Комедија ситуације
Ситуациона комедија или ситком (енгл. situation comedy, sitcom) је поджанр комедијских програма који се првобитно појавио на радију, а данас заузима значајно место на телевизији. Радњу комедије ситуације чине ликови који се појављују у уобичајеним окружењима, као што су кућа или радно место. Ситкоми се могу упоредити са скеч-комедијама, где трупа може да користи нове ликове у сваком скечу, и стандуп комедијом, где комичар прича шале и приче публици. Ситкоми су настали на радију, али данас се углавном налазе на телевизији као један од њених доминантних наративних облика. Ова форма може да садржи и мокументарце.
Ситуацијски телевизијски програм комедије може се снимати пред студијском публиком, у зависности од формата продукције програма. Ефекат публике живог студија се може имитирати или „појачати” коришћењем снимака смеха. Током снимања продукција, смех се обично сними унапред.[1]
Критичари се не слажу у погледу корисности термина „ситком” у класификацији емисија које су настале од прелаза века. Многи савремени амерички ситкоми користе поставке са једном камером и не користе снимке смеха, те често подсећају на драмске емисије из 1980-их и 1990-их, а не на традиционални ситком.[2] Остале теме дебата укључују да ли се цртани филмови, попут Симпсонових или Породичног човека, могу класификовати као ситкоми.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Термини „ситуациона комедија” или „ситком” нису били у широкој употреби до 1950-их.[4] Било је ранијих примера на радију, али за први телевизијски ситком узима се Пинрајтов прогрес, чијих десет епизода је емитовано на ББЦ-ју у Великој Британији између 1946. и 1947.[5][6] У Сједињеним Државама режисер и продуцент Вилијам Ашер сматра се „човеком који је измислио ситком”,[7] јер је он режирао преко две десетине водећих ситкома, укључујући Ја волим Луси, од 1950-их до 1970-их.
По земљи
[уреди | уреди извор]Аустралија
[уреди | уреди извор]Било је неколико дуготрајних ситкома направљених у Аустралији, али су многе америчке и британске серије биле успешне. Ситкоми су значајан формат владиног емитера Аустралијскe радиодифузнe корпорацијe (ABC); током 1970-их и 1980-их многи британски ситкоми су такође приказивани на Севен мрежи. До 1986, британске комедије Bless This House и Are You Being Served? неколико пута је поновила телевизија ABC, а затим их је купила и приказивала Севен мрежа, у ударном термину.[8]
Године 1981, Daily at Dawn је била прва аустралијска хумористичка серија у којој се појављује обичан геј лик (Тери Бејдер као новинарка Лесли).[9] Године 1987, Мајка и син су добили награду за телевизијску драму коју је доделила Аустралијска комисија за људска права.[10][11]
Године 2007, прва епизода четврте аустралијске серије Кejт и Ким привукла је домаћу публику од 2,521 милиона на националном нивоу,[12] што је највећи рејтинг икада за прву епизоду у историји аустралијске телевизије,[12] до премијере серије Испод трбуха: Прича о два града у 2009. са 2,58 милиона гледалаца.[13] Године 2013, Please Like Me је добила позив за приказивање на теливизијском фестивали Манија серија у Паризу,[14] и била је похваљена од стране критике[15] и добила је бројне награде и номинације.[16] Такође 2013. године, At Home With Julia је критиковало неколико друштвених коментатора због непримереног непоштовања функције премијера.[17] Серија се ипак показала веома популарном и међу телевизијском публиком — поставши најгледанија аустралска комедија 2011. године[18] — и добро су је примили телевизијски критичари.[19] Она је номинована за награду Аустралијске академије за филмску и телевизијску уметност 2012. за најбољу телевизијску хумористичку серију.[20]
Канада
[уреди | уреди извор]Иако је постојао низ значајних изузетака, канадске телевизијске мреже су генерално лоше прошле са својом понудом ситкома, са релативно мало канадских серија које су постигле значајан успех у Канади или на међународном нивоу.[21] Канадска телевизија је постигла много већи успех са скеч комедијама и драмским серијама.[21]
Популарна емисија Краљ Кенсингтона емитована је од 1975. до 1980. године, привлачећи у просеку 1,5 до 1,8 милиона гледалаца недељно на свом врхунцу.[22]
Серија Corner Gas, која је трајала шест сезона од 2004. до 2009. године, постала је тренутни хит, са просечно милион гледалаца по епизоди.[23] Добитник је шест Џемини награда, и номинована је скоро 70 пута за разне награде.[24]
Међу осталим скорашњим ситкомима вредним пажње су Call Me Fitz, Schitt's Creek,[25] Letterkenny и Kim's Convenience,[26] који су сви били добитници Канадске филмске награде за најбољу хумористичку серију.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nierenberg, Cari (23. 9. 2011). „We may hate laugh tracks -- but they work, studies show”. NBC News.
