Референдум о чланству Уједињеног Краљевства у Европској унији, познат и као Британски референдум о чланству у Европској унији и Референдум о Брегзиту, био је референдум који је одржан 23. јуна 2016. године и на којем су становници Уједињеног Краљевства и Гибралтара одлучивали о томе да ли би Уједињено Краљевство требало да напусти Европску унију или не. Чланство Уједињеног Краљевства у Европској унији тема је јавних дебата још од када се земља придружила Европској економској заједници 1973. године. На референдуму је изгласан излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније са 51,89% гласова подршке. Резултат референдума разликовао се по конститутивним државама које чине УК. Енглеска и Велс су већином гласали за излазак из ЕУ док су Шкотска, Северна Ирска и Гибралтар гласали за останак.
Заговорници изласка Уједињеног Краљевства из Европске уније, познати и као заговорници Брегзита су уобичајено у кампањи тврдили како се Европска унија суочава са изазовом демократског дефицита и како чланство ограничава националну сувереност њихове земље. Заговорници останка у Унији тврдили су да је у свету супранационалних заједница сваки теоретски губитак суверености надокнађен вишеструким бенефитима који произлазе из чланства. Заговорници изласка били су већим делом и заговорници ограничавања прекограничне слободе кретања и смањења и контроле миграција, смањења притиска на јавне услуге и службе, становање и тржиште рада. Они су тврдили да излазак из ЕУ може донети и знатне уштеде на трошковима чланарине, да би омогућило Британији више слободе у међународној трговини и ослободило земљу већег дела заједничких прописа и бирократије ЕУ. Заговорници останка у Унији су тврдили да би излазак донео ризик просперитету земље, умањио значај земље у светској политици, умањио ниво сигурности земље ограничењем приступа заједничким европским базама података о криминалу и створило баријере између државе и комшија на континенту. Они су такође тврдили да би излазак довео и до губљења радних места и успоравања иностраних инвестиција.
