Пређи на садржај

Санкт Мориц

Координате: 46° 30′ 00″ С; 9° 50′ 00″ И / 46.5° С; 9.833333° И / 46.5; 9.833333
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сент Мориц)
Санкт Мориц
нем. Sankt-Moritz
романш: San Murezzan
Санкт Мориц - средиште града и језеро зими
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Швајцарска
КантонГраубинден
Становништво
Становништво
 — 5.148 (2.008)
 — густина179 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 30′ 00″ С; 9° 50′ 00″ И / 46.5° С; 9.833333° И / 46.5; 9.833333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.822 m
Површина28,69 km2
Санкт Мориц на карти Швајцарске
Санкт Мориц
Санкт Мориц
Санкт Мориц на карти Швајцарске
Поштански број7500
Веб-сајт
www.stmoritz.ch

Санкт Мориц (нем. Sankt-Moritz, романш: San Murezzan, итал. San Maurizio) је град и туристичко место у источној Швајцарској. Санкт Мориц припада кантону Граубинден, где је једно од највећих насеља.

Санкт Мориц је светски чувено излетиште и зимовалиште у Енгадинској долини у источној Швајцарској, где се окупља светски "џет-сет".

Санкт Мориц је јединствен и по томе што је највиши град у Европи - налази се на надморској висини од 1.822 метра.

Насеље се дијели на два дијела: Санкт Мориц-Бад (простор на језеру око бање) и Санкт Мориц-Дорф (урбанизованији дио на заравни над језером).

Санкт Мориц се сматра "родним мјестом зимских спортова", али и зимског туризма, јер је насеље познато као зимска туристичка дестинација још од 1864. године.

Природне одлике

[уреди | уреди извор]
Поглед на Санкт Мориц зими
Поглед на Санкт Мориц и околину

Град Санкт Мориц се налази у источном делу Швајцарске. Од главног града државе, Берна, насеље је удаљено око 330 км источно, док је од седишта кантона, Хура, на 85 км југозападно.

Рељеф: Санкт Мориц се налази у на области веома високих Граубинденских Алпа, на приближно 1.820 метара надморске висине, то највиши град у целој Европи. Град је смештен у врху долине Енгадин. Град се сместио уз мало Санктморичко језеро. Насеље надвисују планински врхови Пиц Нер и Корвач.

Клима: Клима у Санкт Морицу је оштрија варијанта умерено континенталне климе због знатне надморске висине и планинског окружења.

Воде: Кроз Санкт Мориц протиче ријека Ин, која извире на планинама у близини мјеста. Ни мало Санктморичко језеро нема већи привредни значај, осим као туристичка тачка.

Историја

[уреди | уреди извор]
Санкт Мориц-Дорф око 1900. године
Санкт Мориц-Бад око 1900. године
Санкт Мориц-Дорф 1938. године

Подручје Санкт Морица је било познато још у време праисторије и Старог Рима, али није било насељено због оштрих временских услова.

Открићем термалних и љековитих извора у Санкт Морицу, насеље постаје познато као бањско љечилиште, а сматра се да су извори откривени 1400 година п. н. е.

Долина Санкт Морица је насељена Ретороманима до 12. века. Тада се први пут и помиње постојање насеља под данашњим именом. Вековима је то било мало село високо у Алпима.

Туристички развој насеља започиње 1864. године. Санкт Мориц убрзо постаје важно туристичко одредиште у Алпима и један од пионирских места развоја међународног зимског спорта. Такође град је од тад стециште светског џет-сета, па је угостио много светски важних догађаја, манифестација и састанака на високом нивоу. Санкт Мориц је чак био два пута град-домаћин Зимских олимпијских игара 1928. и 1948. г.

Становништво

[уреди | уреди извор]

2008. године Санкт Мориц је имао нешто преко 5.000 становника, што је 3 пута више него пре једног века. Међутим, насеље је 1850. године имало свега 228 становника. Од данашњег становништва 38,0% су страни држављани. У сезони, ту борави и око 3.000 сезонских радника.

Језик: Ретороманско становништво са матерњим ретороманским језиком је било традиционално становништво насеља и околине, али је развојем туризма крајем 19. века и доласком бројнијег немачког становништва постало изразита мањина. Стога су данас Швајцарски Немци и немачки језик доминантни у граду. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Сент Морица чују бројни други језици. Тако данас немачки језик матерњи за 58,8% становништва, а најзначајнији мањински језици су италијански језик (21,8%), португалски (6,6%) и реторомански језик (4,7%).

Вероисповест: Месно становници су одувек били римокатолици. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера, посебно протестаната.

Знаменитости града

[уреди | уреди извор]

Први хотели су овде отворени 1856. године. Санкт Мориц је данас средиште луксузног туризма за богате посетиоце. Омиљени спортови и рекреације су: пешачење, алпско скијање, вожња боба и скелетона. У Санкт Морицу се налази редак феномен: природна боб стаза (Olympia Bobrun St.Moritz-Celerina). Место има у просеку 322 сунчана дана у години, те је једна од "знаменитости" такође клима. Поред насеља је језеро Санкт Мориц на чијој се залеђеној површини зими организује коњска трка (White Turf).

Криви торањ цркве у Санкт Морицу

Једна од познатих знаменитости је и криви торањ цркве, изграђене око 1500. године, а срушене у 19. вијеку, познатији као Шифер Турм (Schiefer Turm).

Такође постоји познати Сегантинијев музеј, у којем су експонирана дјела умјетника Ђованија Сегантинија. У Музеју Енгадина су постављене изложбе из културе и историје долине Енгадин.

Badrutt's Palace Hotel

Санкт Мориц је познат и по својој дугој традицији туризма и хотелијерства, прије свега луксузних хотела. У насељу се налазе луксузни хотели Ла Марња (Hotel La Margna), Швајцерхоф (Hotel Schweizerhof), али и четири хотела која припадају листи Водећи хотели свијета (The Leading Hotels of the World), Хотел Карлтон (Hotel Carlton), Хотел Кулм (Hotel Kulm), Хотел Суврета Хаус (Suvretta House) и Хотел Бадрутова палата (Badrutt's Palace Hotel), чији легендарни ресторан, смјештен у хотелском предворју, представља "дневну собу Санкт Морица".

Најпознатије скијалиште је Корвиља (Corviglia), а знаменити планински врхови су Пиц Нер (Piz Nair), Корвач (Corvatsch) и др.

Воз Бернина жељезнице код превоја Бернина

Жељезничка линија Санкт Мориц - Тирано (Италија) - Бернинабан (Berninabahn), као и долина Бернина сматра се једним од најљепших алпских крајолика, а уврштена је на Унескову листу свјетске културне баштине. Прелази преко превоја Бернина (2235 м н. в.), а такође је и полазна тачка за излете на глечер Мортерач (Morteratsch) и планинарске туре на врхове масива Бернина (Бернина, 4049 м н. в.)

Санкт Мориц је био домаћин других Зимских олимпијских игара 1928, и поново 1948. Једини градови који су два пута били организатори ЗОИ су: Санкт Мориц, Инзбрук и Лејк Плесид. Ту је 1934, 1974. и 2003. године одржано Светско првенство у алпском скијању.

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]