Британски бојни крсташ Худ

Худ
Бојни крсташ Худ.
Општи подаци
Каријера	Уједињено Краљевство
Поринут	1918.
Судбина	Потопљен у бици у Данском пролазу 24. маја 1941.
Главне карактеристике
Депласман	42.100 t
Дужина	262 m
Ширина	32 m
Газ	9.6 m
Погон	4 парне турбине
Снага	151.000 КС
Брзина	31 чворова (57 km/h)
Доплов	9.800 km (5.300 nmi) са 20 чворова
Посада	1.341
Наоружање	8 x 381 mm 12 x 143 mm 2 x 120 mm 4 x 102 mm 4 x 47 mm торпедне цеви 6 x 533 mm 1 хидроавион
Оклоп	труп до 305 mm, главне куле до 381 mm, палубни оклоп до 102 mm

Бојни крсташ Худ (енгл. HMS Hood) био је британски бојни крсташ изграђен 1918. Потопљен је 24. маја 1941. у бици против немачког бојног брода Бизмарк.

Карактеристике

Шема бојног крсташа Худ (1921).

Худ је био бојни крсташ, ратни брод великог депласмана и брзине, врло јаког артиљеријског наоружања, али релативно слабе оклопне заштите, како би се уштедело у тежини и повећала брзина. Изграђен пред крај Првог светског рата, Худ је био највећи, најбржи и најбоље оклопљени бојни крсташ британске морнарице, који је требало да исправи недостатке ранијих британских бојних крсташа класе Непобедиви и Лав, грађених у периоду 1907-1910, од којих су чак три потопљена у бици код Јиланда (1916), највише због слабије оклопне и подводне заштите. Поринут 1918, Худ је имао депласман од 42.100 тона (двоструко више од бојних крсташа класе Непобедиви), брзину од 31 чвор (према 26-29 код старијих класа) коју су обезбеђивале парне турбине снаге 151.000 КС (2-3 пута више него код старијих модела). Био је наоружан главном артиљеријом од 8 топова калибра 381 мм у 4 двоцевне куле (домета до 36.000 м и намењених за борбу на одстојању против површинских бродова), и помоћном артиљеријом калибара 47-143 мм (намењеном за блиску борбу против торпедних пловила). Постојале су и 2 подводне и 4 надводне торпедне цеви. Оклопни појас био је дебео до 305 мм, а оклоп на палуби до 102 мм. Бродска посада имала је 1.341 морнара и официра.

Реконструкција

Бојни крсташ Худ у марту 1924.

После Првог светског рата, одредбе Споразума петорице о поморском наоружању на Вашингтонској конференцији (1922) ограничиле су укупну тонажу бојних крсташа и бојних бродова, па су велике поморске земље одлучиле да у оквиру дозвољене квоте задрже што више бојних бродова. Тако је Велика Британија задржала само три бојна крсташа, Јапан 4, а САД су одустале од бродова тог типа. Велика Британија и Јапан реконструисали су преостале бојне крсташе појачањем оклопне и подводне заштите: на Худу је оклоп појачан за 6.000 тона. Бродови су уз то опремљени модерним уређајем за управљање ватром, хидроавионима на катапултима и јачом ПАА. Овим су се бојни крсташи у погледу заштите и наоружања приближили бојним бродовима.

Литература

• Гажевић, Никола (1970). Војна енциклопедија (књига 1). Београд: Војноиздавачки завод.