Пређи на садржај

Сто (намештај)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сто (део намештаја))
Шематски приказ једног четвороногог стола:
1) плоча стола
2) ноге стола
Сто кнеза Михаила (19. век) са интарзијом.

Сто или стол, је комад намештаја који има радну површину за обављање разних активности. Састоји се од ногара (ножица) или носача и радне површине.[1][2] Углавном је сто намењена за више особа али може бити и за једну особу. Столови имају ноге (најчешће четири) на којима стоји радна површина, тако да је он подигнут од пода. Столови су делови намештаја који могу да се померају али постоје и столови који су фиксирани за под или за зид. Да би се користили столови обично се око њих распоређују столице за седење а могу бити столови поред којих се стоји.

Столови могу бити разних величина па и склапајући (за камповање и сл.). За сто се негде још користи назив астал (од мађ. asztal), а за мале столове се каже сточић. Столови се деле према намени или према материјалу од кога су направљени.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Енглеска реч table је изведена од староенглеске речи tabele, изведене из латинске речи tabula („даска, равна горња површина“), која је заменила староенглеску реч bord;[3] њен тренутни правопис одражава утицај француске речи table.

Историја

[уреди | уреди извор]
Римски трпезаријски сто: mensa lunata
Велики енглески склопиви столови из 17. века

Стари Египћани[4] су направили и користили неке веома ране столове око 2500. године пре нове ере, користећи дрво и алабастер.[5] Често су били нешто више од камених платформи које су се користиле за држање предмета изнад пода, иако је неколико примера дрвених столова пронађено у гробницама. Храна и пиће су се обично стављали на велике тањире постављене на постоље за јело. Египћани су користили разне мале столове и повишене даске за игру. Кинези су такође креирали веома ране столове како би се бавили уметношћу писања и сликања, као што су то учинили људи у Месопотамији, где су коришћени разни метали.[4]

Грци и Римљани су чешће користили столове, посебно за јело, иако су грчки столови гурани под кревет након употребе. Грци су измислили комад намештаја веома сличан геридону. Столови су били направљени од мермера или дрвета и метала (обично од легура бронзе или сребра), понекад са богато украшеним ногама. Касније су већи правоугаони столови прављени од засебних платформи и стубова. Римљани су такође увели у Италију велики, полукружни сто, mensa lunata. Плутарх помиње употребу „столова“ од стране Персијанаца.[6]

Намештај у средњем веку није толико познат као онај из ранијих или каснијих периода, а већина извора показује врсте које је користило племство. У Источном римском царству, столови су били направљени од метала или дрвета, обично са четири стопе и често повезани носилима у облику слова „X”. Столови за јело били су велики и често округли или полукружни. Комбинација малог округлог стола и направе попут говорнице је веома популарна као сто за писање.[7] У западној Европи, инвазије и међусобни ратови довели су до губитка већине знања наслеђеног из класичног доба. Као резултат неопходне покретљивости, већина столова су били једноставни столови, иако су се мали округли столови направљени са дрвеним ногарима поново појавили током 15. века и надаље. У доба готике, шкриње су постале широко распрострањен и често се користиле као столови.

Врсте столова по намени

[уреди | уреди извор]

Врсте столова по материјалу од кога су направљени

[уреди | уреди извор]
  • Дрвени сто
  • Мермерни сто
  • Метални сто
  • Дрвено-метални сто
  • Сто стакло-дрво
  • Сто стакло-метал
  • Пластични сто
  • Пластични сто са металним ногарима
  • Сто од прућа
  • Сто од бамбуса

Галерија

[уреди | уреди извор]

Столови на постољу

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Table”. Merriam-Webster. Архивирано из оригинала 2012-05-08. г. Приступљено 2012-05-18. 
  2. ^ „table, n.”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). 2008. Архивирано из оригинала 20. 10. 2022. г. Приступљено 29. 5. 2016. 
  3. ^ „Etymonline”. Архивирано из оригинала 2022-10-20. г. Приступљено 2006-03-07. 
  4. ^ а б „Ancient Egyptian Furniture: History & Design”. Архивирано из оригинала 2020-06-20. г. Приступљено 2020-04-30. 
  5. ^ Extraordinary Origins of Everyday Things. Reader's Digest. 27. 11. 2009. стр. 13. ISBN 978-0276445699. 
  6. ^ Plutarch, "Plutarch's Morals", GEORGE BELL AND SONS, 1898, translated by "Arthur Richard Shilleto", online access, "[Persians] nor use their tables [for that purpose]".
  7. ^ Heyward, стр. 20
  8. ^ Everton, Clive (1986). The History of Snooker and Billiards (rev. ver. of The Story of Billiards and Snooker [1979] изд.). Haywards Heath, England: Partridge Press. стр. 8—11. ISBN 1-85225-013-5. 
  9. ^ „BCA Equipment Specifications”. Billiard Congress of America. Архивирано из оригинала 4. 4. 2007. г. Приступљено 5. 5. 2007 — преко BestBilliard.com. 
  10. ^ „Pool Table Cushion Replacement”. PoolFelt.com. Архивирано из оригинала 15. 10. 2008. г. 
  11. ^ Landon, Eugene E. (1991). „Making a Hepplewhite Card Table”. Ур.: Burrows, Dick. The Best of Fine Woodworking: Traditional Furniture Projects. Newtown, Conn.: Taunton Press. ISBN 9780942391930. 
  12. ^ Taylor, Lonn; Warren, David B. (2012). Texas Furniture: The Cabinetmakers and Their Work, 1840-1880. Austin, Tex.: University of Texas Press. ISBN 9780292739420. 
  13. ^ Zimmerman, Philip D.; Butler, Tom; Hutchins, Catherine E. (2004). American Federal Furniture and Decorative Arts from the Watson Collection. Columbus, Ga.: Columbus Museum. ISBN 9781882650170. 
  14. ^ Wood and Wood Products: The National Authority on Wood & Applied Products Management and Operations (на језику: енглески). Vance Publishing Corporation. 1942. Архивирано из оригинала 2022-10-20. г. Приступљено 2017-07-03. 
  15. ^ International Table Tennis Federation 2011, index 2.1
  16. ^ „ITTF Technical Leaflet T1: The Table” (PDF). ITTF. мај 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 10. 2013. г. 
  17. ^ Kaminer, Ariel (27. 3. 2011). „The Joys of Ping-Pong in the Open”. The New York Times. Архивирано из оригинала 1. 7. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]