Телеграф
Телеграф (од стгрч. τηλε [tele] = „далеко“ и γραφειν [graphein] = „писати“) представља сваки уређај или систем за преношење порука на даљину помоћу посебног система сигнала.[1] Техника преноса зове се телеграфија.
Историја
[уреди | уреди извор]Најстарији облици телеграфа су се појавиле још у древним царствима, када су коришћени ватрени и димни сигнали.
Крајем 18. века, француски проналазач Клод Шап прави оптички телеграф који је уведен у употребу у Француској 1792. године.[2] Врхунац употребе овај систем телеграфије је доживео током Наполеонових ратова. Систем је престао да се користи 1852. године услед развоја електричне телеграфије.[3]
Године 1837. Семјуел Морзе је извео први успешан експеримент са електромагнетским телеграфом. На електромагнетски телеграф се данас и мисли када се говори телеграф. Као средство за преношење сигнала је коришћена бакарна жица.
У Србији, први електромагнетски телеграф је пуштен у рад 1855, након повезивања са Земуном, одакле су поруке раније преношене поштом или чамцем. Петорица телеграфиста су били постављени у Београду, Алексинцу и Крагујевцу. Прва порука директно из Беча у Београд је стигла 17. (29) марта 1855.[4] Исте године је формирана и посебна пандурска служба за чување телеграфских стубова.
Од 1895. се за пренос сигнала почињу користити радио-таласи, а уређаји се називају радио-телеграфи.
У 20. веку се појављују телепринтери, односно телекс уређаји који телеграфске сигнале аутоматски конвертују у слова на папиру. Још касније се појављују телефото уређаји који уместо порука преносе слику. После њих су дошли телефакс уређаји.
Имејл и други системи за пренос порука преко интернета се такође могу убројати у телеграфске системе.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Стона верзија телеграфа
-
Морзеов телеграф из 1931, у употреби у Србији од 1855. године (ПТТ музеј у Београду)
-
Пољски Морзеов телеграф
-
Телеграф са клавијатуром
-
Радио-телеграфски пријемник
-
Телеграфски апарат - почетак 20 века
-
Тастер Морзеовог апарата
-
Телеграф Deckert & Homolka
-
Бродски палубни телеграф
-
Палубни телеграф и дозивач
-
Палубни телеграфи Рикард Бенчић Ријека, 1960. година
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Morse 1869, стр. 7–8.
- ^ "Claude Chappe (French engineer)", Encyclopædia Britannica (језик: енглески)
- ^ Shectman 2003, стр. 172.
- ^ "Политика", 18. април 1937
Литература
[уреди | уреди извор]- Shectman, Jonathan (2003). Groundbreaking Scientific Experiments, Inventions, and Discoveries of the 18th Century. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-32015-6.
- Morse, Samuel Finley Breese (1869). Examination of the Telegraphic Apparatus and the Processes in Telegraphy. U.S. Government Printing Office. стр. 7—8.
- Armagnay, Henri (1908). „Phototelegraphy”. Annual Report of the Board of Regents of the Smithsonian Institution: 197—207. Приступљено 7. 8. 2009.
- Dargan, J., The Railway Telegraph, Australian Railway History, Australian Railway Historical Society Bulletin, March, 1985 pp. 49–71
- Gray, Thomas (1892). „The Inventors Of The Telegraph And Telephone”. Annual Report of the Board of Regents of the Smithsonian Institution: 639—659. Приступљено 7. 8. 2009.
- John, Richard R. Network Nation: Inventing American Telecommunications (Harvard University Press; 2010) 520 pages; traces the evolution of the country's telegraph and telephone networks.
- Kieve, Jeffrey L. (1973). The Electric Telegraph: a Social and Economic History. David and Charles. ISBN 978-0-7153-5883-2.
- Pichler, Franz, Magneto-Electric Dial Telegraphs: Contributions of Wheatstone, Stoehrer and Siemens, The AWA Review (vol. 26, 2013)
- Standage, Tom (1998). The Victorian Internet. Berkley Trade. ISBN 978-0-425-17169-1.
- Wilson, Geoffrey (1976). The Old Telegraphs. Phillimore & Co Ltd. ISBN 978-0-900592-79-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The Porthcurno Telegraph Museum The biggest Telegraph station in the world, now a museum
- History of the U.S. Telegraphic Industry from Economic History.net
- Distant Writing — The History of the Telegraph Companies in Britain between 1838 and 1868