Tatra
Татра | |
---|---|
Деоничарско друштво | |
Делатност | Аутомобилска индустрија |
Основано | 1850. 1897. као произвођач аутомобила |
Оснивачи | Игнац Шустала |
Седиште | Копривњице, Чешка |
Руководиоци | Роналд Адамс |
Производи | аутомобили, камиони |
Веб-сајт | www |
Татра је чешки произвођач камиона, а некада и аутомобила са седиштем у Копривњицама. Компанију је основао Игнац Шустала (чеш. Ignác Šustala) 1850. године као Schustala & Company, а касније је преименована у Nesselsdorfer Wagenbau-Fabriksgesellschaft, која је производила кочије и приколице.[1]
Татра је 1897. године произвела први аутомобил у централној Европи, који се звао Präsident. 1918. компанија мења назив у Kopřivnická vozovka a.s, а већ 1919. године користи назив Татра, по планинском венцу Татре, које се налазе на граници тада Чехословачке и Пољске (данас Словачке и Пољске).[1]
Хитлер је био одушевљен Татриним, у оно време, напредним аутомобилима, које је конструисао Аустријанац Ханс Ледвинка. По налогу Хитлера, Фердинанд Порше конструише Бубу, која је изузетно личила на Татру V570 и по дизајну и по боксер мотору са ваздушним хлађењем и другим техничким решењима. Татра је због тога покренула судску парницу, али је одмах након немачке анексије Чехословачке 1938. године прекинута. Парница је поново покренута после Другог светског рата и 1961. године донета је пресуда у корист Татре, тако што је Фолксваген морао платити одштету од 3 милиона немачких марака.[2]
Током Другог светског рата производила је камионе и цистерне за окупациону немачку војску. Производња путничких аутомобила престала је 1999. године, а компанија данас производи само камионе. Бренд је познат по чешком рели возачу Карелу Лопрајсу, који је од 1988. до 2001. године освајао шест пута трке на Дакар релију са камионом Татра 815.[3]
Модели
[уреди | уреди извор]Путнички аутомобили
[уреди | уреди извор]- Пре него је компанија преименована у Татра.
- Након усвајања имена Татра
- Татра 10 (1923 - 1925)
- Татра 11 (1923 - 1926)
- Татра 12 (1926 - 1934)
- Татра 17 (1925 - 1927)
- Татра 20 (1923 - 1925)
- Татра 26
- Татра 30
- Татра 52
- Татра 54
- Татра 57 (1932 - 1935) Татра 57 A (1936 - 1938) и Татра 57 B (1938 - 1949)
- Татра 70 (1931 - 1932) Татра 70 А (1934 - 1947)
- Татра 75 (1933 - 1942)
- Татра 77 (1934 - 1935)
- Татра 77А (1935 - 1936)
- Татра 80 (1931 - 1935)
- Татра 87
- Татра 97
- Татра 600 Татраплан
- Татра 603
- Татра 613
- Татра 623
- Татра 700
Камиони
[уреди | уреди извор]- NW First Truck
- NW TL-2
- NW TL-4
- Татра 13
- Татра 22
- Татра 23
- Татра 24
- Татра 25
- Tatra 26
- Татра 27
- Татра 28
- Татра 29
- Татра 43
- Татра 49
- Татра 52
- Татра 72
- Татра 74
- Татра 79
- Татра 81
- Татра 82
- Татра 85
- Татра 92
- Татра 93
- Татра 111
- Татра 114
- Татра 115
- Татра 128
- Татра 138
- OT-64 SKOT Татра мотор са погоном 8×8 оклопни транспортер
- Татра 141
- Татра 147
- Татра 148
- Татра 158 Феникс
- Татра 163 Јамал
- Татра 700
- Татра 805
- Татра 810 ANTS
- Татра 813
- Татра 815, 815-2 и TerrNo1
- Татра 816
- Татра 817
Аутобуси
[уреди | уреди извор]Татра авиони
[уреди | уреди извор]У Ringhoffer-Tatra Works ltd. произвела неколико авиона и аеро-мотора током 1930 и 1940-их до анексије од стране Немачке, а након анексије производња авиона се одвијала по налогу Министарства ратног ваздухопловства нацистичке Немачк. Међу авиона произведени су следећи модели:
Модели произведени по лиценци:
[уреди | уреди извор]- Tatra T.126 (Авро 626 Авиан)
- Татра Т.131 (Бикер Bü 131 Јунгман)
Модели авиона произведени на бази сопственог развоја
[уреди | уреди извор]Авионски мотори
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Präsident
-
Татра V570
-
Татра 603
-
Татра 815
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Tatra myetymology.com, Приступљено 23. 11. 2015.
- ^ Конфликт са Татром thegoldenbug.com, Приступљено 23. 11. 2015.
- ^ Karel Loprais forfait pour le Dakar rds.ca, Приступљено 23. 11. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- tatra.webz.cz Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2015) (језик: чешки)
- ltv-vwc.org.uk/tatra history (језик: енглески)