Пређи на садржај

Словенија

Уреди везе
Координате: 46° 07′ 12″ С; 14° 48′ 54″ И / 46.120° С; 14.815° И / 46.120; 14.815
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Република Словенија)
Република Словенија
Republika Slovenija  (словеначки)
Химна: Здравица
(словен. Zdravljica)
Положај Словеније
Главни град 
(и највећи)		Љубљана
46° 03′ 05″ N 14° 30′ 22″ E / 46.05139° С; 14.50611° И / 46.05139; 14.50611
Службени језиксловеначки
Остали језици у употреби
Владавина
Облик државеунитарна парламентарна уставна република
 — ПредседницаНаташа Пирц Мусар
 — Председник ВладеРоберт Голоб
Законодавна властПарламент
 — Горњи домДржавни савет
 — Доњи домДржавни збор
Историја
Стварање‍
 — Држава Словенаца, Хрвата и Срба29. октобар 1918.
 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца1. децембар 1918.
 — Словеначко народноослободилачко веће19. фебруар 1944.
 — Социјалистичка Република Словенија29. јул 1944.
 — Независност од Југославије25. јун 1991.
 — Брионска декларација7. јул 1991.
 — Тренутни Устав23. децембар 1991.
 — Приступ у УН22. мај 1992.
 — Приступ у ЕУ1. мај 2004.
Географија
Површина‍
 — укупно20.271 km2 (150)
 — вода (%)0,7[1]
Становништво‍
 — 2024.Раст 2.124.709[2] (145)
 — густина103 ст./km2 (114)
Привреда
БДП / ПКМ≈ 2024.
 — укупноРаст 117,993 млрд. $[3] (97)
 — по становникуРаст 55.683 $[3] (34)
ИХР (2022)0,926[4] (23) — веома висок
Валутаевро2
 — код валутеEUR
Остале информације
Временска зонаUTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Интернет домен‍.si‍
Позивни број+386
1 У општинама са припадницима италијанских и мађарских мањина
2 Словеначки толар замењен за Евро 1. јануара 2007.

Словенија (словен. Slovenija), званично Република Словенија (словен. Republika Slovenija, О овој звучној датотеци изговор),[5] држава је у средњој Европи.[6][7] Граничи се са Италијом на западу, Аустријом на северу, Мађарском на североистоку, Хрватском на југу и југоистоку, док кратком обалом излази на Јадранско море на југозападу.[8] Словенија је углавном планинска и шумовита,[9] а простире се на 20.271 km2[10] и има више од 2 милиона становника.[11][12] Словенци чине преко 80% становништва земље.[13] Словеначки, јужнословенски језик, службени је језик.[14] Словенија има претежно умереноконтиненталну климу,[15] са изузетком Приморске и Јулијских Алпа. Средоземна клима сеже до северних делова Динарида који пролазе кроз државу у правцу северозапад–југоисток. Јулијски Алпи на северозападу имају планинску климу.[16] Према североисточном Панонском басену, континентална клима је израженија. Љубљана, главни и највећи град Словеније, географски се налази близу центра државе.[17]

Словенија је историјски била раскрсница словенских, германских и романских језика и култура. Њена територија је била део многих различитих држава, међу којима: Римско царство, Византија, Каролиншко царство, Свето римско царство, Краљевина Угарска, Млетачка република, илирске провинције Наполеоновог Првог француског царства, Аустријско царство и Аустроугарска.[8] У октобру 1918. Словенци су суоснивали Државу Словенаца, Хрвата и Срба.[18] Децембра 1918. припојили су се Краљевини Србији у Краљевину Југославију.[19] Током Другог светског рата, Немачка, Италија и Мађарска су окупирале и анектирале Словенију, са малим подручјем које је припало Независној Држави Хрватској, новопроглашеној нацистичкој марионетској држави.[20] Године 1945. поново улази у састав Југославије. Послератна Југославија је била у савезу са Источним блоком, али након раскола Тито—Стаљин 1948. никада није потписала Варшавски пакт, а 1961. постала је један од оснивача Покрета несврстаних.[21] У јуну 1991. Словенија је прогласила независност од Југославије, чиме је започет рат у Словенији који је убрзо окончан Брионском декларацијом, након чега је Словенија постала суверена држава.[22]

