Георгија

Види још

• Спомен-комплекс „Равна гора”

Литература

• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 
• Тимотијевић, Милош; Савовић, Саша (2014). Равна гора. Београд: Службени гласник. стр. 292. ISBN 978-86-519-1810-3. 

Спољашње везе

• Часопис Хоризонт — Равна гора