Пруси

Овај чланак је о древном народу. За за њемачку државу која је по њима добила име погледајте страницу Пруско краљевство.

За друге употребе, погледајте Пруси (вишезначна одредница).

Балтска племена око године 1200.

Историја Бранденбурга и Пруске
Сјеверна марка до 12. вијека		Пруси до 13. вијека
Маркгрофовија Бранденбург 1157–1618 (1806)		Тевтонски витезови 1224–1525
		Пруско војводство 1525–1618	Краљевска Пруска 1466–1772
Бранденбург-Пруска 1618–1701
Пруско краљевство 1701–1918
Слободна Држава Пруска 1918–1947			Клајпедска област (Литванија) 1920–1939 / 1945–present
Бранденбург (Њемачка) 1947–1952 / 1990–данас	Повраћене земље (Пољска) 1918/1945–данас	Калињинградска област (Русија) 1945–данас

Пруси (нем. Pruzzen or Prußen; лат. Pruteni; литв. Prūši; лет. Prūsai; пољ. Prusowie), понекад Стари Пруси или Балтички Пруси, групни је назив за балтичка племена, која су до средњег вијека живјела између ушћа Висле и Њемена. Познати су од римског доба када су са Римљанима трговали ћилибаром. Тацит их спомиње под именом Aestui, а у изворима из 9. и 10. вијека се наводе под именима Bruzi, Brusi, Pruzzi, Prusai и Prutheni..

Археолошки налази на том подручју сугеришу сродност њихове културе са културом Литванаца и Слoвена. Живјели су у племенским заједницима и мањим насељима без чврстих веза. Њихову земљу је у 13. вијеку као феуд добио њемачки Тевтонски витешки ред (крсташи); дио од пољских владара, дио од римско-њемачког цара Фридриха II (1226) под условом Прусе преобрате на хришћанство. Тевтонци су 1230. године почели освајати њихову земљу. Пруси су 1260. дигли устанак те су се све до 1283. одупирали освајачима. На крају су покорени; већина Пруса је тада убијена, остатак присилно покрштен. Земљу су почели колонизовати њемачки досељеници, па су се Пруси асимилирали и изумрли као народ.

Старопруски језик

Главни чланак: Старопруски језик

Старопруски језик, који се говорио на подручју Источне Пруске, изумро је на крају 17. вијека, те га је у потпуности замијенио њемачки. Сродан је данас постојећем летонском и литванском језику и спада у балтичку породицу индоевропских језика. Познат је из неколико докумената: Елбиншког рјечника, који спомиње 802 ријечи, а који је настао у 14. вијеку, његовог пријеписа из 15. вијека, рјечника који је написао доминиканац Симон Грунау, два превода катехизма из 1545. године и превода Лутеровог Enchiridiona из 1561.

Извори

• Опћа енциклопедија ЈЛЗ, ВИ, Них-Раш, 666-667, Загреб (1980)

Спољашње везе

• M. Gimbutas, Knjiga o Baltima (s kartama)
• Sjeverozapadna Prusija
• Prūsa, događaji u Pruskoj historiji
• Litvanska mapa Stare Prusije: [1] [2]