Словенија је развијена земља, уз привреду са високим дохотком која је високо рангирана према Индексу хуманог развоја.[23] Џини коефицијент оцењује неједнакост у приходима међу најнижим у свету.[24] Чланица је Уједињених нација, Европске уније, еврозоне, шенгенске зоне, ОЕБС, ОЕСР, Савета Европе и НАТО.[25] Године 2023. заузела је 33. место према Глобалном индексу иновација.[26]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Име Словеније значи „Земља Словена” у словенском и другим јужнославенским језицима. Етимологија самог Словенца изводи се од речи слово, која је имала значење „реч и говор“, а Словени (Словенци) су у том случају „људи који (разумљиво) говоре“.[27]

Реконструисани аутоним Slověninъ се обично изводи из речи slovo („реч”), изворно означавајући „људе који говоре (исти језик),” тј. људе који се међусобно разумеју. Ово је у супротности са словенском речју која означава немачки народ, наиме němьcь, што значи „тихи, неми људи”. Реч slovo („реч”) и сродна slava („слава”) и slukh („слух”) потичу из праиндоевропског корена ḱlew- („говорити се, слава”), сродно са античким грчким κλέος (kléos „слава”), као у имену Перикле, латински clueo („назвати”) и енглески loud.

Модерна Словеначка држава потиче од Словеначког новоослободилачког већа одржаног 19. фебруара 1944. Они су службено назвали државу као Федералну Словенију, јединицу у саставу југословенске федерације. Федерална Словенија је 20. фебруара 1946. преименована у Народну Републику Словенију. Име је задржано до 9. априла 1963, када је поново промењено име, овај пут у Социјалистичку Републику Словенију. СР Словенија је 8. марта 1990. уклонила префикс „Социјалистичка” из свог имена и постала Република Словенија; остала је део СФРЈ до 25. јуна 1991.

Званична имена
датум име напомена
1945–1946. Федерална Словенија део Демократске Федеративне Југославије
1946–1963. Народна Република Словенија
1963–1990. Социјалистичка Република Словенија
1990–данас Република Словенија

Географија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Географија Словеније
Топографска мапа Словеније

Положај

[уреди | уреди извор]

Словенија има врло повољан географски положај. Она је централноевропска, алпска и јадранска држава. На западу се граничи са Италијом, на северу са Аустријом, на североистоку са Мађарском, на југу и истоку са Хрватском. Словенија се налази у централној и југоисточној Европи, додирујући Алпе и граничи са Медитераном. Налази се између 45° и 47° географске ширине, а дужина 13° и 17°. 15. источни меридијан скоро одговара средњој линији земље у правцу запад-исток. Геометријски центар Републике Словеније налази се на координатама 46° 07' 11.8" и 14° 48' 55.2". Налази се у Сливни у општини Литија. Највиши врх Словеније је Триглав (2.864 m); просечна висина земље изнад нивоа мора је 557 m.

Четири главне европске географске регије сусрећу се у Словенији: Алпи, Динариди, Панонска низија и Средоземно море. Иако је на обали Јадранског мора у близини Средоземног мора, већина Словеније је у сливу Црног мора. Алпи — укључујући Јулијске Алпе, Камнишко-Савињске Алпе и ланац Караванка, као и масив Похорја — доминирају северном Словенијом дуж њене дуге границе са Аустријом. Словенска обала Јадрана протеже се отприлике 47 километара[28] од Италије до Хрватске.

