Радивоје Огњановић
Радивоје Огњановић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 1. јул 1933. | ||
Место рођења | Строшинци, Краљевина Југославија | ||
Датум смрти | 30. август 2011.78 год.) ( | ||
Место смрти | Београд | ||
Позиција | нападач | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1950–1951 1951–1953 1953–1961 1961–1962 1962–1963 1963–1964 1964–1965 1965–1966 |
Срем (СМ) Партизан Раднички Београд Партизан Црвена звезда Штурм Грац Базел Гринхем |
10 162 9 11 |
(1) (61) (1) (2) |
Репрезентативна каријера | |||
1957–1959 | Југославија | 5 | (1) |
Тренерска каријера | |||
1982–1984 1989–1992 1993–1994 |
Камерун Обала Слоноваче Кина до 23 |
Радивоје Огњановић (1. јул 1933) бивши је српски фудбалер и тренер, репрезентативац Југославије.
Спортска каријера
[уреди | уреди извор]Рођен је 1. јула 1933. године у селу Строшинци. Фудбалску каријеру је започео у млађим категоријама Срема из Сремске Митровице, али је веома брзо напредовао до стандардног првотимца. Играо је на позицији нападача. Од 1951. године прелази у редове београдског Партизана, али није добио праву прилику, за две године одиграо је само 10 првенствених утакмица. Дрес Радничког из Београда Огњановић је носио седам година, израстајући у једног од бољих југословенских фудбалера. Био је члан најславније генерације у историји новобеоградског Радничког, која је 1956. и 1958. освајала треће место у првенству, а играли су финале Купа Југославије 1957. године против Партизана.
Поново је носио дрес Партизана у сезони 1961/62, освојивши са црно-белима првенство Југославије. Огњановић је у сезони 1962/63. играо за Црвену звезду и одиграо 34 званичне утакмице, од чега 11 првенствених (дао 2 гола).
Прва станица у његовој иностраној каријери био је аустријски Штурм Грац у сезони 1963/64. Из Штурма 1964. године прелази у редове Базела, и ту остаје само једну сезону, да би каријеру завршио у швајцарском Гринхему 1966. године.[1]
Одиграо је један меч за омладинску, четири за Б тим и пет мечева за А репрезентацију Југославије (постигао 1 гол). Дебитовао је 1957. на утакмици против Румуније (2:0) у Београду, а опростио се 1959. у Базелу против Швајцарске (5:1).
Са репрезентацијом је играо на Светском првенству 1958. године у Шведској, одиграо две утакмице, против Парагваја у групној фази - 3:3, када је постигао свој једини гол у националном дресу и против СР Немачке - 0:1 у четвртфиналу.[2]
Након завршетка играчке каријере, завршио је Економски факултет, али се никада није бавио струком, будући да се посветио тренерском позиву. Био је селектор у двема понајбољим афричким селекцијама - Камеруну (1982—1984) и Обали Слоноваче (1989—1992). Селекцију Камеруна је преузео после Светског првенства 1982. године и са „лавовима“ освојио Афрички куп нација 1984. године.
Голови за репрезентацију
[уреди | уреди извор]# | Датум | Место | Противник | Резултат | Такмичење |
---|---|---|---|---|---|
1. | 15. јун 1958. | Ешилструна | Парагвај | 3:3 | Светско првенство 1958. |
Успеси
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Ognjanović Radivoje profile”. national-football-teams.com. 12. 01. 2019. Приступљено 12. 01. 2019.
- ^ „Ognjanović Radivoje reprezentativci”. reprezentacija.rs. 12. 01. 2019. Приступљено 12. 01. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Радивоје Огњановић на сајту reprezentacija.rs
- Радивоје Огњановић на сајту partizanopedia.rs
- Радивоје Огњановић на сајту crno-bela-nostalgija
- Рођени 1933.
- Умрли 2011.
- Вуковарци
- Срби у Славонији
- Српски фудбалери
- Српски фудбалски тренери
- Југословенски фудбалери
- Југословенски фудбалски репрезентативци
- Југословенски фудбалски тренери
- Фудбалери Радничког Београд
- Фудбалери Партизана
- Фудбалери Црвене звезде
- Фудбалери Базела
- Фудбалери Штурма
- Фудбалери на Светском првенству 1958.
- Нападачи у фудбалу
- Селектори фудбалске репрезентације Камеруна