Хидроелектрана Паунци
| Хидроелектрана Паунци | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Република Српска
|
| Најближе насеље | Паунци |
| Река | Дрина |
| Почетак изградње | у изградњи |
| Подаци о језеру | |
| Запремина | 5 x 10 m6 km³ |
| Подаци о електрани | |
| Број турбина | 3 |
| Тип | проточна |
.jpg)
Хидроелектрана Паунци једна је од планираних хидроелектрана у систему хидроелектрана на горњој Дрини у Републици Српској, Босна и Херцеговина и Републици Србији, са највећом инсталисаном снагом 43,21 мегавата и очекиваном производњом од 166,9 GWh.[1] На ову хидроелектрану чекало се пуних 50 година, све док на основу Уговор о формирању заједничког предузећа, који предвиђа градњу ХЕ Фоча, ХЕ Паунци и ХЕ Бук Бијела које по снази одговарају блоку 2 у ХЕ Ђердап I, није планирана и реализација овог пројекта. Предвиђено је да укупне инвестиције за изградњу овог објекта износе 125,54 милиоан евра.[2] Изградњу ХЕ Паунци заједно ће финансирати електропривреда Србије и Републике Српске.[3][4]
Значај ХЕ Паунци
[уреди | уреди извор]Значај изградње ХЕ Паунци као чеоне електрана, са становишта величине акумулације, огледа се у томе што би она требало да буде једна од три ноовоизграђене електране у систему хидроелектрана на горњој Дрини (узводно од Вишеграда).[5][6]
Положај
[уреди | уреди извор]За коришћење хидроенергетског потенцијала реке Дрине низводно од ХЕ Фоча уз поштовање топографских, геолошких, геотехничких и хидрогеолошких услова, и максимално могуће очување постојеће инфраструктуре и уз максимално коришћење расположивог пада, за профил баријере Паунци одрежен је км 314 + 300, 8км низводно од Фоче (Србиња).[7]
Географске карактеристике подручја ХЕ Фоча
[уреди | уреди извор]
Река Дрина је десна и највећа притока реке Саве која је у саставу Црноморског слива. Настаје спајањем река Таре и реке Пиве, код Шћепан Поља. Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока.
Дивља снага Дрине укроћена је бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.[8]
- Слив
Сливно подручје Дрине обухвата југозападни и западни део Републике Србије, северни део Републике Црне Горе и источни део Републике Српске.[8]
- Површина слива је 19.570 km² (од тога на слив Лима отпада 5.963 km², 1.853 km² на слив Таре и 1.602 km² на слив Пиве).[8]
- Укупна дужина слива је око 500 km.
- Просечна ширина слива је око 100 km.
- на ушћу Дрина је водом најбогатија притока Саве.
- Притоке
Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.[8]
- Падавине у сливу Дрине
Водни режим реке Дрина припада типичним режимима типа снег-киша, са примарним врхунцем водостаја у априлу и секундарним у децембру. Већи део тока протиче кроз планине, док је цео горњи ток у високим планинама Динарида, што доводи до тога да јаке падавине и топљење снега доводе до великих протока.[9]
У горњем делу слива Дрине годишње падавине су 3.000 mm, док су просечно на целом сливу падавине око 1.100 mm.[8]
Oсновни технички подаци ХЕ Паунци
[уреди | уреди извор]ХЕ Паунци је прибранско акумулационо постројење које се састоји од:[1]
- гравитационе бетонске бране са преливима,
- машинске зграде,
- акумулације.
- Бетонска брана
ХЕ Паунци има гравитациону бетонску брану са преливима, и непреливним делом.[1]
- кота круне бране је на 387 m н.м.
- дужина у круни бране је 290 m,
- ширина у круни бране је од 8 m.
- леви гравитациони блок је дужине 53 m, преливни део се састоји од седам преливних поља ширине по 16,85 m између којих су стубови,а десни гравитациони део 43 m.
- кота нормалног успора КНУ = 386 m н.м.
- Машинска зграда
У машинској згради смештена су 3 агрегата. Турбине су цевне.[1]
Два су димензионисана за инсталисани протицај по 200 m³/s, а један за водопривредни минимум од 50 m³/s.