Рељеф

[уреди | уреди извор]
Триглав, симбол Словеније
Јулијски Алпи
Поглед на Пиран

Четири главна европска географска региона налазе се у Словенији: Алпи, Динариди, Панонска низија и Средоземље.[29] Рељеф Словеније је претежно планински. Низијског земљишта има само у североисточним крајевима и на Словенском приморју, где заузима мање површине. Просечна надморска висина државе износи 557 m. Највиша тачка Словеније је врх Триглав (2 864 m) на Јулијским Алпима. Триглав је био највиши планински врх претходне Југославије. Јулијски Алпи и Караванке представљају највише пределе Словеније а налазе се у њеном северозападном делу. Поред Триглава изразити су и планински врхови Шкрлатица, Мангарт, Јеловец, Канин и др. Од Алпских планина, поред Јулијских Алпа и Караванки (врх Стол 2 236 m), Словенији припадају и Камнишки са Савињским Алпима (врх Гринтавец 2 558 m) и Средишњи Алпи (Похорје и Козијак). Динарске планине у Словенији су Трновски гозд, Хрушица, Нанос, Јаворник, Горјанци и Снежаник. Снежаник је највиши међу Динарским планинама са највишом тачком 1 796 m н. в.

Израз „крашка топографија“ односи се на крашку висораван југозападне Словеније, кречњачку област подземних река, клисура и пећина, између Љубљане и Средоземног мора. На Панонској низији на истоку и североистоку, према хрватској и мађарској граници, предео је у основи раван. Крашки облици рељефа представљени су крашким пољима (Планинско, Церкничко, Лошко, Рибичко и Кочевско), пећинама (Постојна, Шкоцијан и др.) и многобројним вртачама и увалама. Од котлина и речних долина истичу се Љубљанска и Цељска котлина, Дравска долина са Птујским проширењем (пољем) и Прекомурје (долина Муре) и долина Саве.[30] Међутим, већина Словеније је брдовита или планинска, са око 90% њене копнене површине 200 м или више изнад нивоа мора.

Више од половине Словеније, која има 11.823 km², је пошумљено;[31] ​​што је сврстава на треће место у Европи, по проценту пошумљене површине, после Финске и Шведске. Површине су углавном покривене буковим, јелово-буковим и буково-храстовим шумама и имају релативно висок производни капацитет.[32] Остаци прашума су још увек највећи у кочевском крају. Травњаци покривају 5.593 km² и поља и баште 954 km². Има 363 km² воћњака и 216 km² винограда.

Воде

[уреди | уреди извор]

Територија Словеније углавном (16.423 квадратних километара или 6.341 квадратна миља, односно 81%) припада сливу Црног мора, а мањи део (3.850 квадратних километара или 1.490 квадратних миља, односно 19%) припада сливу Јадранског мора. Ова два дела су подељена на мање целине у односу на своје централне реке, слив реке Муре, слив реке Драве, слив реке Саве са сливом реке Колпе и слив река Јадрана.[33] У поређењу са другим развијеним земљама, квалитет воде у Словенији се сматра међу највишим у Европи. Један од разлога је несумњиво то што већина река извире на планинској територији Словеније. Међутим, то не значи да Словенија нема проблема са квалитетом површинских и подземних вода, посебно у подручјима са интензивном пољопривредом.[34]

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Око једне половине површине државе (11,691 km²) прекривено је шумом што чини Словенију трећом најпошумљенијом државом у Европи, одмах иза Финске и Шведске. Пашњаци покривају 5.593 km² државе, а ливаде и баште 2.471 km². Такође, постоји још 363 km² воћњака, и 216 km² винограда.

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима Словеније је медитеранска на обали, алпска на планинама, континентална са благим летима и хладним зимама на висоравнима и долинама на истоку. Просечне температуре су од -2°C у јануару до 21 °C у јулу. Просечне падавине су 1.000 милиметара на обали, до чак 3.500 милиметара на Алпима, 800 милиметара на југоистоку и 1.400 милиметара у средишњој Словенији.

