Свеви

Племена Свева између река Лабе и Одре

Свеви или Свеби (лат. Suevi, Suebi, Suevians (Јорданес, Прокопије) или Suebians) су били германски народ пореклом из близине Балтичког мора.

Рана историја

Праћење развоја, као и саму етногенезу Свева отежава то што су многа германска племена себе самовољно сврставала у Свеве, како би се окористила њиховом ратничком славом. Тако и Цезар, који је 58. године п. н. е. поразио у Галији свевског кнеза Ареовиста, под именом Свева подразумева Германе источно од Убиера и Сигамбрера, племена која су већ тада била романизована, а западно од Херуска. И Касије Дион (Lucius Cassius Dio Cocceianus, 160—229; римски сенатор, конзул, писац и историчар) уочава жељу неких Германа да се незаслужено назову Свевима, па упозорава да „многи истичу своје право на назив Свеви“. Како ћемо касније да видимо овој збрци је допринела и специфична свевска фризура, коју су као сопствено обележје присвојили и припадници других племена.

Колико су Свеви били силан и славан народ одлично говори и подела старогерманског времена, које се по немачком историчару Венскусу (Reinhard Wenskus, 1916—2002) дели на доба Свева и на доба Гота, па је разумљиво да су многи желели да се уброје у један од ова два моћна племенска савеза.

Сматра се да су Свевима у време Тацита припадали Маркомани, Хермундури, Квадени, Лангобарди и, можда, Англи, док су за најплеменитије Свеве сматрани Семнони који су живели између Елбе и Одре. Само пола века касније Птолемеј из Александрије у овај савез (Syeboi) убраја Англе, Семноне, велике Бруктерере, Ангриваре и Тевтоноаре (на доњој Елби), а наводи и да се једна река у близини Одре зове Syebos.

По доласку Гота у 3. веку, а посебно Хуна који су у 4. веку тешко поразили пангермански савез у данашњој централној Немачкој, утицај и моћ Свева рапидно опадају. У савезу са германским Вандалима и иранским (можда и словенским) Аланима једно једино племе Свева 31. децембра 406. под вођством Еменриха (шпан. и порт. Hermerico, 360–441) прелази границу Римског царства, поражава римску војску у бици код Мајнца (лат. Mogontiacum) и продире до римске провинције Хиспаније (данашња Шпанија), где по старом варварском обичају лутријом добија Галицију.

Оном делу Свева који су остали у старој домовини придружују се и у њих се стапају делови Квадена, док се део Свева 470. придружио Алеманима са којима се десет година касније стопио. Почетком 5. века, међутим, делови Алемана узимају име Свева. На средњем Дунаву Свеве покоравају и асимилирају Лангобарди око 540. под вођством кнеза Ваха (Wacho). Позно-римски историчар Јорданес (Jordanes или Jornandes, умро око 552) још око 550. разликује Алемане од Свева, при чему ове прве локализује на Алпима, а друге у Алеманији, која се налазила на југозападу данашње Немачке. У овом делу Европе се још задржало име Свева у данашњим Швабама (нем. Schwaben), за које се верује да су проистекли из Алеманског савеза. По начину изговора имена може да се претпостави да су Банатске Швабе (нем. Siebenbürgen) потомци Дунавских Свева, односно неког њиховог дела који се одупро асимилацији Гота и Лангобарда.

Култура

Свевска пунђа

По Тациту Свеви су посебно поштовали култ Нертуса, односно Мајке земље. Осим тога, Тацит нас обавештава и о светом лугу код Семнона у који обични смртници смеју да улазе само везани како би демонстрирали своје покоравање боговима.

Посебно је позната и типична фризура слободних Свева, такозвана „свевска пунђа“, којом су се ови разликовали како од робова, тако исто и од припадника осталих племена, али и да би у боју изгледали вишим. Пунђа се правила тако што би мушкарац своју косу чешљао на страну, затим је уплетао и увијао на темену. Ова мода се временом проширила и међу племенима у окружењу, па римски песник Марцијал (Marcus Valerius Martialis, од 38—40. до 102—104. н. е) пише: „Са косом увезаном у пунђу дођоше Зугамбри." Исти перчин су носили и Срби на Балкану, Буде Будисављевић (генерал) пишући о свом дједу Јовану у контексту посљедњег турског рата (1788–1791) записао је и ово: ...а дугачка сиједа коса била му је у перчин оплетена. Симо Поповић је спомиње код краља Николе, Идит Дарам код житеља сјеврне Албаније, носио ју је и Карађорђе Петровић, а спомиње је и Симеон Пишчевић, као и многи други.

