Црвена боја
| Црвена боја | |
|---|---|
     | |
| Спектралне координате | |
| Таласна дужина | Приближно 625–740[1] nm |
| Фреквенција | ~480–400 THz |
| Кординате боје | |
| Хексадецимални | #FF0000 |
| Референца | X11 |
| Рачунарски записи боје | |
|---|---|
| Хексадецимални запис: | FF0000 |
| РГБ запис (r, g, b): | (255, 0, 0) |
| ЦМИК запис (c, m, y, k) *: | (0, 100, 100, 0) |
| ХСВ запис (h, s, v): | (0°, 100%, 100%) |
| *: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255]. | |
Црвена је боја из видљивог дела спектра светлости. Таласна дужина боје у спектру је 625 - 700 нм. Са плавом и жутом бојом чини три главне боје, мешањем којих добијамо остале боје. Црвена је такође боја људске крви. Ова боја симболише енергију, страст, бес, сексуалност и живот. Она је најтемпераментнија боја која буди најинтензивнија осећања, убрзава рад срца и дисање, стимулише мишиће и лучи адреналин.[2]
У науци и природи
[уреди | уреди извор]Поимање црвене боје
[уреди | уреди извор]
Људско око види црвено када гледа у светлост таласне дужине између приближно 625 и 740 нанометара.[1] То је примарна боја у РГБ моделу боја и светлост која се налази непосредно иза овог опсега назива се инфрацрвена, или испод црвене боје, и не може се видети људским очима, иако се може осетити као топлота.[3] На језику оптике, црвена је боја коју изазива светлост која не стимулише ни S ни M (кратке и средње таласне дужине) конусне ћелије мрежњаче, у комбинацији са бледећом стимулацијом L (дуготаласне) конусне ћелије.[4]
Примати могу разликовати читав спектар боја спектра видљивог људима, али многе врсте сисара, као што су пси, мачке и говеда, имају дихроматију, што значи да могу да виде плаву и жуту, али не могу да разликују црвену и зелену (обе се виде као сива). Бикови, на пример, не могу да виде црвену боју огртача тореадора, али су узнемирени његовим кретањем.[5] (Погледајте вид боја).
Једна теорија зашто су примати развили осетљивост на црвену боју је да је то омогућило да се зрело воће разликује од незрелог воћа и нејестиве вегетације.[6] Ово је можда довело до даљих адаптација врста које су искористиле ову нову способност, као што је појава црвених лица.[7]
Црвено светло се користи за прилагођавање ноћног вида при слабом осветљењу или ноћу, пошто ћелије штапића у људском оку нису осетљиве на црвену боју.[8][9]
У теорији боја и на екрану рачунара
[уреди | уреди извор]На кругу боја који су сликари дуго користили, и у традиционалној теорији боја, црвена је једна од три основне боје, заједно са плавом и жутом. Сликари у ренесанси су мешали црвену и плаву да би направили љубичасту: Кенино Кенини, у свом приручнику о сликању из 15. века, написао је: „Ако желите да направите дивну љубичасту боју, узмите фини лак [црвено језеро], ултрамарин плаву (исто количина једног као другог) са везивом“; приметио је да се може направити и мешањем плавог индига и црвеног хематита.[10]
У модерној теорији боја, познатој и као РГБ модел боја, црвена, зелена и плава су адитивне примарне боје. Комбинација црвене, зелене и плаве светлости чини бело светло, а ове три боје, комбиноване у различитим мешавинама, могу да произведу скоро сваку другу боју. Овај принцип се користи за генерисање боја на компјутерским мониторима и телевизорима. На пример, магента на екрану рачунара је направљена по сличној формули оној коју је користио Кенино Кенини у ренесанси да би направио љубичасту, али користећи адитивне боје и светлост уместо пигмента: створена је комбиновањем црвене и плаве светлости једнаког интензитета на црни екран. Виолет се прави на екрану рачунара на сличан начин, али са већом количином плаве светлости и мање црвене светлости.[11]
Историја
