Пређи на садржај

ФИФА

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Фифа)
Међународна федерација
фудбалских асоцијација
Fédération Internationale
de Football Association
Међународна федерација фудбалских асоцијација
СкраћеницаФИФА[1]
МотоЗа игру. За свет.
Основана21. мај 1904. (1904-05-21)
Датум оснивања21. мај 1904. (1904-05-21)
Типспортска организација
СедиштеЦирих, Швајцарска
Координате47° 22′ 53″ N 8° 34′ 28″ E / 47.38139° С; 8.57444° И / 47.38139; 8.57444
Подручје деловањацео свет
Чланови211 националних савеза
Службени језициенглески, француски, немачки, шпански[2]
ПредседникШвајцарска Ђани Инфантино
ПотпредседнициАхмад Ахмад, Виктор Монтаљани, Салман Бин Ибрахим Ал-Калифа, Алехандро Домингез, Дејвид Гил, Александер Чеферин
Генерални секретарСенегал Фатма Самоура
Међународно чланствоМеђународни олимпијски комитет
Веб-сајтwww.fifa.com

Међународна федерација фудбалских асоцијација (фр. Fédération Internationale de Football Association; шп. Federación Internacional de Fútbol Asociación; енгл. International Federation of Association Football; нем. Internationaler Verband des Association Football), позната по свом акрониму ФИФА (од фр. FIFA), међународно је владајуће тело удружења светског фудбала. Седиште јој је у Цириху, Швајцарска, а њен тренутни председник је Швајцарац италијанског порекла Ђани Инфантино.[3] Фифа је одговорна за организацију и вођење највећих фудбалских међународних такмичења, најважније од свих светско првенство, које се одржава од 1930. године. Фифа има 211 чланова, што је 17 више од Уједињених нација и 6 више од Међународног олимпијског комитета, док има 3 мање од Међународне асоцијације атлетских федерација.

Она наводи низ циљева у организационим статутима, укључујући ширење фудбалског савеза на међународном нивоу, пружање напора да се осигура и учини доступним свима, и залагање за интегритет и фер плеј.[4] Организација је одговорна је за координацију и промоцију великих међународних турнира у фудбалу, посебно Светског купа који је отпочело 1930. и Светског првенства за жене које је отпочело 1991. Иако сама ФИФА не поставља правила игре, то је одговорност Одбора Међународног фудбалског савеза чији је ФИФА члан, она примењује и спроводи правила у свим ФИФА такмичењима.[5] Сви ФИФА турнири остварују приход од спонзорства; у 2018. ФИФА је имала приход од преко 4,6 милијарди америчких долара, завршивши циклус 2015–2018 са нето позитивним резултатом од 1,2 милијарде америчких долара, и имала је готовинске резерве од преко 2,7 милијарди долара.[6]

Извештаји истраживачких новинара повезују ФИФА руководство са корупцијом, подмићивањем и лажирањем гласања у вези са избором председника ФИФА Сепа Блатера и одлуком организације да Светско првенство 2018. и 2022. додели Русији и Катару. Ове оптужбе довеле су до подизања оптужница против девет високих званичника Фифе и пет корпоративних руководилаца од стране америчког Министарства правде по оптужбама за рекетирање, жичану превару и прање новца. Швајцарске власти су 27. маја 2015. ухапсиле неколико званичника организације, за које су покренуле истовремену, али одвојену кривичну истрагу о томе како је организација додељивала Светско првенство 2018. и 2022. године. Очекује се да ће део ових званичника који су такође оптужени у Сједињеним Државама бити изручени како би се суочили са оптужбама и тамо.[7][8][9] Етички комитет ФИФА суспендовао је многе званичнике, укључујући Сепа Блатера[10] и Мишела Платинија..[11] Почетком 2017. године, појавили су се извештаји о томе да је председник ФИФА Ђани Инфантино покушавао да спречи реизборе[12] оба председника етичког комитета, Корнела Борбелија и Ханса-Јоахима Екерта, током конгреса ФИФА у мају 2017.[13][14] Дана 9. маја 2017, након Инфантиновог предлога,[15] Савет ФИФА је одлучио да не обнови мандате Борбелија и Екерта.[15] Заједно са председницима смењено је 11 од 13 чланова одбора.

Структура

[уреди | уреди извор]

ФИФА је удружење основано под законима Швајцарске. Седиште јој је у Цириху.

Врховно тело организације је конгрес ФИФА, који је састављен од представника сваког придруженог члана. Конгрес се окупља на редовном заседању једном годишње, и додатно, ванредне седнице се одржавају једном годишње од 1998. Само конгрес може да донесе промену статута ФИФА.

