Пређи на садржај

Споразум Холбрук—Милошевић

С Википедије, слободне енциклопедије

Споразум Холбрук—Милошевић (Милошевић—Холбрук) је постигнут 13. октобра 1998. године. Након вишедневних разговора председника СРЈ Слободана Милошевића са америчким изаслаником Ричардом Холбруком склопљен је споразум о решавању Косовске кризе. Овим споразумом о решавању Косовске кризе, привремено је отклоњена опасност од НАТО бомбардовања СРЈ.

Споразум

[уреди | уреди извор]
  • политички приступ и мирно решење проблема Космета
  • насиље и тероризам „морају одмах престати“
  • свако решење Космета „мора поштовати територијални интегритет, суверенитет и међународно признате границе Савезне Републике Југославије“, у складу са основним начелима ОЕБС
  • пуно поштовање једнакости свих грађана и националних заједница на КиМ и једнак третман свих вредности и историјског наслеђа
  • будућност Космета је у „миру, једнакости, интеграцији, економском просперитету и слободном заједничком животу“
  • дефинисано је, да је потребно ускладити правна решења којима се успоставља „косовска самоуправа са правним оквирима Републике Србије и СРЈ“, а у складу са међународним нормама
  • прецизирано је да се у року од девет месеци одрже „слободни и праведни избори за косовске власти“, укључујући и месне заједнице, уз надзор међународне заједнице
  • националним заједницама на КиМ се обезбеђују права ради „очувања и испољавања њиховог националног, културног, верског и језичког идентитета“, а у складу са међународним стандардима
  • дефинисано је и „успостављање полиције под месном управом“, ради поштовања безбедности свих грађана и националних заједница
  • прецизирано је да „нико неће бити кривично гоњен“ пред државним судовима за кривична дела у вези са сукобом на КиМ

Споразумом је прецизирано повлачење дела снага ВЈ и МУП-а Републике Србије.

На КиМ упућује се 2000 посматрача посматрача ОЕБС-а под називом „верификатори“, а НАТО је добио овлашћење да из ваздуха надзире војне активности на подручју КиМ. На челу мисије постављен је Вилијам Вокер.[1]

Надгледање

[уреди | уреди извор]

Споразумом је дефинисано да међународна заједница има надзор над ситуацијом на Косову и Метохији и да тај надзор спроведе мисија ОЕБС и мисија НАТО.

Спровођење

[уреди | уреди извор]

Након потписивања, први корак који је уследио је било повлачење дела снага ВЈ и МУП-а Републике Србије. У року од 24 часа са Космета је повучено више од 6000 војника и полицајаца, чиме је СРЈ испунила најважније одредбе споразума. Припадници ОВК су овај споразум искористили да би заузели положаје које су изгубили током офанзиве МУП-а и ВЈ из лета 1998. године.[2] ОВК је споразум искористио да би започео нову офанзиву.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  • Генерал Спасоје Смиљанић: Агресија НАТО - Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана у одбрани отаџбине, друго издање, Београд, 2009.