- ^ "The Evolution Of The Sitcom: The Age of the Single Camera". New York Film Academy, September 24, 2014.
- ^ Ricketts, Jill (2008). „The Sitcom Reader: America Viewed and Skewed”. Quarterly Review of Film and Video. 25 (4): 346—349. doi:10.1080/10509200601105381.
- ^ Dalton, Mary M.; Linder, Laura R., ур. (2012). Sitcom Reader, The: America Viewed and Skewed. SUNY Press. стр. 15. ISBN 978-0-7914-8263-6.
- ^ „Pinwright's Progress”. comedy.co.uk.
- ^ Lewisohn, Mark (2003). „Radio Times Guide to TV Comedy”. BBC Worldwide Ltd.
- ^ "William Asher – The Man Who Invented the Sitcom", Palm Springs Life Dec. 1999
- ^ Collier, Shayne. Again and again and again. The Sydney Morning Herald – The Guide: 2 June 1986, p.1, 6. [1] Архивирано 2015-11-21 на сајту Wayback Machine
- ^ Howes, Keith. (1998, February). "Gays of Our Lives". Outrage, Number 177, 38-49.
- ^ „1987 Human Rights Medal and awards winners”. Human Rights Medal and Awards. Australian Human Rights Commission. 1987. Архивирано из оригинала 2017-12-01. г. Приступљено 2017-11-28.
- ^ Tynan, Jacinta (2008-09-13). „Weird how my rello won his fame”. Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала 2012-11-02. г. Приступљено 2010-11-05.
- ^ а б Seven Network (20. 8. 2007). „Seven – Daily Ratings Report”. ebroadcast.com.au. Архивирано из оригинала 20. 5. 2009. г. Приступљено 20. 8. 2007.
- ^ Knox, David (2009-02-10). „2.58m: Underbelly sets new record”. TV Tonight. Архивирано из оригинала 2009-05-20. г. Приступљено 2015-10-02.
- ^ Knox, David (22. 2. 2013). „Please Like Me, Puberty Blues selected for French TV festival”. TV Tonight. Архивирано из оригинала 14. 4. 2022. г. Приступљено 31. 3. 2013.
- ^ „Please Like Me”. Rotten Tomatoes. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 6. 5. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019.
- ^ „Please Like Me - Awards”. IMDb. Архивирано из оригинала 8. 9. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019.
- ^ Craven, Peter (8. 9. 2011). „At Home With Julia: inane drivel of the most idiotic kind”. Australian Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала 2014-01-12. г. Приступљено 6. 7. 2015.
- ^ „Packed to the Rafters and Underbelly are 2011's top local dramas – Mumbrella”. Mumbrella (на језику: енглески). 2011-11-28. Архивирано из оригинала 2017-09-03. г. Приступљено 2017-02-01.
- ^ Knox, David (1. 12. 2011). „Critics' Choice: The Best of 2011”. TV Tonight. Архивирано из оригинала 6. 7. 2015. г. Приступљено 6. 7. 2015.
- ^ „Inaugural Samsung AACTA Awards Nominees” (PDF). Australian Academy of Cinema and Television Arts. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-10-31. г.
- ^ а б "Why do Canadian sitcoms suck?" Архивирано 2017-01-16 на сајту Wayback Machine. canada.com, March 21, 2014.