Насељавање Галиције

Док су се Вандали и Алани сукобљавали са Францима око тога ко ће владати Галијом, дотле су Свеви под краљем Хермериком кренули јужније, прешли Пиринеје и дошли на подручје Пиринејског полуострва. Пролазећи кроз Баскију, они се населише у Галицији у северозападној Шпанији.

Положили су заклетву римском цару Хонорију и добили су царско одобрење да се населе под властитом аутономном управом. У слично време кад и Галиција и Британија је била под властитом управом. То су била прва подкраљевства која су се почела формирати на територији распадајућег Западног римског царства. Свевска Галиција је представљала прво подкраљевство, које је ковало властити новац.

Свевско краљевство Галиција

Успостављено 410. Свевско краљевство Галиција је трајало до 584. За разлику од Остроготског у Италији или Визиготског краљевства у Шпанији, Галиција никад није добила неки већи политички значај.

Врло мало је остало од германског језика, јер су Свеви брзо прихватили локални шпанско-римски језик.

Процењује се да број Свева који су дошли у Галицију није био већи од 30.000. Град Бракара Августа (данашњи Брага) постао је престолница Свева.

Док су 416. Визиготи дошли на Пиринејско полуострво да се боре против Вандала и Алана, Свеви су проширили своје краљевство. У најбољим данима краљевство се простирало до Мадрида или Севиље.

Краљ Хермерик је 438. склопио мир са локалним шпанско-римским становништвом и абдицирао у корист сина Рехила. Рехил умире 448, а Рехијар постаје краљ и 447. године прелази у хришћанство, које постаје службена религија, с тим што је процес христијанизације Свева и осталог локалног становништва трајао знатно дуже.

Визиготски краљ Теодорик II побјеђује Свеве и отада Свевско краљевство почиње да се смањује.

Визиготски краљ, Леовигилд осваја краљевство Свева 585. године, а задњи Свевски краљ Андрека силази са престола.

Свевски краљеви Галиције

• Хермерик (409—438)
• Рехил (438—448)
• Рехиар (448—456)
• Аиоулф (456—457), само на југу
• Фрамта (456—457), само на југу
• Малдрас (457—459), само на југу
• Рихимунд (459—463), само на југу
• Фрумар (459—463), само на југу
• Ремисмунд (459—469), у потпуности од 463
• Током периода од 469. до 550. имена свевских поглавица нису позната.
• Кариарик (550—559)
• Теодемар (559—570)
• Миро од Галиције (570—583)
• Еборик (зван и Еурик') (583—584)
• Андека (584—585), свргнут и протеран у манастир од стране Леоговилда
• Маларик (585—586), поражен у борби против Леоговилда

Визиготи освајају Свевско краљевство 585. године.

