Саутемптон (острво)
| Inuktitut | |
|---|---|
 | |
| Географија | |
| Површина | 41.214 km2 |
| Висина | 625 m |
| Највиши врх | Планина Матијасен |
| Администрација | |
| Највећи град | Корал Харбор |
| Демографија | |
| Становништво | 1035 (2021[1]) |
| Густина ст. | 0,03 стан./km2 |
Саутемптон (енгл. Southampton Island)[2] је велико острво на улазу у Хадсонов залив у Канади, део канадског арктичког архипелага.[3][4] Према административној подели Канаде припада територији Нунавут. Има површину од 41 214 km² што га чини деветим канадским острвом по величини и тридесет трећим светским. Једино насеље на острву је Корал Харбор са 721 становником.[5]
На западу и северозападу се налази Рос Велкотов мореуз који одваја острво од континента, на североистоку Фоксов басен, на истоку Фоксов мореуз, а на југу Евансов и Фишеров мореуз и Хадсонов залив.
Историја
[уреди | уреди извор]Историјски говорећи, острво је познато по његовим сада изумрлим становницима Садлермиутима, који су били последњи остаци Тинуитске културе. Тинуит, пре-инуитска култура, званично је нестала 1902. када су од нових европских болести Садлермиути помрли за неколико недеља.[6]
Прва забележена посета Европљана острву била је 1613, кад се искрцао велшки истраживач Томас Батон.[7]
Почетком 20. века, острво је поново насељено Ајвилингмијутима из Науџата и Честерфилдског Инлета, под утицајем китоловца, капетана Џорџа Комера и других. Бафински оствљани су стигли 25 година касније. Џон Ел, који је као дете путовао са својом мајком Шуфли на Комерове шкуне, на крају је постао најпознатији међу поново насељеним становништвом острва Саутемптон.[8]
Археолошко налазиште Нејтив Појнт на ушћу залива Нејтив је највеће налазиште Садлермиута на острву.[9]
Geology
[уреди | уреди извор]Геологија
Острво Саутемптон има геолошке ресурсе који су од научног и индустријског интереса.[10][11][12][13][14][15]
Међутим, према влади Нунавута још увек недостаје потпуно познавање острва.[16]
Тренутни ниво основне геонауке који је доступан за регион Саутемптона је неадекватан да задовољи тренутне захтеве истраживања. На мапирању геологије темељне стене острва Саутемптон у регионалној скали није се радило од 1969. године. На постојећој геолошкој карти су унесене само најопштије разлике у стенама, а постоји само рудиментарно разумевање површинске геологије. Тренутно не постоје јавно доступни геохемијски подаци на регионалном нивоу који су од суштинског значаја за разумевање потенцијала истраживања метала и дијаманата.
Географија
[уреди | уреди извор]Од полуострва Мелвил га дели залеђени мореуз.[17] Остали водени путеви који окружују острво укључују Роес Велкам Саунд на западу, Залив божје милости на југозападу, Рибарски мореуз на југу, Евансов мореуз на југоистоку и Фоксов Каннел на истоку.
Хансинско језеро се налази на крајњем северу. Полуострво Бел се налази у југоисточном делу острва.[18] Планина Матијасен, део планине Порсилд, највиши је врх острва. Облик острва је донекле сличан оном уоченом код Њуфаундленда.
Клима
[уреди | уреди извор]Острво Саутемптон има оштру субарктичку климу (Кепен Dfc) која прелази у климу тундре (ET). Као и скоро цео Нунавут, острво Саутемптон је потпуно изнад линије дрвећа. Корална лука никада није била изнад нуле у јануару, фебруару и марту (иако је током потоњег месеца забележено 0,0 °C (32,0 °F). Због смрзнуте природе Хадсоновог залива, постоји озбиљно сезонско заостајање до јуна, посебно у поређењу са више континенталним областима као што је Фербанкс упркос много сунца и сталног сумрака ноћу. Због пада сунчеве снаге и одсуства топле воде чак и лети, температуре и даље веома брзо опадају како се септембар приближава. Хладни екстреми су озбиљни, али у складу са многим областима чак и јужније у унутрашњости Канаде.
