Епископ далматински Саватије
Саватије Љубибратић (Пива, непознато - Топла, Херцег Нови, јануар 1716) био је српски епископ Далмације, митрополит захумски и настојник манастира Драговић.
Био је захумски митрополит, а касније је наследио Никодим Бусовића епископа "свим православним Србима у Даламције". Саватије је на овај положај дошао преко воље Мелентија Типалдија, великог поборника уније, односно унијаћења. Ипак, био је достојан насљедник Никодима у борби против унијаћења православних Срба у Далмацији. Године 1694. прешао је с братством требињског Манастира Тврдоша у Херцег Нови, обновио је Манастир Савину и "на молбу Крчана и Крупљана био је постављен од млетачке владе на Никодимово мјесто". Типалди је чинио све да свргне Саватио, али га је Црквени синод у Цариграду осудио и искључио из цркве као вероиздајника, па је Саватије с том подршком наставио своју богослужбену делатност.
Успешно се супростављао наредбама католичке курије усмереним против православних у Далмацији. Ојачао је везе са српском Патријаршијом у Пећи, а "на његову молбу дође 1714. у Даламцију српски пећки патријарх Мојсије", чијом је посетом учвршћено православље и православна паства и донекле стишани напади на православну цркву [1].
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Radojčić, Jovan S.; Радојчић, Јован С. (2009). Srbi zapadno od Dunava i Drine : biografije. Novi Sad: Prometej. ISBN 978-86-515-0315-6. OCLC 503059637.