Пређи на садржај

Сезар Сјело Фиљо

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сезар Сијело Фиљо)
Бразил Сезар Сјело
Фиљо на подијуму током ЛОИ 2008.
Лични подаци
Датум рођења(1987-01-10)10. јануар 1987. (37 год.)
Место рођењаБразил Санта Барбара д'Оесте (Бразил),
ДржављанствоБразил
Висина195 цм
Тежина88 кг
Пливачка каријера
Стилслободни и делфин стил
КлубMinas Tênis Clube
Медаље
Освојене медаље
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место Пекинг 2008. 50 слободно
Бронзана медаља — треће место Пекинг 2008. 100 слободно
Бронзана медаља — треће место Лондон 2012. 50 слободно
Светско првенство (50м)
Златна медаља — прво место Рим 2009. 50 слободно
Златна медаља — прво место Рим 2009. 100 слободно
Златна медаља — прво место Шангај 2011. 50 слободно
Златна медаља — прво место Шангај 2011. 50 делфин
Златна медаља — прво место Барселона 2013. 50 слободно
Златна медаља — прво место Барселона 2013. 50 делфин
Сребрна медаља — друго место Будимпешта 2017. 4×100 слободно
Освојене медаље
Такмичење 2 3
Олимпијске игре 1 0 2
Светско првенство (50м) 6 1 0
Светско првенство (25м) 5 1 4
Панпацифичко првенство 1 1 1
Панамеричке игре 7 1 0
Укупно 20 4 7

Сезар Аугусто Сјело Фиљо (порт. César Augusto Cielo Filho; Санта Барбара д'Оесте, 10. јануар 1987) бразилски је пливач чија специјалност је пливање спринтерских трка слободним и делфин стилом. Вишеструки је светски првак и национални рекордер, олимпијски победник, двоструки светски рекордер и најуспешнији пливач у историји бразилског пливања. Троструки је добитник награде за најбољег спортисту Бразила (2008, 2009. и 2011. године).

Актуелни је светски рекордер у тркама на 50 (20,91 секунди) и 100 метара слободним стилом (46,91 секунди).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Сезар Сјело Фиљо рођен је 10. јануара 1987. године у градићу Санта Барбара д'Оесте, у бразилској савезној држави Сао Паоло. Пливање је почео да тренира још као дечак у локалном пливачком клубу у свом родном граду, а професионалније је приступио овом спорту са 16 година када је прешао у клуб Esporte Clube Pinheiros у Сао Паолу где га је тренирао један од до тада најбољих бразилских пливача Густаво Боржес.[1][2] Један од његових идола у детињству био је и руски пливач Александар Попов

Године 2005. преселио се у Сједињене Државе због студија на Универзитету у Оберну где је као стипендиста студирао међународну трговину, а паралелно је и пливао за свој универзитетски тим.

Спортска каријера

[уреди | уреди извор]
Николас Сантос и Сјело Фиљо на Панамеричким играма 2007. у Рио де Жанеиру.

Прво значајније међународнио такмичење на ком је наступио било је Светско првенство у малим базенима у Индианаполису, у октобру 2004, и на том првенству Сјело је као члан бразилске штафете 4×100 слободно освојио своју прву међународну медаљу, сребро.[3] На истом првенству такмичио се и у трци на 100 слободно у којој је био укупно 6, на 50 слободно био је 10, те 19. на 50 леђно.

Након наступа на светском првенству у малим базенима, те на Панпацифичком првенству у Викторији током 2006, наредне године дебитовао је и на светском првенству у великим базенима у Мелбурну. У Мелбурни је Сјело пливао у три дисциплине, и у све три се пласирао у финалне трке. Најближи медаљи био је у трци на 100 слободно у којој је заузео 4. место са свега 0,4 секунде заостатка за трећепласираним Имоном Саливаном. У полуфиналу трке на 50 слободно поставио је нови јужноамерички рекорд, испливавши своју трку у времену од 22,09 секунди.[4] Нове континенталне рекорде поставио је и у трци на 100 слободно, те у штафети 4×100 слободно.[5]

