Пређи на садржај

Финале УЕФА Лиге шампиона 2020.

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Финале Лиге шампиона 2020.)
Финале УЕФА Лиге шампиона 2020.
Званичан постер за финалну утакмицу
ДогађајУЕФА Лига шампиона 2019/20.
Датум23. август 2020. (2020-08-23)
СтадионСтадион светлости, Португалија Лисабон
Играч утакмицеФранцуска Кингсле Коман (Бајерн Минхен)[1]
СудијаИталија Данијеле Орсато (Италија)
Посећеност0[note 1]
Времемирна ноћ
25°C
53% влажност ваздуха[2]
2019
2021

Финале УЕФА Лиге шампиона 2020. је била последња утакмице Лиге шампиона 2019/20, укупно 65. сезоне најјачег европског клупског такмичења које се организује под окриљем УЕФА-е, а 28. сезона од кад је такмичење реформисано из Купа европских шампиона у Лигу шампиона. Финале је одиграно 23. августа 2020. на Стадиону светлости у Лисабону, Португалија, између француског Пари Сен Жермена и немачког Бајерн Минхена. Утакмица је одиграна без присуства публике због пандемије вируса корона.[3][4]

Првобитно је меч био заказан за 30. мај 2020, а одиграо би се на Олимпијском стадиону Ататурк у Истанбулу, Турска.[5] Међутим, УЕФА је објавила 23. марта да је финале одложено до даљег услед пандемије ковида 19.[6] Извршни одбор УЕФА-е је 17. јуна одлучио да се финале пресели у Лисабон као и да ће се наредне утакмице нокаут фазе играти само једном на два стадиона у главном граду Португалије.[7] Ово је било прво финале које је одиграно у недељу као и након јуна.

Бајерн је као победник утакмице обезбедио себи учешће у УЕФА суперкупу 2020, где је играо против Севиље, освајача Лиге Европе 2019/20. Такође се квалификовао за групну фазу Лиге шампиона наредне сезоне.

Бајерн Минхен је добио меч голом Кингслеа Комана. Тиме је осигурао своју другу континенталну триплету у историји.

Учесници

[уреди | уреди извор]
Клуб Претходни наступи у финалима (подебљане година означавају победника тадашњег такмичења)
Француска Пари Сен Жермен Нема
Њемачка Бајерн Минхен 10 (1974, 1975, 1976, 1982, 1987, 1999, 2001, 2010, 2012, 2013)

Пут до финала

[уреди | уреди извор]

Напомена: Резултати финалисте су наведени на првом месту (Д: домаћин; Г: у гостима; Н: неутрални терен).

Француска Пари Сен Жермен Фаза такмичења Њемачка Бајерн Минхен
Противник Резултат Групна фаза Противник Резултат
Шпанија Реал Мадрид 3 : 0 (Д) Прво коло Србија Црвена звезда 3 : 0 (Д)
Турска Галатасарај 1 : 0 (Г) Друго коло Енглеска Тотенхем хотспер 7 : 2 (Г)
Белгија Клуб Бриж 5 : 0 (Г) Треће коло Грчка Олимпијакос 3 : 2 (Г)
Белгија Клуб Бриж 1 : 0 (Д) Четврто коло Грчка Олимпијакос 2 : 0 (Д)
Шпанија Реал Мадрид 2 : 2 (Г) Пето коло Србија Црвена звезда 6 : 0 (Г)
Турска Галатасарај 5 : 0 (H) Шесто коло Енглеска Тотенхем хотспер 3 : 1 (Д)
Првопласирани Групе А
Клуб У П Н И ДГ ПГ ГР Б
Француска Пари Сен Жермен 6 5 1 0 17 2 +15 16
Шпанија Реал Мадрид 6 3 2 1 14 8 +6 11
Белгија Клуб Бриж 6 0 3 3 4 12 −8 3
Турска Галатасарај 6 0 2 4 1 14 −13 2
Поредак у групној фази Првопласирани Групе Б
Клуб У П Н И ДГ ПГ ГР Б
Њемачка Бајерн Минхен 6 6 0 0 24 5 +19 18
Енглеска Тотенхем хотспер 6 3 1 2 18 14 +4 10
Грчка Олимпијакос 6 1 1 4 8 14 −6 4
Србија Црвена звезда 6 1 0 5 3 20 −17 3
Противник Укупно Први меч Други меч Нокаут фаза Противник Укупно Први меч Други меч
Њемачка Борусија Дортмунд 3 : 2 1 : 2 (Г) 2 : 0 (Д) Осмина финала Енглеска Челси 7 : 1 3 : 0 (Г) 4 : 1 (Д)
Италија Аталанта 2 : 1 (Н) Четвртфинале Шпанија Барселона 8 : 2 (Н)
Њемачка РБ Лајпциг 3 : 0 (Н) Полуфинале Француска Лион 3 : 0 (Н)

Утакмица

[уреди | уреди извор]

„Домаћин” (из административних разлога) одређен је додатним жребом одржаним 10. јула 2020.