- ^ „King to be bachelor”. Ottawa Citizen. 1978-01-25. Архивирано из оригинала 2022-03-19. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Strong numbers mean replay of Corner Gas debut” (Саопштење). CTV Inc. 2004-01-23. Архивирано из оригинала 2007-10-25. г. Приступљено 2007-01-08.
- ^ „'Corner Gas' gives thanks with premiere on Monday, Oct. 13”. CTV Globemedia. 2008. Архивирано из оригинала 2008-09-30. г. Приступљено 2008-09-30.
- ^ "The success of Schitt's Creek marks a turning point for the CBC" Архивирано 2017-04-07 на сајту Wayback Machine. The Globe and Mail, January 9, 2017.
- ^ "CBC orders more Kim's Convenience" Архивирано 2017-01-13 на сајту Wayback Machine. Media in Canada, December 21, 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Lewisohn, Mark (2003) Radio Times' Guide to TV Comedy. 2nd Ed. Revised – BBC Consumer Publishing. ISBN 0-563-48755-0, Provides details of every comedy show ever seen on British television, including imports.
- Padva, Gilad (2005) Desired Bodies and Queer Masculinities in Three Popular TV Sitcoms. In Lorek-Jezinska, Edyta and Wieckowska, Katarzyna (Eds.), Corporeal Inscriptions: Representations of the Body in Cultural and Homosexual Literature (pp. 127–138). Torun, Poland: Nicholas Copernicus University Press. ISBN 83-231-1812-4
- Asplin, Richard (2004) Gagged – A Thriller With Jokes – Arrow books. ISBN 0-09-941685-9 is a contemporary comic thriller set in London and Los Angeles that covers the financing, production, creation, ratings and marketing of a modern American network half-hour situation comedy
- Mary M. Dalton (1. 2. 2012). Sitcom Reader, The: America Viewed and Skewed. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-8263-6.
- Antonio Savorelli (13. 4. 2010). Beyond Sitcom: New Directions in American Television Comedy. McFarland. ISBN 978-0-7864-5992-6.
- Joanne Morreale (2003). Critiquing the Sitcom: A Reader. Syracuse University Press. ISBN 978-0-8156-2983-2.
- Brett Mills (12. 1. 2006). Television Sitcom. British Film Institute. ISBN 978-1-84457-087-4.
- Brett Mills (2009). The Sitcom. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-3752-2.
- Starman, Ray "The Sitcom Class Wars:20th Century". (2014) The Troy Bookmakers, Troy NY. History and analysis of 60 classic American sitcoms. Also includes glossary for easy access. Photos for every program.
- Jim Cox (2007). The Great Radio Sitcoms. McFarlane. ISBN 978-0-7864-3146-5.
- Joanne Morreale (2003). Critiquing the Sitcom: A Reader. Syracuse University Press. стр. 1. ISBN 978-0-8156-2983-2.
- Brooks, Tim; Marsh, Earle (1999). The Complete Directory to Prime Time Network and Cable TV Shows (7th изд.). Ballantine Books. стр. 464. ISBN 978-0-345-42923-0.
- Jones, Gerard (1993). „Sweet Subversion”. Honey I'm Home!: Sitcoms – Selling the American Dream. MacMillan. стр. 112. ISBN 978-0-312-08810-1.
- Hyatt, Wesley (2012). Television's Top 100. US: McFarland. стр. 171. ISBN 978-0-7864-4891-3. Архивирано из оригинала 26. 3. 2011. г.
- Cowan, Geoffrey (28. 3. 1980). See No Evil. Simon and Schuster. ISBN 9780671254117 — преко Google Books.
- Poniewozik, James (4. 12. 2012). „Top 10 TV Series – 1. Parks and Recreation”. Time. Приступљено 8. 12. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Situation Comedy Bibliography (via UC Berkeley) — mostly USA programs.
- Sitcoms Online
- British Comedy Guide
- Jim Cox (2007). The Great Radio Sitcoms. McFarlane. ISBN 978-0-7864-3146-5.
- Bernstein, Jonathan (25. 2. 2015). „Parks and Recreation: the last great American sitcom? - Telegraph”. Telegraph. Telegraph Media Group Limited. Приступљено 2. 1. 2018.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