Конгрес бира председника ФИФА, генералног секретара и остале чланове Фифиног извршног одбора. Председник и генерални секретар су главне функције ФИФА, а задужени су за свакодневну администрацију, коју спроводи Генерални секретаријат, са својим особљем који броји око 280 чланова. Извршни одбор ФИФА, којим председава председник, је главни орган који доноси одлуке организације у интервалима од Конгреса. ФИФА организациона структура се такође састоји од неколико других органа, у надлежности Извршног одбора или креирани од стране Конгреса као сталне комисије. Неки од њих су Одбор за финансије, Дисциплинска комисија, Судијски комитет итд.

Поред наведених институција постоји шест континенталних удружења која прате и надгледају развој фудбала у различитим континентима и регионима света. Национални савези, а не континенталне конфедерације, су чланови ФИФА. Континенталне конфедерације су предвиђене статутом ФИФА, а чланство у конфедерацији је предуслов за чланство у ФИФА.

Конфедерације Фифе

Фудбалским правилима, која одређују начине игре, управља Међународни одбор фудбалских савеза (ИФАБ), којег чине четири представника ФИФА и по један представник фудбалских савеза Енглеске, Шкотске, Велса и Северне Ирске.

Такмичења

[уреди | уреди извор]

Фифа, између осталих, организује следећа фудбалска такмичења:

Мушка такмичења
Женска такмичења

Поред овога, Фифа промовише и унапређује фудбалску игру, регулише трансфере играча између тимова, додељује награду Златна лопта Фифа за најбољег играча године, и објављује ранг листу репрезентација сваког месеца и ранг листу женских репрезентација свака три.

Председници

[уреди | уреди извор]
Председник Националност Време
Робер Герен Француска 1904-06 (2)
Данијел Берли Вулфол Британска 1906-18 (12)
Жил Риме Француска 1921-54 (33)
Рудолф Селдрејерс Белгијска 1954-55 (1)
Артур Друри Британска 1956-61 (5)
Сер Стенли Роуз Британска 1961-74 (13)
Др. Жоао Авеланж Бразилска 1974-98 (24)
Сеп Блатер Швајцарска 1998–2015 (17)
Ђани Инфантино Швајцарска/Италија 2016–тренутно

Историја

[уреди | уреди извор]

Потреба за јединственим телом које би надгледалo фудбалски савез постала је све очигледнија почетком 20. века са све већом популарношћу међународних утакмица. Међународна фудбалска асоцијација (FIFA) је основана у позадини Савезa француских атлетских спортских друштава (USFSA) у улици Сант Oнорe 229 у Паризу 21. маја 1904. године.[16] Француски назив и акроним се користе чак и ван земаља француског говорног подручја. Оснивачки чланови били су национални савези Белгије, Данске, Француске, Холандије, Шпаније (коју је представљао тадашњи Реал Мадрид ЦФ; Краљевски шпански фудбалски савез је основан тек 1913), Шведске и Швајцарске.

Такође, истог дана, Немачки фудбалски савез (DFB) је телеграмом објавио своју намеру да се придружи.[1]

Први председник организације FIFA био је Роберт Герен. Герена је 1906. заменио Данијел Берли Вулфал из Енглеске, тада члан удружења. Први турнир који је организовала FIFA, фудбалско такмичење удружења за Олимпијске игре 1908. у Лондону било је успешније од својих олимпијских претходника, упркос присуству професионалних фудбалера, супротно основним принципима организације.[17][18][19][20]

Чланство у FIFA проширило се изван Европе пријемом Јужне Африке 1909, Аргентине 1912, Канаде и Чилеа 1913, и Сједињених Држава 1914.[21]

„Службени водич“ Спалдингове атлетске библиотеке из 1912. укључује информације о Олимпијским играма 1912. (резултати и приче), AAFA-и и FIFA-и. Председник FIFA 1912. био је Дан Б Вулфал.[22] Даниел Барли Вулфол је био председник од 1906. до 1918. године.[23]

