Ресен
| Ресен | |
|---|---|
 Панорама Ресена | |
  | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Северна Македонија |
| Општина | Ресен |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 7.904 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 05′ 22″ С; 21° 00′ 43″ И / 41.08937° С; 21.01185° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 883 m |
  Ресен Ресен на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Јован Тозиевски (ВМРО-ДПМНЕ) |
| Поштански број | 7310 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | RE |
| Веб-сајт | |
| resen | |
Ресен или Ресан је град у Северној Македонији, у јужном делу државе. Ресен је седиште истоимене општине.
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Град Ресен се налази на у јужном делу Северне Македоније. Град је на је 205 km југоисточно од Скопља, главног града државе.
Рељеф: Ресен се налази у области Горња Преспа. Насеље се сместило у врху поља, које се на југу завршава Преспанским језером. Западно о града се изидже планина Галичица, а источно планина Бигла. Приближна надморска висина насеља је 880 m.
Клима: У Ресну влада планинска клима због знатне надморске висине.
Воде: Кроз сам Ресен протиче речица Доњи Вир, која се југоисточно од града улива у Вардар.
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје Ресна је било насељено још од праисторије. Први спомен насеља под данашњим именом везује се за 15. век.
Постојала је у Ресену српска народна школа 1869. године.[1] У међувремену је школа затворена да би се затим водила велика борба интереса, да школа поново проради. То се успело тек априла 1906. године, заслугом Косте Панчића, Христа Спировића, Николе Јовановића и Николе Јанковића. Нова српска школа је одмах поверена управнику Ј. Грдановићу из Охрида. Свечано отварање било је 9. априла, након богослужења у цркви. Грчки свештеници и грађанство нису хтели да саучествују у српском слављу. За неколико дана у школу се уписало 25 ученика.[2]
Током 19. века Ресан је био невелико трговиште области Преспа, насељено различитим живљем (Словени, Аромуни, Турци, Албанци, Грци).
Управитељ Ресна, Ахмед Нијази Бег, је био покретач Младотурске револуције 1908. године.
1912. године Ресан се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.
Становништво
[уреди | уреди извор]Ресен је према последњем попису из 2021. године имао 7.904 становника.
Претежна вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Главна улица у Ресену -
Дворац Нијази Бега -
Градска црква, посвећена Светом Ђорђу -
Парк у Ресану
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
- ^ „Ethnic composition, all places: 2021 census (”. pop-stat.mashke.org (на језику: енглески).
Литература
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- www.prespasky.com Преспанско језеро Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2011)
| Више од 500 хиљ. ст. |
|  |
|---|---|---|
| Између 50 и 100 хиљ. ст. | ||
| Између 25 и 50 хиљ. ст. | ||
| Између 10 и 25 хиљ. ст. | ||
| Између 5 и 10 хиљ. ст. | ||
| Мање од 5 хиљ. ст. | ||
| ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