| Клима Коралне луке (Аеродром Коралне луке) WMO ID: 71915; координате 64° 11′ 36″ N 83° 21′ 34″ W / 64.19333° С; 83.35944° З; елевација: 62,2 m (204 ft); 1981–2010 нормале | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Индекс субјективне топлоте | −0,6 | −1,9 | −0,5 | 4,4 | 8,9 | 22,8 | 32,8 | 30,1 | 19,9 | 7,6 | 3,7 | 3,2 | 32,8 |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | −0,6 (30,9) |
−1,1 (30) |
0,0 (32) |
5,0 (41) |
9,4 (48,9) |
23,3 (73,9) |
28,0 (82,4) |
26,1 (79) |
18,5 (65,3) |
7,6 (45,7) |
4,0 (39,2) |
3,4 (38,1) |
28,0 (82,4) |
| Максимум, °C (°F) | −25,5 (−13,9) |
−25,5 (−13,9) |
−20,4 (−4,7) |
−10,9 (12,4) |
−2,9 (26,8) |
6,4 (43,5) |
14,7 (58,5) |
11,7 (53,1) |
4,6 (40,3) |
−3,0 (26,6) |
−11,9 (10,6) |
−20,1 (−4,2) |
−6,9 (19,6) |
| Просек, °C (°F) | −29,6 (−21,3) |
−29,7 (−21,5) |
−25,2 (−13,4) |
−16,1 (3) |
−6,7 (19,9) |
3,1 (37,6) |
10,0 (50) |
7,7 (45,9) |
1,7 (35,1) |
−6,1 (21) |
−16,1 (3) |
−24,4 (−11,9) |
−11,0 (12,2) |
| Минимум, °C (°F) | −33,7 (−28,7) |
−33,9 (−29) |
−29,9 (−21,8) |
−21,1 (−6) |
−10,5 (13,1) |
−0,3 (31,5) |
5,3 (41,5) |
3,6 (38,5) |
−1,2 (29,8) |
−9,1 (15,6) |
−20,3 (−4,5) |
−28,6 (−19,5) |
−15,0 (5) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −52,8 (−63) |
−51,4 (−60,5) |
−49,4 (−56,9) |
−39,4 (−38,9) |
−31,1 (−24) |
−15,6 (3,9) |
−1,1 (30) |
−3,3 (26,1) |
−17,2 (1) |
−34,4 (−29,9) |
−40,6 (−41,1) |
−48,9 (−56) |
−52,8 (−63) |
| Индекс субјективне хладноће | −69,5 | −69,3 | −64,3 | −55,1 | −39,7 | −23,2 | −8,2 | −11,8 | −23,7 | −43,7 | −54,8 | −64,2 | −69,5 |
| Количина падавина, mm (in) | 9,5 (0,374) |
7,0 (0,276) |
11,2 (0,441) |
18,2 (0,717) |
19,0 (0,748) |
27,6 (1,087) |
34,1 (1,343) |
59,4 (2,339) |
45,4 (1,787) |
33,8 (1,331) |
22,9 (0,902) |
14,8 (0,583) |
302,9 (11,925) |
| Количина кише, mm (in) | 0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,4 (0,016) |
4,3 (0,169) |
20,8 (0,819) |
34,1 (1,343) |
58,9 (2,319) |
36,7 (1,445) |
7,2 (0,283) |
0,5 (0,02) |
0,0 (0) |
163,0 (6,417) |
| Количина снега, cm (in) | 9,6 (3,78) |
7,1 (2,8) |
11,3 (4,45) |
18,2 (7,17) |
14,9 (5,87) |
6,9 (2,72) |
0,0 (0) |
0,6 (0,24) |
8,6 (3,39) |
26,7 (10,51) |
22,9 (9,02) |
14,8 (5,83) |
141,6 (55,75) |
| Дани са падавинама (≥ 0.2 mm) | 8,5 | 6,7 | 9,0 | 9,5 | 10,4 | 9,6 | 9,6 | 12,6 | 11,2 | 14,6 | 13,0 | 10,4 | 125,1 |
| Дани са кишом (≥ 0.2 mm) | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,2 | 1,8 | 7,2 | 9,6 | 12,5 | 8,2 | 3,6 | 0,6 | 0,1 | 43,8 |
| Дани са снегом (≥ 0.2 cm) | 8,6 | 6,6 | 9,0 | 9,5 | 9,4 | 3,3 | 0,0 | 0,3 | 4,3 | 13,1 | 12,9 | 10,4 | 87,3 |