Геометријски центар гравитације Словеније је лоциран на координатама 46°07'11,8" СГД и 14°48'55,2" ИГШ и лежи у Сподња Сливна, у околини Ваче, у општини Литија.

Административна подела

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Општине Словеније

Према Уставу Републике Словеније, општина (словен. občina) је самоуправна локална заједница (тј. јединица локалне самоуправе), која обухвата подручје једног или више насеља која су повезана заједничким потребама и интересима становника. По словеначком Закону о локалној самоуправи, општина мора имати најмање 5.000 становника, али има и оних које због географских, пограничних, националних, историјских или привредних разлога имају тај статус иако имају мање од 5.000 становника. У општине спадају послови локалног значаја које општина може обављати самостално и који се тичу само становника општине. Град може добити статус градске општине ако има више од 10.000 становника и представља географско, привредно и културно средиште подручја у коме се налази. Међутим тај статус може добити и општина због историјских разлога. На градску општину држава може пренети послове из своје надлежности, а који утичу на развој града.

Словенија је од 2011. године подељена на 211 општина, међу којима њих 11 има статус градске општине (означене с *).

Бледско језеро.

Осим на општине, као јединице локалне самоуправе, Словенија је подељена и на 58 управних јединица које обављају послове државне управе и не задиру у самоуправне послове општина.

Иако законски нигде није регулисано, Словенија је подељена и на покрајине (у географском смислу), односно на регије. Тако је за потребе државне статистике држава подељена на 12 регија.

Устав Републике Словеније допушта шире самоуправне заједнице, односно покрајине, на које пак држава може пренети неке послове из свог делокруга.

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Словеније

Праисторија и стари век

[уреди | уреди извор]
Флаута из кости нађена у пећини Дивје Бабе из доба плеистоцена, један од најстаријих инструмента (старост 43100 ± 700 година)
Точак из Љубљанског барја, за сада најстарији нађени точак из добе Енеолита (датирано 3130 година пре Христа)
Неки од најстаријих предмета из праисторије нађени су на тлу данашње Словеније

Данашња Словенија је била насељена у праисторијска времена, и постоје докази људског присуства од око 250.000 година. Избушене кости пећинског медведа, које датирају из времена од 43100

Средњи век

[уреди | уреди извор]

Словенски преци данашњих Словенаца вероватно су се доселили на подручје Словеније у 6. веку.

У 7. веку је настала Карантанија, прва држава Словенаца и једна од првих словенских држава. 745. године Карантанија губи независност и пада под власт Баварске, која опет постаје део франачке државе. Становништво се покрштава.

Око 1000. године написани су Брижински споменици, први писани документ на старословенском језику. У 14. веку већи део данашње Словеније пада под власт Хабзбурговаца, који касније постају Аустроугарска. Словенија се тада дели на три покрајине: Крањску, Корушку и Штајерску.

Од 18. века до краја Првог светског рата

[уреди | уреди извор]

Године 1848. бројне народе захвата народни препород, па и Словенци имају политички програм који тражи уједињену Словенију.

Југославија

[уреди | уреди извор]

Кад се 1918. године распала Аустроугарска, а Италија заузела покрајине Приморску и Истру, као и делове Далмације, основана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која се 1929. преименовала у Краљевину Југославију.

Краљевина Југославија се распала у Другом светском рату, а Словенија је потом постала део социјалистичке Југославије, службено проглашене 29. новембра 1943.

Независна Словенија

[уреди | уреди извор]

Данашња Словенија је прогласила независност од СФРЈ на темељу плебисцита 25. јуна 1991. године, али је после тога дошло до кратког рата између Армије Словеније и ЈНА у коме је убијено оптрилике 66 особа.[35] Тај кратки рат у Словенији био је и први у низу ратова против СФРЈ који су настављени и против њене наследнице СРЈ до 2000. године, а однели су укупно око 135.000 живота. Од јула 1991. није било значајнијег оспоравања права Словеније да постане независна и она је 22. маја 1992. године призната од Генералне скупштине УН као независна држава.[36] Словенија се прикључила НАТО-у 29. марта 2004. године. У Европску унију примљена је 1. маја 2004. године.[37]

Политика

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Политика Словеније

Словеначки председник се бира сваке пете године. Извршну власт има председник Владе и његов кабинет министара.