- Акумулација
- укупна запремина базена износи 5 x 10 m6, док је корисна 2,55 x 106 m³.[1]
- радни ниво акумулације је од коте 386 – 381,50 m н.м.
| Снага | N | 43,21 МW |
| Производња | E | 166,9 GWh |
| Инсталисани протицај | Qi | 450 m³/s |
Супротстављени ставови
[уреди | уреди извор]Пројекат који предвиђа градњу ХЕ Фоча, ХЕ Паунци и ХЕ Бук Бијела је био под лупом локалних и националних заједница и разних невладиних организација из Босне и Херцеговине, Црне Горе и иностранства, како би утицали на одустајање од овог пројекта.[10][11]
Овај пројекат стар 50 година, који је својевремено био ствар међудржавног споразума између Босне и Херцеговине и Црне Горе, неки сматрају да може уништити станишта последњих и најважнија станишта лосос на Дунаву на глобалном нивоу, као и прелепи кањон реке Таре, због чега је овај пројекат наишао на велики отпор у Федерацији Босне и Херцегаовине и и Црној Гори.
Министарка Турковић из владе Босне и Херцеговине супротставио се изградњи ових хидроелектрана наводећи да ће:[12]
- министарство којим она руководи „предузети мере из своје надлежности” и обавестити друге релевантне институције о захтевима Унеска,у коме Центра за културну баштину, тражи додатне информације о пројекту Србије и Српске
- БиХ морати да поштује међународне обавезе” и да је писмо Унеска „још један показатељ да се овакви пројекти (хидроелектране) не могу реализовати без сагласности централних државних институција”.
Турковићева је и раније више пута јавно исказивала негативно мишљење о заједничким пројектима Србије и Српске и тражила је, заједно с остатком сарајевске политичке елите, да се заустави њихова реализација. Она је пре полагања камена темељца за ХЕ „Бук Бијела” упутила и ноту Србији.[12]
Председавајући Председништва Босне и Херцеговине (БиХ) Милорад Додик поводом напред изречених коментара је изјавио да за изградњу ХЕ Фоча и Паунци неће бити потребна сагласност на нивоу Босне и Херцеговине, јер Дрина на тим местима није граница између Босне и Херцеговинеи Србије, већ протиче кроз Републику Српску.[4][13]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ „Хидроелектрана Паунци – ЕРС” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-06.
- ^ Петровић-Стојановић, Јасна. „Србија и РС граде три нове хидроелектране на Дрини”. Politika Online. Приступљено 2021-10-29.
- ^ „Višković i Brnabić potpisali izjavu o gradnji tri zajedničke hidrocentrale”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-06.
- ^ а б „HE Foča i Paunci – plan da Srbija u prvoj fazi ima 51%, a Republika Srpska 49%”. Balkan Green Energy News (на језику: српски). 2019-01-31. Приступљено 2021-11-06.
- ^ Петровић-Стојановић, Јасна. „Србија и РС граде три нове хидроелектране на Дрини”. Politika Online. Приступљено 2021-10-29.
- ^ Измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025.-нацрт, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, новембар 2013.[1]
- ^ „Novi objekti | HE na Drini”. www.henadrini.com. Приступљено 2021-11-06.
- ^ а б в г д Милош Благојевић: Дрина. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (2005). стр. 205
- ^ Enciklopedija Jugoslavije. drugo izdanje, tom 3, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb 1986.
- ^ „Bosnia-Herzegovina: Environmental permit for Buk Bijela hydropower plant cancelled”. Bankwatch (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-29.
- ^ „Влада да реагује око пројекта ХЕ "Бук Бијела"”. БН. Приступљено 2021-10-29.
- ^ а б Станишић, Душанка. „Противи ли се Унеско хидроелектрани „Бук Бијела””. Politika Online. Приступљено 2021-10-29.
- ^ „Ustavni sud BiH: RS nema apsolutnu nadležnost za koncesije za HE na Drini”. N1 (на језику: српски). 2021-07-16. Приступљено 2021-11-06.