Види још

• Маркомани
• Визиготи
• Германи

Литература

• Ferreiro, Alberto. "Braga and Tours: Some Observations on Gregory's De virtutibus sancti Martini." Journal of Early Christian Studies. 3 (1995), p. 195–210.
• Thompson, E. A. "The Conversion of the Spanish Suevi to Catholicism." Visigothic Spain: New Approaches. ed. Edward James. Oxford: Oxford University Press, 1980. ISBN 0-19-822543-1.
• Reynolds, Robert L., "Reconsideration of the history of the Suevi", Revue belge de pholologie et d'histoire, 35 (1957), p. 19–45.
• Strabo, Geographia 7:1.4, geographically themed history, written around 18 AD
• Marcus Velleius Paterculus, Roman History 2:117–120, written in 30 AD
• Tacitus, Annals 1.3, 1.10, 1.43, 1.55–71, 2.7, 2.41, 2.45, 2.88, a history written in 109 AD
• Suetonius, Lives of the Twelve Caesars: Augustus 23, Tiberius 17–18, biographies written in 121 AD
• Florus, Epitome de T. Livio Bellorum omnium annorum DCC Libri duo 2:30, history/panegyric, written in the early second century AD
• Dio Cassius, Roman History 56:18–24, written in the first half of the third century AD
• Seneca the Younger, "Epistulae Morales ad Lucilium," referenced in Letter 47, Section 10
• Gesa von Essen, Hermannsschlachten. Germanen- und Römerbilder in der Literatur des 18. und 19. Jahrhunderts. Wallstein Verlag, Göttingen 1998, ISBN 3-89244-312-2 (Hermann Battles. Images of Teutons and Romans in the literature of the 18th and 19th centuries.)
• Wolfgang Schlüter (Ed.), Römer im Osnabrücker Land. Die archäologischen Untersuchungen in der Kalkrieser-Niewedder Senke. Rasch, Bramsche 1991, ISBN 3-922469-57-4 (Romans in the Osnabrück District. The archaeological excavations in the Kalkriese-Niewedde depression.)
• Edward Shepherd Creasy, Germans under Arminius Revolt Against Rome in The Great Events by Famous Historians, Vol. 2, compilation of historical essays published in 1905
• Smith, William, ур. (1867). Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 2. Boston: Little, Brown, and Company. 
• Weidemann, T. E. J. (1996). „Tiberius to Nero”. Ур.: Bowman, Alan K.; Champlin, Edward; Lintott, Andrew. The Cambridge Ancient History (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-26430-3. 
• Ancient Warfare special "The Varian Disaster", June 2009 (essays by various authors, including Clunn and Murdoch)
• Fergus M. Bordewich, "The ambush that changed history" in Smithsonian Magazine, September 2005, pp. 74–81.
• Wilm Brepohl, Neue Überlegungen zur Varusschlacht. Aschendorff, Münster 2004, ISBN 3-402-03502-2 (Reconsidering the Varus Battle.)
• Cawthorne, Nigel (2012). Battles That Changed History: An Encyclopedia of World Conflict. Arcturus Publishing. ISBN 978-1-84858-954-4. Приступљено 16. 1. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Tony Clunn, The Quest for the Lost Roman Legions, Savas Beatie LLC, 2005, 372 pp. ISBN 978-1-932714-70-8. The late author discovered the battlefield. This book is a combination of the account of his discovery, the artifacts he found, and his theory about the course of the battle, with that portion recounted in fictional style built around the history.
• Creasy, E. S. (2007). The Fifteen Decisive Battles from Marathon to Waterloo. Wildside Press LLC. ISBN 978-1-4344-8442-0. Приступљено 16. 1. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Davis, Paul K. (1999). 100 Decisive Battles: From Ancient Times to the Present. Oxford University Press. ISBN 0-19-514366-3. Приступљено 16. 1. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Boris Dreyer, Arminius und der Untergang des Varus. Warum die Germanen keine Römer wurden. Klett-Cotta, Stuttgart 2009, ISBN 978-3-608-94510-2 (Arminius and the downfall of Varus. Why the Teutons did not become Romans.)
• Durschmied, Erik (2013). The Weather Factor: How Nature Has Changed History. Hachette UK. ISBN 978-1-4447-6965-4. Приступљено 16. 1. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Goldsworthy, Adrian Keith (2016). In the name of Rome : the men who won the Roman Empire. New Haven. ISBN 978-0-300-22183-1. OCLC 936322646. 
• Gilliver, Catherine (2003). Caesar's Gallic wars, 58–50 BC. New York: Routledge. ISBN 978-0-203-49484-4. OCLC 57577646. 
• Joachim Harnecker, Arminius, Varus und das Schlachtfeld von Kalkriese. Eine Einführung in die archäologischen Arbeiten und ihre Ergebnisse. 2nd ed. Rasch, Bramsche 2002 ISBN 3-934005-40-3 (Arminius, Varus and the battlefield of Kalkriese. An introduction to the archaeological work and its results.)