[уреди | уреди извор]Тешко је одредити историју црвене боје и њене улоге у моди. Сматра се да су Астеци представили ову боју свету. Они су је добијали из кохинеле, инсекта који настањује суптропске пределе. Боју су добијали цеђењем осушених тела женки овог инсекта.[2][12]
У време пре Колумбовог открића Америке црвене фигуре су виђене у астечким храмовима а припадале су астечком богу земље Шипе Тотеку. Њему је припадао источни део неба које је место рађања руменог сунца и представља рођење, младост и пролеће.[13]
Није било лако створити јарко црвену боју и кроз векове уметници су се довијали како би успели да је произведу, али великог успеха није било. Тек крајем 6. века у Азији је откривено да ова боја може да се добије из минерала цинабарита сулфида живе, светло или тамноцрвене боје. Ипак боја добијена од тог минерала имала је неколико недостатака. Пре свега била је скупа, отровна и постајала је црна на светлости.[13]
Након доласка Шпанаца у Мексико, почетком 16. века, кохинела је постала главни светски извоз у Европи. Шпанци су сакупљали бубе тако што су их скидали са биљака кактуса, а затим су их сушили. Исушене бубе, потом су испоручене у Европу. У почетку је само богати сталеж себи могао приуштити скупу боју ових инсеката, а када су створене синтетичке боје, црвена је постала лако доступна.[12]
Још од античког периода црвена је била боја одеће племства, царева, кнезова, властеле. За време турске власти црвена боја је била забрањена за становништво, иако је та боја преовладавала у ношњи Срба из Херцег Новог.
Црвена боја је у политици симбол за социјализам и комунизам. Још од Француске револуције црвена застава је симбол радника и самим тим социјалиста и комуниста. Зато се комунисти често називају „црвени“, а и војска Совјетског Савеза се једно време звала Црвена армија. Такође је црвена звезда петокрака комунистички симбол.
Симболика боје код разних народа
[уреди | уреди извор]У старој Кини црвена се сматрала срећном бојом, симболом благостања и напретка, здравља и дугог живота. Кинези је и данас сматрају заштитном, и бојом нових почетака.
Арапи су сматрали да онога ко носи црвено штити Бог. Јужније од Сахаре, црвену одећу је носио само виши сталеж, док је у старом Египту била света боја бога Сета, бога таме и зла у египатској митологији, а представљала је опасност. Код старих Римљана, црвено светло се изједначавало са светом ватром.
У индијској култури, црвена боја се сматра најмоћнијом бојом. Индијци је повезују са ватром, здрављем, моћи, плодношћу, љубављу и лепотом. Црвена боја је такође веома битна у означавању важних догађаја у животу сваког појединца. Већина Индијаца ставља црвену тачку или црту звану тилак (пота) на чело на средину између обрва. Кшатрије, односно ратници су стављали црвене ознаке. Обичај је и да удате жене стављају бинди, црвену тачку између обрва.
Код Словена, црвена боја је штитила од злих сила. Увек је комбинована са белом и црном. У свадбеним обредима симболизовала је радост и љубав. Ради заштите од урока новорођеној беби се стављао црвени конац на руку, а поклањање црвене мараме девојци је био израз љубави и оданости.[13]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Georgia State University Department of Physics and Astronomy. „Spectral Colors”. HyperPhysics site. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 20. 10. 2017.
- ^ а б „Црвена – симбол љубави и мржње”. www.rts.rs (на језику: српски). РТС, 14. 2. 2019. Приступљено 16. 2. 2019.
- ^ „What Wavelength Goes With a Color?”. Atmospheric Science Data Center. Архивирано из оригинала 2011-07-20. г. Приступљено 2009-04-15.
- ^ Kalat, J. W. (2005). Introduction to psychology (7th изд.). Belmont, CA: Thomson/Wadsworth. стр. 105. ISBN 978-0534624606. OCLC 56799330.
- ^ Ali, Mohamed Ather; Klyne, M.A. (1985). Vision in Vertebrates. New York: Plenum Press. стр. 174—75. ISBN 978-0-306-42065-8.