Током Првог светског рата, са многим играчима посланим у рат, и могућност путовања због међународних утакмица била је озбиљно ограничена, опстанак организације је био под сумњом. После рата, након Вулфолове смрти, организацијом је руководио Холанђанин Карл Хиршман. Спашена је од изумирања, али по цену повлачења домаћих народа (Уједињеног Краљевства), који су као разлог навели неспремност да учествују у међународним такмичењима са својим непријатељима из Светског рата. Матичне нације су касније обновиле своје чланство. FIFA колекцију држи Национални музеј фудбала у Арбису у Манчестеру, Енглеска.[24] Прво Светско првенство одржано је 1930. године у Монтевидеу у Уругвају.[24]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Fédération Internationale de Football Association”. Filmcircle.com. 11. 6. 2014. Архивирано из оригинала 8. 10. 2014. г. Приступљено 11. 6. 2014. 
  2. ^ http://www.fifa.com/mm/document/affederation/federation/01/24/fifastatuten2009_e.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2015) FIFA Statutes Aug 2009 see 8:1. Arabic, Russian and Portuguese are additional languages for the Congress. In case of dispute, English language documents are taken as authoritative.
  3. ^ FIFA.com. „History of FIFA - Foundation - FIFA.com”. FIFA.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 5. 2015. г. Приступљено 15. 6. 2018. 
  4. ^ FIFA.com. „FIFA Statutes”. FIFA.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 4. 2015. г. Приступљено 10. 7. 2019. 
  5. ^ FIFA.com. „About FIFA: Organisation”. FIFA.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. Приступљено 10. 7. 2019. 
  6. ^ FIFA Financial Report 2018 (PDF) (Извештај). 31. 12. 2018. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 9. 2021. г. Приступљено 21. 10. 2021. 
  7. ^ Clifford, Stephanie; Apuzzo, Matt (27. 5. 2015). „FIFA officials arrested on corruption charges; Sepp Blatter isn't among them”. The New York Times. Архивирано из оригинала 27. 5. 2015. г. Приступљено 1. 3. 2017. 
  8. ^ „Nine FIFA Officials and Five Corporate Executives Indicted for Racketeering Conspiracy and Corruption”. U.S. DOJ Office of Public Affairs. 27. 5. 2015. Архивирано из оригинала 27. 5. 2015. г. Приступљено 27. 5. 2015. 
  9. ^ Collett, Mike; Homewood, Brian (27. 5. 2015). „World soccer rocked as top officials held in U.S., Swiss graft cases”. Reuters. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 27. 5. 2015. 
  10. ^ „Sepp Blatter and Michel Platini banned for eight years by Fifa”Неопходна новчана претплата. The Daily Telegraph (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 1. 2022. г. Приступљено 24. 3. 2017. 
  11. ^ „Rise and fall of Michel Platini – the self-proclaimed 'football man' who forgot the meaning of integrity”Неопходна новчана претплата. The Daily Telegraph (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 1. 2022. г. Приступљено 24. 3. 2017. 
  12. ^ Conn, David (2. 3. 2017). „Trust in Fifa has improved only slightly under Gianni Infantino, survey finds”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 24. 3. 2017. г. Приступљено 24. 3. 2017. 
  13. ^ Reuters (15. 3. 2017). „FIFA Ethics Chiefs Facing Uncertain Future”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 24. 3. 2017. 
  14. ^ „Infantino at 1. Are the Ethics bigwigs the next stop on his personal 'reform' agenda?”. Inside World Football. 27. 2. 2017. Архивирано из оригинала 25. 3. 2017. г. Приступљено 24. 3. 2017. 
  15. ^ а б „FIFA Ethics Committee still investigating 'hundreds' of cases: Borbely”. Reuters. 10. 5. 2017. Архивирано из оригинала 10. 5. 2017. г. Приступљено 10. 5. 2017. 
  16. ^ „FIFA.com”. 25. 12. 2012. Архивирано из оригинала 25. 12. 2012. г. 
  17. ^ 1906 - Athens at the IFFHS (archived)
  18. ^ Olympic Tournament - 1908 London on IFFHS
  19. ^ „History of FIFA – FIFA takes shape”. FIFA. Архивирано из оригинала 29. 3. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2014. 
  20. ^ Butler, Bryon (1991). The Official History of The Football Association. London: Queen Anne Press. стр. 54. ISBN 0-356-19145-1. 
  21. ^ FIFA (10. 9. 2009). „FIFA's 208 Member Associations” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 5. 5. 2012. г. Приступљено 1. 12. 2015. 
  22. ^ The Official National Collegiate Athletic Association Soccer Guide - National Collegiate Athletic Association. Spalding Guide. 1912. Архивирано из оригинала 17. 8. 2021. г. Приступљено 16. 12. 2020 — преко Google Books. 
  23. ^ „Past Presidents - Daniel Burley Woolfall”. FIFA. Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 16. 12. 2020. 
  24. ^ а б „About the National Football Museum | The National Football Museum at Urbis”. www.manchester.gov.uk. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • FIFA.com. „FIFA Committees - FIFA Council - FIFA.com”. Архивирано из оригинала 28. 4. 2015. г. Приступљено 19. 12. 2016. 
  • Paul Darby, Africa, Football and Fifa: Politics, Colonialism and Resistance (Sport in the Global Society), Frank Cass Publishers 2002, ISBN 0-7146-8029-X.
  • John Sugden, FIFA and the Contest For World Football, Polity Press 1998, ISBN 0-7456-1661-5.
  • Jim Trecker, Charles Miers, J. Brett Whitesell, ed., Women's Soccer: The Game and the Fifa World Cup, Universe 2000, Revised Edition, ISBN 0-7893-0527-5.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ФИФА&oldid=28494933”