| Релативна влажност, % | 64,9 | 64,2 | 67,5 | 73,8 | 80,3 | 73,9 | 63,1 | 68,9 | 75,6 | 84,8 | 77,6 | 69,7 | 72,0 |
| Сунчани сати — месечни просек | 37,9 | 112,1 | 187,4 | 240,2 | 239,9 | 262,2 | 312,3 | 220,4 | 109,8 | 70,8 | 47,9 | 18,8 | 1.859,7 |
| Сунчано време — месечни проценти | 22,4 | 47,0 | 51,6 | 53,2 | 42,0 | 41,9 | 51,2 | 43,3 | 27,9 | 23,3 | 24,3 | 13,9 | 36,8 |
| Извор: Environment and Climate Change Canada Canadian Climate Normals 1981–2010[19] | |||||||||||||
Фауна
[уреди | уреди извор]Птичији резервати Ист Беј и Хари Гибонс представљају важна места за парење снежних гусака (Anser caerulescens caerulescens). Острво је такође место где се налазе два важна подручја за птице (IBA), мочваре реке Боас на југозападу и Источни залив/Природни залив на југоистоку. Обе имају велике летње колоније мале снежне гуске, које заједно чине преко 10% светске популације снежне гуске, а само место реке Боас угошћује преко 500.000 јединки које се тамо гнезде. Мање, али такође значајно, тамо су колоније брент гуске (Branta bernicla) и бројних других поларних врста птица.[20][21] Острво Саутемптон је једно од два главна летња боравишта позната по гренландским китовима у заливу Хадсон.[22][23][24]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Мапа Саутемптона из 1913. капетана Џорџа Комера. -
Сателитска фотомонтажа острва Саутемптон.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Census Profile”. 2.statcan.gc.ca. Приступљено 2016-06-15.
- ^ Issenman, Betty. Sinews of Survival: The living legacy of Inuit clothing. UBC Press, 1997. pp. 252-254
- ^ Issenman, Betty. Sinews of Survival: The living legacy of Inuit clothing. UBC Press, 1997. pp. 252-254
- ^ „Statistics Canada”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2004. г.
- ^ „Population and dwelling counts: Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), Nunavut”. Statistics Canada. 9. 2. 2022. Приступљено 19. 2. 2022.
- ^ Briggs, Jean L.; J. Garth Taylor. „The Canadian Encyclopedia: Sadlermiut Inuit”. Historica Foundation of Canada. Архивирано из оригинала 20. 10. 2008. г. Приступљено 21. 03. 2008.
- ^ Christy, Miller (1894). The voyages of Captain Luke Foxe of Hull, and Captain Thomas James of Bristol, in search of a northwest passage, in 1631-32; with narratives of the earlier northwest voyages of Frobisher, Davis, Weymouth, Hall, Knight, Hudson, Button, Gibbons, Bylot, Baffin, Hawkridge, and others. London: Hakluyt Society. „related:STANFORD36105004846502.”
- ^ Rowley, Graham (11. 06. 1996). Cold comfort: my love affair with the Arctic. Montreal: McGill-Queen's University Press. стр. 38. ISBN 0-7735-1393-0. Приступљено 2008-04-04.