Парламент има два дома: Државни збор и Државни свет. Државни збор има 90 чланова, који се делом бирају директно, а делом непосредно. Државни свет има 40 чланова, који заступају важне друштвене, економске, струковне и регионалне групе и појединце. Парламентарни избори одржавају се сваке четири године.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Етнички састав‍
Словенци
  
 0 83,06%
Срби
  
 0 1,98%
Хрвати
  
 0 1,81%
Бошњаци
  
 0 1,10%
Муслимани по националности
  
 0 0,53%
Мађари
  
 0 0,32%
Албанци
  
 0 0,31%
Роми
  
 0 0,17%
Италијани
  
 0 0,11%
остали
  
 0 0,82%
недефинисани или непознати
  
 0 8,9%
извор: 2002 попис
Религија‍
Католици
  
 0 57,8%
Муслимани
  
 0 2,4%
Православци
  
 0 2,3%
Протестанти
  
 0 0,9%
Остали
  
 0 3,7%
Атеисти
  
 0 10,1%
недефинисани или непознати
  
 0 22,8%
извор: 2002 попис
Главни чланак: Демографија Словеније

Главна етничка група у Словенији су Словенци (83%). Народи из бивше Југославије (Срби, Хрвати, Бошњаци и Муслимани по националности) чине 6,3% а Мађари, Италијани и Роми 0,6% становништва. Према попису становништва из 2002. Словенија је имала 1.964.036 становника.[38] Етничка опредељеност 8,9% становништва је или неопредељена или непозната. Горња граница старости у 2003. години је била 72,2 године за мушкарце и 80 година за жене.

Са 99 становника по квадратном километру, Словенија се ниско рангира у поређењу са осталим европским државама по густини становништва. Нотрањско-крашка регија има најмању густину становништва, док Осредњесловенска регија има највећу. Просечено 51% становништва живи у урбанизованим, а 49% у руралним срединама.

Званични језик је словеначки, који је члан јужнословенске групе језика. Мађарски и италијански имају статус званичног језика у етнички измешаним срединама, у деловима око граница са Мађарском и Италијом.

По религији, Словенци су традиционално већином били католици. Пре социјализма, око 88% Словенаца су били католици, док је већ у 1991. овај постотак опао на 71,6%. Постотак и даље опада и према последњем попису 2002. године проценат католика је 57,8%.

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Словеније су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[39]

Претходни пописи

[уреди | уреди извор]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Словенија је развијена земља која ужива стабилност и релативни просперитет. Њен БДП по глави становника износи 83% европског просека (2015. године).[41] Она је прва нова чланица ЕУ која је прешла на евро (јануара 2007. године). Такође је чланица ОЕСР од 2010. године.[42]

Словенија поседује високо квалификовану радну снагу, добро развијену инфраструктуру и повољан саобраћајни положај. Са друге стране, ниво директних страних инвестиција је један од најнижих, а словеначка привреда је озбиљно уздрмана европском дужничком кризом, која је почела 2009. године.

Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше СФРЈ, ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20% БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача СТО, придружила се организацији ЦЕФТА 1996. године, као и Европској унији 1. маја 2004. године. Евро је уведен на почетку 2007. године, уместо дотадашњег толара.

