Споменик „Талац” на Метином брду
43° 59′ 55″ С; 20° 55′ 32″ И / 43.9986795° С; 20.9255371° И
 | |
| Локација | Метино брдо (Крагујевац) |
|---|---|
| Аутор | Драган Панић |
| Тип | Меморијални споменик |
| Отварање | 1987. |
| Посвећење | логорашима стрељаним на Метином брду |
Споменик „Талац” је споменик подигнут 1987. године у спомен на стрељане логораше на Метином брду изнад Крагујевца.[1] Дело је вајара Драгана Панића.[2] СУБНОР Крагујевца и локална самуправа сваке године организују комеморативни скуп. Минутом ћутања и полагањем венаца крај споменика почаст страдалима одају потомци, представници града, СУБНОР-а и Војске Србије.[3]
О споменику
[уреди | уреди извор]На постаменту доминира велика, бела скулптура човека коме су на леђима конопцем везане руке, што симболизују безизлазну ситуацију и страдање логораша.[2] Вајар Драган Панић, аутор споменика, и сам је током Другог светског рата био заробљеник у немачким логорима за војнике.[4]
Логор на Метином брду
[уреди | уреди извор]Почетком 1941. године фашисти су на Метином брду подигли логор за родољубе и антифашисте који је тада био једини на територији Шумадије и Поморавља. Из овог логора заробљеници су одвођени у немачке логоре Матхаузен и Аушвиц, као и логор у Смедеревској Паланци, док су они „непоправљиви“ одвођени на губилиште.[5] Логор Метино брдо је мало препознат у новијој историји, а кроз њега је прошло више од 4000 логораша – Срба, Јевреја и Рома, антифашиста, родољуба, скојеваца и комуниста, од којих је стрељано њих преко 600.
Осим њемачког окупатора, у процесу затварања и испитивања заточеника учествовали су и квислинзи, углавном припадници Пећанчевих четничких одреда и Љотићевог Збор-a.[6]
У рано јутро 2. марта 1942. године из овог логора је на стрелиште изведено 68 родољуба из свих места Шумадије. Један од талаца, скојевац и комуниста Драган Банић из Наталинаца код Тополе стао је пред стрељачки вод и овим херојским чином спасио је 8 другова који су преживели стрељање.[7] Тога дана на Метином брду стрељано је преко 100 људи,[8] а у периоду од 2. до 21. марта њих 276.[9]
- Детаљи споменика
-
-
-
-
-
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Metino brdo”. Visit Sumadija i pomoravlje. Приступљено 2024-05-02.
- ^ а б Dzenopoljac, Kristina. „Споменици”. ГТО Крагујевац. Приступљено 2024-05-02.
- ^ Бајић, Нина (2024-03-02). „Обележене 82 године од страдања родољуба на Метином брду”. Приступљено 2024-05-04.
- ^ Nikolić, Jovanka (2022-03-30). „"Zaboravljena" godišnjica streljanja antifašista na Metinom brdu”. Glas Šumadije (на језику: српски). Приступљено 2024-06-12.
- ^ „Метино брдо: СПОМЕНИК ОПЕТ СЈАЈИ”. СУБНОР Србије. 1. 3. 2017. Приступљено 3. 5. 2024.
- ^ Jocić, Gordana (2024-06-14). „Metino brdo: Poligon za pse i mesto stradanja”. Glas Šumadije (на језику: српски). Приступљено 2024-06-28.
- ^ „Sećanje na streljane na Metinom brdu”. Vesti.rs. 2. 3. 2016. Приступљено 2024-05-04.
- ^ „Метино брдо-Крагујевац: СЕЋАЊЕ НА СЛОБОДАРЕ”. СУБНОР Србије. 2. 3. 2022. Приступљено 3. 5. 2024.
- ^ Soković, Saša (11. 4. 2021). „Talac svog vremena”. KRAGUJEVAČKE NOVINE. Архивирано из оригинала 02. 05. 2024. г. Приступљено 2024-05-02.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Soković, Saša (11. 4. 2021). „Talac svog vremena”. NEDELJNE NOVINE „KRAGUJEVAČKE”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2024. г. Приступљено 2024-05-04.