• Ralf Günter Jahn, Der Römisch-Germanische Krieg (9–16 n. Chr.). Dissertation, Bonn 2001 (The Roman-Germanic war (9–16 AD).)
• Johann-Sebastian Kühlborn, "Auf dem Marsch in die Germania Magna. Roms Krieg gegen die Germanen". In: Martin Müller, Hans-Joahim Schalles und Norbert Zieling (Eds.), Colonia Ulpia Traiana. Xanten und sein Umland in römischer Zeit. Zabern, Mainz 2008, ISBN 978-3-8053-3953-7, S. 67–91. ("On the march into Germania Magna. Rome's war against the Germanic tribes".)
• Fabian Link, Die Zeitdetektive. Die Falle im Teutoburger Wald: Ein Krimi aus der Römerzeit. Ravensburger, 2010, ISBN 978-3-473-34535-9. (The time detectives. The events in the Teutoburg Forest: a crime story of Roman times.) (youth fiction)
• Ralf-Peter Märtin, Die Varusschlacht. Rom und die Germanen. S. Fischer Verlag, Frankfurt am Main 2008, ISBN 978-3-10-050612-2 (The Varus Battle. Rome and the Germanic tribes.)
• McNally, Michael (2011). Teutoburg Forest, AD 9 : the destruction of Varus and his legions. Peter Dennis. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-581-4. OCLC 610837226. 
• Günther Moosbauer, Die Varusschlacht. Beck'sche Reihe, Verlag C. H. Beck Wissen, München 2009, ISBN 978-3-406-56257-0 (The Varus Battle.)
• Murdoch, Adrian (2004). „Germania Romana”. Ур.: Murdoch, Brian; Read, Malcolm. Early Germanic Literature and Culture. Boydell & Brewer. стр. 55—73. ISBN 157113199X. 
• Murdoch, Adrian (2012). Rome's Greatest Defeat: Massacre in the Teutoburg Forest. The History Press. ISBN 978-0-7524-9455-5. Приступљено 16. 1. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Phang, Sara Elise; Spence, Iain; Kelly, Douglas; Londey, Peter (2016). Conflict in Ancient Greece and Rome: The Definitive Political, Social, and Military Encyclopedia [3 volumes]: The Definitive Political, Social, and Military Encyclopedia (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 978-1-61069-020-1. 
• Paweł Rochala, Las Teutoburski 9 rok n.e. Bellona, Warszawa, 2005.
• Michael Sommer, Die Arminiusschlacht. Spurensuche im Teutoburger Wald. Stuttgart 2009 (The Arminius Battle. Search for traces in the Teutoburg Forest.)
• Dieter Timpe, Römisch-germanische Begegnung in der späten Republik und frühen Kaiserzeit. Voraussetzungen – Konfrontationen – Wirkungen. Gesammelte Studien. Saur, München & Leipzig, 2006, ISBN 3-598-77845-7 (Roman-Germanic encounter in the late Republic and early Empire. Conditions – Confrontations – Effects. Collected Studies.)
• Tucker, Spencer (2010). Battles That Changed History: An Encyclopedia of World Conflict. ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-429-0. Приступљено 16. 1. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Wells, Peter S. (2003). The Battle That Stopped Rome: Emperor Augustus, Arminius, and the Slaughter of the Legions in the Teutoburg Forest. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 0-393-02028-2.  Strong on archaeology; "Florus"-based theory.
• Peter Oppitz, Das Geheimnis der Varusschlacht. Zadara-Verlag, 2006, ISBN 3-00-019973-X (The mystery of the Varus Battle.) Paderborn would have been the site of the battle.
• Powell, Lindsay (2014). Roman Soldier versus Germanic Warrior 1st Century AD. Oxford: Osprey. ISBN 978-1-4728-0349-8. 
• Vance, Norman (2015). „The Novel”. Ур.: Vance, Norman; Wallace, Jennifer. The Oxford History of Classical Reception in English Literature (Volume 4: 1790–1880). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-959460-3. 
• Rainer Wiegels (ed.), Die Varusschlacht. Wendepunkt der Geschichte? Theiss, Stuttgart 2007, ISBN 978-3-8062-1760-5 (The Varus Battle. Turning point of history?)
• Reinhard Wolters, Die Römer in Germanien. 5th ed. Verlag C.H. Beck, München 2006, ISBN 3-406-44736-8 (The Romans in Germania.)
• Reinhard Wolters, Die Schlacht im Teutoburger Wald. Arminius, Varus und das römische Germanien. München 2008, ISBN 978-3-406-57674-4 (The Battle of the Teutoburg Forest. Arminius, Varus and Roman Germania.)

Спољашње везе

• The Chronicle of Hydatius is the main source for the history of the Suebi in Galicia and Portugal up to 468.
• Identity and Interaction: the Suevi and the Hispano-Romans, University of Virginia, 2007
• Medieval Galician anthroponomy
• Minutes of the Councils of Braga and Toledo, in the Collectio Hispana Gallica Augustodunensis
• Orosius' Historiarum Adversum Paganos Libri VII