Пари Сен Жермен[2]
Бајерн Минхен[2]
Г 1 Костарика Кејлор Навас
О 4 Њемачка Тило Керер
О 2 Бразил Тијаго Силва (к) Жути картон 83
О 3 Француска Преснел Кимпембе
О 14 Шпанија Хуан Бернат Изашао из игре — замењен 80
С 21 Шпанија Андер Ерера Изашао из игре — замењен 72
С 5 Бразил Маркињос
С 8 Аргентина Леандро Паредес Жути картон 52 Изашао из игре — замењен 65
Н 11 Аргентина Анхел Ди Марија Изашао из игре — замењен 80
Н 7 Француска Килијан Мбапе
Н 10 Бразил Нејмар Жути картон 81
Замене:
Г 16 Шпанија Серхио Рико
Г 30 Пољска Марчин Булка
О 20 Француска Лавин Курзава Жути картон 85 Ушао у игру 80
О 22 Француска Абду Диало
О 25 Холандија Мичел Бакер
О 31 Француска Колин Дагба
С 6 Италија Марко Верати Ушао у игру 65
С 19 Шпанија Пабло Сарабија
С 23 Њемачка Јулијан Дракслер Ушао у игру 72
С 27 Сенегал Идриса Геје
Н 17 Камерун Ерик Шупо-Мотинг Ушао у игру 80
Н 18 Аргентина Мауро Икарди
Менаџер:
Њемачка Томас Тухел
Г 1 Њемачка Мануел Нојер (к)
О 32 Њемачка Џошуа Кимих
О 17 Њемачка Џером Боатенг Изашао из игре — замењен 25
О 27 Аустрија Давид Алаба
О 19 Канада Алфонсо Дејвис Жути картон 28
С 6 Шпанија Тијаго Алкантара Изашао из игре — замењен 86
С 18 Њемачка Леон Горецка
Н 22 Њемачка Серж Гнабри Жути картон 52 Изашао из игре — замењен 68
Н 25 Њемачка Томас Милер Жути картон 90+4
Н 29 Француска Кингсле Коман Изашао из игре — замењен 68
Н 9 Пољска Роберт Левандовски
Замене:
Г 26 Њемачка Свен Улрајх
Г 39 Њемачка Рон-Торбен Хофман
О 2 Шпанија Алваро Одриозола
О 4 Њемачка Никлас Силе Жути картон 56 Ушао у игру 25
О 5 Француска Бенжамин Павар
О 21 Француска Лукас Ернандез
С 8 Шпанија Хави Мартинез
С 10 Бразил Фелипе Кутињо Ушао у игру 68
С 11 Француска Мајкл Куисанс
С 14 Хрватска Иван Перишић Ушао у игру 68
С 24 Француска Корентин Толисо Ушао у игру 86
Н 35 Холандија Џошуа Зиркезе
Менаџер:
Њемачка Ханс-Дитер Флик

Помоћне судије:[8]
Лоренцо Манганели (Италија)
Алесандро Гјалатини (Италија)
Четврти судија:[8]
Овидиу Хацеган (Румунија)
ВАР:[8]
Масимилијано Ирати (Италија)
Помоћне судије за ВАР-ом:[8]
Марко Гвида (Италија)
Алехандро Ернандез Ернандез (Шпанија)
Роберто Дијаз Перез дел Паломар (Шпанија)

Правила:

  • 90 минута регуларног дела;
  • 30 минута продужетака уколико је неопходно;
  • извођење једанаестераца уколико је резултат и даље нерешен;
  • дванаест резервних играча;
  • највише пет измена у току регуларног дела, шеста измена дозвољена у продужецима[note 2]

Статистике

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Остатак такмичења (који се одиграо августа 2020) играо се пред празним трибинама због пандемије вируса корона.[3]
  2. ^ Свака екипа имаће само три прилике да изведе измену, уз четврту прилику у продужецима (не рачунају се измене током полувремена у регуларном делу, пре почетка продужетака и полувремена током продужетака).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Paris 0–1 Bayern: Coman strikes gold”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 23. 8. 2020. Приступљено 23. 8. 2020. 
  2. ^ а б в „Tactical Line-ups – Final – Sunday 23 August 2020” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 23. 8. 2020. Приступљено 23. 8. 2020. 
  3. ^ а б „Venues for Round of 16 matches confirmed”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 9. 7. 2020. Приступљено 10. 7. 2020. 
  4. ^ „Venues for Round of 16 matches confirmed | Inside UEFA”. UEFA.com. Приступљено 17. 8. 2020. 
  5. ^ „Istanbul to host 2020 UEFA Champions League Final”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 24. 5. 2018. Приступљено 24. 5. 2018. 
  6. ^ „UEFA Club Finals postponed”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 23. 3. 2020. Приступљено 23. 3. 2020. 
  7. ^ „UEFA competitions to resume in August”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 17. 6. 2020. Приступљено 17. 6. 2020. 
  8. ^ а б в г „Referee team appointed for UEFA Champions League final in Lisbon”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 19. 8. 2020. Приступљено 19. 8. 2020. 
  9. ^ а б в „Team statistics” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 23. 8. 2020. Приступљено 23. 8. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]