Велики успех постигао је на Панамеричким играма 2007. у Рио де Жанеиру када је освојио три златне (на 50, 100 и 4×100 слободно) и једну сребрну медаљу (на 4×100 мешовито). До злата на 50 слободно дошао је с временом од 21,84 секунди, поставши тако првим јужноамеричким пливачем који је ту деоницу испливао за мање од 22 секунде.[6]

Месец дана пре почетка ЛОИ 2008. у Пекингу поново је поставио нови јужноамерички рекорд на 50 слободно и са временом новог рекорда од 21,75 секунди знатно се приближио тадашњем светском рекорду од 21,64 секунде који је био у власништву руског пливача Александра Попова.[7]

Сјело на Америчком отвореном првенству у Индијанаполису 2009.

Сјело је наставио са одличним пливањима и на Олимпијским играма у Пекингу где је освојио прво бронзану медаљу у трци на 100 слободно (уз нови национални и континентални рекорд од 47,67 секунди), а потом и злато на 50 слободно уз нови олимпијски рекорд. Уједно била је то и прва златна олимпијска медаља за Бразил у историји. Годину дана касније на светском првенству у Риму осваја и прву титулу светског првака у трци на 100 слободно уз нови светски рекорд у тој дисциплини (46,91 секунд).[8][9] Злато осваја и на дупло краћој деоници, а његово време од 21,08 секунди представљало је и нови рекорд светских првенстава и нови јужноамерички рекорд.[10] Освојивши олимпијско и светско злато и поставивши нови светски рекорд Сјело је постао тек трећи пливач у историји светског пливања са тим достигнућем (пре њега то је пошло за руком Попову и Ервину).

На пливачком митингу у Сао Паолу одржаном 18. децембра 2009. Сјело је поставио нови светски рекорд у трци на 50 метара слободним стилом, чију вредност је спустио на 20,91 секунди. Уједно је то било и последње међународно такмичење на којем је ФИНА дозвољавала кориштење такозваних „супер пливачких одела”.[11]

Допинг скандал

[уреди | уреди извор]

У мају 2011. Сјело је пао на допинг тесту, заједно са још четири члана бразилске репрезентације, пошто је био позитиван на забрањени диуретик фуросемид.[12][13] Међународни суд за спортску арбитражу (САС) и ФИНА упутили су бразилском пливачу јавно упозорење, али не и забрану такмичења, уз образложење да је бразилски пливач вероватно нехотице унео у организам забрањену супсатнцу, те да је њена концентрација у организму била минимална и није ни на који начин доприносила побољшању његових физичких предиспозиција.[14] Одлука САС-а донесена је свега три дана пре почетка светског првенства у Шангају 2011. чиме је бразилском пливачу омогућен наступ на том такмичењу.

У Шангају је Сјело успео да одбрани титулу светског првака на 50 слободно, а по први пут освојио је и златну медаљу на 50 метара делфин (с временом од 23,10 секунди).[15] Три месеца касније на Панамеричким играма у Гвадалахари освојио је чак четири златне медаље (50, 100 и 4×100 слободно и 4×100 мешовито).

Лондон 2012.

[уреди | уреди извор]
Сјело у Лондону 2012.

На ЛОИ 2012. у Лондону Сјело је отпутовао са најбољим резултатом сезоне у трци на 50 слободно и самим тим био је један од главних фаворита за одбрану златне медаље у тој дисциплини. Међутим финале трке на 50 слободно Сјело је отпливао доста лоше и са временом од 21,59 секунди није успео да одбрани титулу, али јесте да освоји бронзану медаљу, своју трећу олимпијску медаљу у каријери. У трци на 100 слободно био је 6. са временом од 47,92 секунде.

Након олимпијских игара пливао је на још неколико мањих митинга, а на крају године био је принуђен да хируршким путем реши проблеме са вишегодишњим повредама на оба колена.[16]


2013 − до данас

[уреди | уреди извор]

На светском првенству у Барселони 2013. Сјело се такмичио само у две спринтерске трке пошто му је због операција на коленима било забрањено интензивније оптерећење. На обе трке, и на 50 слободно и на 50 делфин Сјело је освојио златне медаље, поставши тако првим пливачем у историји који је успео да освоји три узастопне титуле светског првака на 50 метара слободним стилом.