Европска дужничка криза је уздрмала привреду ове земље (највише у ЕУ, заједно са балтичким државама и Финском), међутим, захваљујући извозу, Словенија се економски полагано опорављала.[43] Поново је, крајем 2011. године, уследила рецесија, а разлози исте су приписани паду домаће потрошње и извоза. Извоз Словеније махом иде у земље-чланице еврозоне. Такође, овом кризом је озбиљно погођен и грађевински сектор.[44]

У примарном сектору је запослено 6% становништва. Величина просечног газдинства износи 5,5 ha. Крајем деведесетих је дошло до пораста производње органске хране. Јавне финансије показују значајан дефицит током последњих неколико година. Приватизације словеначких предузећа су махом биле успешне. Суседна Хрватска је почела са инвестирањем у Словенију. Првог јула 2010. године, Атлантик група из Хрватске је купила Дрогу Колинску за 382 милиона евра. Јуна 2013. године, ланац супермаркета Меркатор је купљен од стране хрватског Агрокора за 454 милиона евра.

Култура

[уреди | уреди извор]
Прешернов трг у Љубљани.
Главни чланак: Култура Словеније
Види још: Списак Словенаца, Празници у Словенији, Словеначка књижевност и Словеначка музика

Прву словеначку књигу је одштампао протестантски реформатор Примож Трубар (1508—1586). То су у ствари биле две књиге Catechismus и Abecedarium, које су издате 1550. у Тибингену у Немачкој.

Средишњи део државе, назван Крањска (који је постојао као део Аустроугарске до почетка 20. века) је етнографски и историјски добро описан у књизи Слава Крањске (нем. Die Ehre deß Herzogthums Crain, словен. Slava vojvodine Kranjske), издате 1689. од Барона Јанеза Вајкарда Валвазора (1641—1693).

Словеначка два највећа писца су песник Франце Прешерен (1800—1849) и писац Иван Цанкар (1876—1918). Најпознатији словеначки сликари су Ивана Кобилица и импресиониста Рихард Јакопич. Најзначајнији архитекта је Јоже Плечник који је радио у Бечу и Прагу.

Словенија је дом многих музичара и композитора, укључујући ренесансног композитора Јакоба Гала (Jacobus Gallus) (1550—1591), који је умногоме утицао на централно европску класичну музику. У двадесетом веку, Бојан Адамич.

Популарни савремени музичари су Славко Авсеник, Владо Креслин, Зоран Предин, Перо Ловшин, ДиЏеј Умек, Мањифико и други.

Словеначка кинематографија има традицију дугу више од једног века. Карол Гросман, Јанко Равник, Фердо Делак, Франце Штиглич, Јоже Гале, Бештјан Хладник и Карпо Година су једни од познатијих филмских уметника. Савремени филмски режисери Јанез Бургер, Јан Цвиткович, Дамјан Козоле, Јанез Лапајне, и Маја Веис су значајнији пример такозване „ренесансе словеначке кинематографије“.

Међу познатијим Словенцима се убрајају и хемичар и добитник Нобелове награде за књижевност Фридерик Прегл, физичар Јожеф Стефан, филозоф Славој Жижек, књижевник Франц Миклошич, физичар Антон Марко Пленчич и математичар Јуриј Вега.

Спорт

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Спорт у Словенији

Популарни спортови у Словенији су: фудбал, кошарка и рукомет. Словенија је имала доста успеха у зимским спортовима и њени спортисти су освајали медаље на свим великим такмичењима.

Фудбалска репрезентација Словеније је учествовала два пута на Светском првенству и једном на Европском првенству. Под вођством српског стручњака Игора Кокошкова кошаркашка репрезентација Словеније је освојила Еуробаскет 2017. у Турској.[45]

Тина Мазе је алпска скијашица и током каријере остварила је двадесет шест победа у Светском купу. На Зимским олимпијским играма 2014. у Сочију, освојила је златну медаљу у спусту, што је прва златна медаља за Словенију на зимским олимпијским играма.