- ^ O'Neil, Dennis (19. 3. 2010). „Primate Color Vision”. Primates. San Marcos, California: Palomar Community College. Архивирано из оригинала 20. 7. 2011. г. Приступљено 22. 4. 2010.
- ^ Hogan, Dan; Hogan, Michele (25. 5. 2007). „Color Vision Drove Primates To Develop Red Skin And Hair, Study Finds”. Science News. Rockville, Maryland: ScienceDaily. Архивирано из оригинала 7. 5. 2010. г. Приступљено 22. 4. 2010.
- ^ „Human Vision and Color Perception”. Olympus Microscopy Resource Center. Архивирано из оригинала 5. 7. 2017. г. Приступљено 23. 11. 2018.
- ^ „Be a Stargazer”. Sensitize Your Eyes. Архивирано из оригинала 2007-10-12. г. Приступљено 2007-09-25.
- ^ Broecke, Lara, ур. (2015). Cennino Cennini's Il libro dell'arte: a new English translation and commentary with Italian transcription. London: Archetype. стр. 115. ISBN 9781909492288. OCLC 910400601. Архивирано из оригинала 2020-11-01. г. Приступљено 2018-11-23.
- ^ Briggs, David. „The Dimensions of Colour: Part 4. Additive Mixing”. huevaluechroma.com. Архивирано из оригинала 13. 11. 2018. г. Приступљено 23. 11. 2018.
- ^ а б „Црвена никада не излази из моде (историјат црвене боје и њене симболике)”. www.kultivisise.rs (на језику: српски). „Култивиши се“, 25. 2. 2018. Архивирано из оригинала 17. 02. 2019. г. Приступљено 16. 2. 2019.
- ^ а б в „ЦРВЕНА БОЈА – ЗНАЧЕЊЕ И СИМБОЛИКА: За почетке и на радост”. www.dnevnik.rs (на језику: српски). Дневник, 7. 4. 2018. Приступљено 16. 2. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Broecke, Lara (2015). Cennino Cennini's Il Libro dell'Arte: a New English Translation and Commentary with italian Transcription. Archetype. ISBN 978-1-909492-28-8.
- Barber, E. j. w. (1991). Prehistoric Textiles. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00224-8.
- Greenfield, Amy Butler (2005). A Perfect Red. Editions Autrement (French translation). ISBN 978-2-7467-1094-8.
- Ball, Philip (2001). Bright Earth, Art and the Invention of Colour. Hazan (French translation). ISBN 978-2-7541-0503-3.
- Heller, Eva (2009). Psychologie de la couleur – Effets et symboliques. Pyramyd (French translation). ISBN 978-2-35017-156-2.
- Chunling, Yan (2008). China Red. Beijing: Foreign Languages Press. ISBN 978-7-119-04531-3.
- Pastoureau, Michel (2005). Le petit livre des couleurs. Editions du Panama. ISBN 978-2-7578-0310-3.
- Gage, John (1993). Colour and Culture: Practice and Meaning from Antiquity to Abstraction. Thames and Hudson (Page numbers cited from French translation). ISBN 978-2-87811-295-5.
- Varichon, Anne (2000). Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples. Seuil. ISBN 978-2-02-084697-4.
- Davies, Kevin M. (2004). Plant pigments and their manipulation. Wiley-Blackwell. стр. 6. ISBN 978-1-4051-1737-1.
- Hendrickson, Robert (1999). Encyclopedia of Word and Phrase Origins. Facts on File. стр. 6. ISBN 978-0-8160-3266-2.
- Jenkins, David, ур. (2003). The Cambridge History of Western Textiles. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-34107-3.
- Thompson, Daniel (1956). The Materials and Techniques of Medieval Painting. Dover Publications. ISBN 978-0-486-20327-0.
- Bomford, David (2000). A Closer Look – Colour. National Gallery Company, London. ISBN 978-1-85709-442-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Значење црвене боје[мртва веза] на сајту "opusteno.rs" (језик: српски)