Сјело у финалу трке на 50 слободно у Казању 2015.

Иако му је светско првенство у Казању 2015. било главни приоритет за ту годину, Сјело је због повреде рамена постигао знатно скромне резултате, а како му се повреда са сваком новом трком погоршавала одлучио је да 5. августа и званично напусти такмичење. Пре одустајања пливао је у финалу трке на 50 делфин где је заузео 6. мсето.

Повреда рамена коју је задобио у Казању оставила је озбиљне последице на њега те није успео да се избори за наступ на ЛОИ 2016. у Рију. Након неуспеха на националном првенству пропустио је целу ту сезону и није се такмичио.

На међународну сцену враћа се лето 2017. на митингу у Риму, а потом учествује и на светском првенству у Будимпешти 2017. године. У Будимпешти је Сјело пливао у две дисциплине, на 50 слободно је био 8. пошто је у финалу пливао 21,83 секунде, док је у штафети 4×100 слободно освојио сребрну медаљу. Поред Сјела у бразилској штафети пливали су још и Габријел Сантос, Марсело Шјеригини и Бруно Фратус.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „César Cielo- Clubs”. César Cielo-Official site. 2012. Архивирано из оригинала 24. 06. 2017. г. Приступљено 06. 08. 2017. 
  2. ^ „Cesar Cielo "return" swimsuit for Gustavo Borges”. O Globo. 7. 12. 2009. 
  3. ^ „Results of the 4×100m free at 2004 Indianapolis”. OmegaTiming. 7. 10. 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ „Xuxa's record falls”. CBDA. 30. 3. 2007. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. 
  5. ^ „Brazil beats South American record of 1999 Pan”. CBDA. 25. 3. 2007. Архивирано из оригинала 28. 6. 2013. г. 
  6. ^ „Cielo breaks south American record in the 50m and wins gold at Pan 2007”. Estadão. 22. 7. 2007. Архивирано из оригинала 31. 12. 2012. г. 
  7. ^ „Cielo beats South American record in the 50-metre freestyle”. Estado de São Paulo. 11. 7. 2008. Архивирано из оригинала 28. 6. 2013. г. 
  8. ^ „Hungry for gold, Cesar Cielo shines and breaks the world record in the 100-metre freestyle”. Globoesporte. 30. 7. 2009. 
  9. ^ „Results of the 100m freestyle at 2009 Rome”. OmegaTiming. 30. 7. 2009. 
  10. ^ „Results of the 50-metre freestyle at 2009 Rome”. OmegaTiming. 1. 8. 2009. 
  11. ^ „Two days after hitting the crossbar, Cesar Cielo amazes tension and breaks the 50-metre freestyle record”. Globoesporte. 18. 12. 2009. 
  12. ^ „Brazilian swimmer Cesar Cielo let off with warning despite positive test”. Herald Sun. 2. 7. 2011. Архивирано из оригинала 02. 07. 2011. г. Приступљено 06. 08. 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  13. ^ „Warnings Given to Cesar Cielo, Three Other Brazilian Swimmers, After Positive Drug Test”. Swimming World Magazine. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 13. 9. 2012. г. 
  14. ^ „CAS arguments”. Globoesporte. 29. 7. 2011. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. 
  15. ^ „Results of the 50-metre butterfly at 2011 Shanghai”. OmegaTiming. 25. 7. 2011. 
  16. ^ „With 'new knees', Cesar Cielo seeks third straight title in the 50m freestyle”. SPORTV. 3. 8. 2013. Приступљено 10. 8. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Бразилски спортиста године
(2008, 2009)
Бразилски спортиста године
(2011)
Светски рекордер на 50 слободно
(18. децембар 2009 − траје)
—
Светски рекордер на 100 слободно
(30. јул 2009 − траје)
—
Сезар Сјело Фиљо на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сезар_Сјело_Фиљо&oldid=28778459”