Привремена влада (Русија)

Привремена влада

Први састав Привремене владе
Датум оснивања	2. март 1917.
Претходне администрације	Савјет министара Руске Империје
Расформирано	25. октобар 1917.
Замењена са администрацијом	Совјет народних комесара РСФСР
Седиште	Зимски дворац Русија
Министар-председник Привремене владе	Георгиј Лавов, Александар Керенски

Привремена влада (рус. Временное правительство России) била је највиши законодавни и извршни орган у Русији између Фебруарске и Октобарске револуције.

Историјат сазива Владе

• Прва влада Георгија Лавова
• Друга влада Георгија Лавова
• Прва влада Александра Керенског
• Друга влада Александра Керенског

Хронологија

Хронолошка шема главних догађаја Фебруарске Револуције изгледа овако: 1. Прва влада кнеза Љвова, од 2. марта до 2. маја; чисто грађанска са једним социјалистом (Керјенским), коалиција кадета и умеренијих елемената. II. Друга влада кнеза Љвова, или продужење Прве Владе, али без Гучкова (министар војни) и Миљукова (министар спољњих послова); у њу улазе два социјал-демократа, један народни социјалист и социјални револуционар Чернов (вођ странке и њен главни идеолог), т.зв. »сељачки министар«, који преузима министарство пољопривреде. Ова влада грађанско-социјалистичке коалиције траје од 2. маја до 2. јула, када избија прва акутна криза, услед проглашења аутономије Украјине од стране већине владе, те кабинет Љвова одступа. После угушења бољшевичке буне у Петрограду и дугих и мучних преговора образује се: III. Друга коалициона влада или прва влада Керенског, састављена у главном од кадета и социјалиста, која траје до 28. августа; онда у вези са покретом генерала Корњилова избија дуга криза, и након још дужих и тежих преговора и одуговлачења долази до IV. Треће коалиционе владе, или друге владе Керјенскога, која је трајала до 25. октобра када су је оборили бољшевици (»Октобарска Револуција«).

Извори

• Историја Русије ГЛАВА 24 Друга руска револуција, Алексеј Јелачић, Београд 1929.

Литература

• Револуција из фебруара/марта 1917 год., издање Народне културе, Београд 1939.