Државни празници (нерадни дани)

[уреди | уреди извор]
Датум Име Напомена
1. и 2. јануар Нова година
8. фебруар Прешернов дан
дан након Ускрса Ускрсни понедељак клизни датум
27. април Дан отпора
1. и 2. мај Празник рада
25. јун Дан државности
15. август Велика Госпојина
31. октобар Дан реформације
1. новембар Дан успомена на мртве
25. децембар Божић
26. децембар Дан независности

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Površina ozemlja in pokrovnost tal, določena planimetrično, 2005” [Surface area and land cover determined planimetrically, 2005] (на језику: словеначки и енглески). Statistical Office of the Republic of Slovenia. Архивирано из оригинала 11. 05. 2011. г. Приступљено 2. 2. 2011. 
  2. ^ „Population, 1 October 2022”. Statistical Office of Slovenia. Архивирано из оригинала 30. 1. 2024. г. Приступљено 17. 3. 2023. 
  3. ^ а б „World Economic Outlook Database, October 2024 Edition. (Slovenia)”. www.imf.org. International Monetary Fund. 16. 10. 2024. Приступљено 18. 10. 2024. 
  4. ^ „Human Development Report 2023/2024” (PDF). United Nations Development Programme. 14. 3. 2024. Приступљено 14. 3. 2024. 
  5. ^ Wells & Kavaš 1998.
  6. ^ „Slovenia”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 20. 11. 2023. 
  7. ^ Černe, Andrej (2004). Orožen Adamič, Milan, ур. Gateway to Western, Central, and Southeastern Europe (PDF). Slovenia: A Geographical Overview. Association of the Geographical Societies of Slovenia. стр. 127. ISBN 961-6500-49-X. „For centuries, the territory of Slovenia has been crossed by traditional transportation routes connecting northern Europe with southern, eastern, and western Europe. Slovenia's location in the northwestern part of the Mediterranean's most inland bay on the Adriatic Sea where the Alps, the plateaus of the Dinaric Alps, and the western margins of the Pannonian Basin meet gives [it] a relatively quite advantageous traffic and geographical position distinguished by its transitional character and the links between these geographical regions. In a wider macroregional sense, this transitional character and these links have not changed since prehistoric times.” 
  8. ^ а б „Slovenia – History, Geography, & People”. Encyclopedia Britannica. 5. 6. 2021. Приступљено 16. 6. 2021. 
  9. ^ Perko, Drago (2008). „Slovenia at the Junction of Major European Geographical Units” (PDF). The Slovenian. Toronto: Vse Slovenski Kulturni Odbor [The All Slovenian Cultural Committee]. 
  10. ^ „Spremembe v površini Slovenije” [Changes to the Area of Slovenia] (PDF) (на језику: словеначки). Statistical Office of the Republic of Slovenia. 1. 7. 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 03. 2023. г. Приступљено 11. 02. 2024. 
  11. ^ „Population”. Statistical Office of the Republic of Slovenia. Приступљено 17. 3. 2023. 
  12. ^ „Population, 1 October 2022”. Statistical Office of the Republic of Slovenia. Архивирано из оригинала 30. 10. 2023. г. Приступљено 17. 3. 2023. 
  13. ^ „Population: Demographic situation, languages and religions”. European Education and Culture Executive Agency. 10. 10. 2017. 
  14. ^ „Slovene language”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 16. 6. 2021. 
  15. ^ Fallon, Steve (2007). „Environment”. Slovenia (5th изд.). Lonely Planet. стр. 40. ISBN 978-1-74104-480-5. 
  16. ^ Ogrin, Darko (2004). „Modern Climate Change in Slovenia” (PDF). Ур.: Orožen Adamič, Milan. Slovenia: A Geographical Overview. Association of the Geographical Societies of Slovenia. стр. 45. ISBN 961-6500-49-X. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 7. 2013. г. 
  17. ^ „About Ljubljana”. Mestna občina Ljubljana. 3. 7. 2017. Приступљено 16. 6. 2021. 