- ^ „History”. edu.nu.ca. Приступљено 2009-05-05.
- ^ „New Insights into Ordovician Oil Shales of Southampton Island” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 22. 02. 2012.
- ^ „Information archivée dans le Web” (PDF). publications.gc.ca. Приступљено 19. 4. 2018.
- ^ „Information archivée dans le Web” (PDF). publications.gc.ca. Приступљено 19. 4. 2018.
- ^ „Industrial Limestone Resources, Southampton Island” (PDF). nunavutminingsymposium.ca. Приступљено 19. 4. 2018.
- ^ „Faculté de foresterie, de géographie et de géomatique” (PDF). www.ffgg.ulaval.ca. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 9. 2020. г. Приступљено 19. 4. 2018.
- ^ „Information archivée dans le Web” (PDF). publications.gc.ca. Приступљено 19. 4. 2018.
- ^ Southampton Island Integrated Geoscience (Siig) Project Plan/Description
- ^ „Frozen Strait”. The Columbia Gazetteer of North America. 2000. Архивирано из оригинала 22. 05. 2005. г. Приступљено 07. 04. 2008.
- ^ „Mathiasen Mountain Nunavut”. bivouac.com. Приступљено 2008-10-14.
- ^ „Coral Harbour A”. Canadian Climate Normals 1981–2010. Environment and Climate Change Canada. Climate ID: 2301000. Приступљено 24. 01. 2019.
- ^ „Boas River and associated wetlands (NU022)”. Important Bird Areas. IBA Canada. Приступљено 2016-12-11.
- ^ „East Bay/Native Bay (NU023)”. Important Bird Areas. IBA Canada. Приступљено 2016-12-11.
- ^ COSEWIC Assessment and Update Status Report on the Bowhead Whale Balaena mysticetus (PDF). COSEWIC. 2005. ISBN 0-662-40573-0.
- ^ „Coral Harbour - Land and Wildlife”. www.coralharbour.ca. Архивирано из оригинала 18. 4. 2018. г. Приступљено 19. 4. 2018.
- ^ „Distribution and Numbers of Bowhead Whales (Balaena mysticetus) in Nortwestern Hudson Bay in August 1995.”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bird, J. Brian. Southampton Island. Ottawa: E. Cloutier, 1953.
- Brack, D. M. Southampton Island Area Economic Survey With Notes on Repulse Bay and Wager Bay. Ottawa: Area & Community Planning Section, Industrial Division, Dept. of Northern Affairs and National Resources, 1962.
- Mathiassen, Therkel. Contributions to the Physiography of Southampton Island. Copenhagen: Gyldendalske Boghandel, 1931.
- Parker, G. R. An Investigation of Caribou Range on Southampton Island, Northwest Territories. Ottawa: Information Canada, 1975.
- Pickavance, J. R. 2006. "The Spiders of East Bay, Southampton Island, Nunavut, Canada". Arctic. 59, no. 3: 276–282.
- Popham RE. 1953. "A Comparative Analysis of the Digital Patterns of Eskimo from Southampton Island". American Journal of Physical Anthropology. 11, no. 2: 203–13.
- Popham RE, and WD Bell. 1951. "Eskimo crania from Southampton Island". Revue Canadienne De Biologie / ̐ưedit̐ưee Par L'Universit̐ưe De Montr̐ưeal. 10, no. 5: 435–42.
- Sutton, George Miksch, and John Bonner Semple. The Exploration of Southampton Island. Pittsburgh: Carnegie Institute, 1932.
- Sutton, George Miksch. The Birds of Southampton Island. Pittsburgh: Carnegie Institute, 1932.
- VanStone, James W. The Economy and Population Shifts of the Eskimos of Southampton Island. Ottawa: Northern Co-ordination and Research Centre, Dept. of Northern Affairs and National Resources, 1959.