  18. ^ Trgovčević, Ljubinka (18. 7. 2016). „Yugoslavia”. International Encyclopedia of the First World War (WW1). Приступљено 18. 6. 2021. 
  19. ^ „History and culture”. I feel Slovenia. 4. 3. 2020. Приступљено 16. 6. 2021. 
  20. ^ Sečen, Ernest (16. 4. 2005). „Mejo so zavarovali z žico in postavili mine” [They Protected the Border with Wire and Set up Mines]. Dnevnik.si (на језику: словеначки). Архивирано из оригинала 21. 3. 2015. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  21. ^ „From Alignment to Non-Alignment: Yugoslavia Discovers the Third World”. Wilson Center. 5. 6. 2019. Приступљено 9. 4. 2021. 
  22. ^ Škrk, Mirjam (1999). „Recognition of States and Its (Non-)Implication on State Succession: The Case of Successor States to the Former Yugoslavia”. Ур.: Mrak, Mojmir. Succession of States. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 5. ISBN 9789041111456. 
  23. ^ „Slovenia Economy: Population, GDP, Inflation, Business, Trade, FDI, Corruption”. The Heritage Foundation. 24. 1. 2021. Архивирано из оригинала 25. 01. 2022. г. Приступљено 16. 6. 2021. 
  24. ^ „Gini index (World Bank estimate) | Data”. World Bank. Приступљено 21. 7. 2021. 
  25. ^ „International organisations and international law”. Government of Slovenia. Приступљено 16. 6. 2021. 
  26. ^ WIPO. „Global Innovation Index 2023, 15th Edition”. www.wipo.int (на језику: енглески). doi:10.34667/tind.46596. Приступљено 28. 10. 2023. 
  27. ^ Логос 2017, стр. 18 са напоменама 74 и 75.
  28. ^ (PDF) https://www.stat.si/doc/pub/slo_figures_10.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  29. ^ „Алпи карта”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2010. г. Приступљено 17. 4. 2013. 
  30. ^ Давидовић, Раде. Регионална географија - књига II. 
  31. ^ https://www.stat.si/StatWeb/News/Index/6963.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  32. ^ https://web.archive.org/web/20110410123608/http://www.zgs.gov.si/eng/slovenian-forests/forests-in-slovenia/forestation-and-variety-of-forests/index.html. Архивирано из оригинала 10. 04. 2011. г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  33. ^ Vodno bogastvo Slovenije: tekoče vode (PDF). Slovenian Environment Agency. Приступљено 17. 5. 2012. 
  34. ^ Ambrožič, Špela; et al. (март 2008). „Water Quality in Slovenia” (PDF). ENVIRONMENTAL AGENCY OF THE REPUBLIC OF SLOVENIA. Приступљено 19. 8. 2015. 
  35. ^ Логос 2019, стр. 88-94.
  36. ^ Логос 2019, стр. 174.
  37. ^ Логос 2019, стр. 343.
  38. ^ „Попис становништва”. Приступљено 17. 4. 2013. 
  39. ^ „Slovenia — Atlas of Genetic Genealogy”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 14. 02. 2014. 
  40. ^ Попис промењен и приклађен стандардима ЕУ-а по којем се броје само становници са сталним пребивалиштем у држави
  41. ^ Irena Černič. Paritete kupne moči in bruto domači proizvod na prebivalca v standardih kupne moči, evropske države, 2013–2015 Statistični urad Republike Slovenije 13. 12. 2016
  42. ^ „Osnovni gospodarski podatki o Sloveniji” (на језику: словеначки). Embassy of the Republic of Slovenia Vienna. Архивирано из оригинала 18. 6. 2012. г. 
  43. ^ „Slovenia country assessment” (на језику: енглески). EBRD. Архивирано из оригинала 23. 1. 2011. г. 
  44. ^ Double Dip Recession is the ‘Official’ Reality Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2021) Slovenia Times. 13. 3. 2012
  45. ^ „Словенија слави Драгића, 'Орлови' без злата после драме!”. b92. 17. 9. 2017. Приступљено 17. 9. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

46° 07′ 12″ С; 14° 48′ 54″ И / 46.120° С; 14.815° И / 46.120; 14.815

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Словенија&oldid=28897328”