Хаџи-Петко Јагодић

Петко Јагодић (Бабешница код Модриче 1810. - Врањак 1880.), познат као хаџи-Петко, био је српски православни свештеник и борац против османлијске власти у Босни.

Рођен је 1810. године у Бабешници, на подручју Требаве, у данашњој Босни и Херцеговини. Поријекло овог истакнутог свештеника и народног вође није потврђено званичним документима, али предање говори да је био потомак свештеника Ђерка, који се сматра првим свештеником у Врањаку и Копривни. Према једној теорији, хаџи-Петко потиче из рода Опутића из Осјечана, чији су преци били познати по своjoj вештини и оданости своме народу. Према историјским подацима, након одласка у Србију, Јагодићи су изгубили своје уписе на Требави, али су били присутни у Дугом Пољу, тада делу Босанског санџака.

Просветитељска и свештеничка делатност

Од 1843. године, хаџи-Петко је био свештеник у Врањаку, где је оснивао и водио прву школу на Требави, која је постала центар образовања за локалне житеље. Поред образовања, Петко је био дубоко укључен у духовни живот региона. Његова просветитељска делатност није била ограничена само на Врањак, јер је такође био учитељ и у Модричи од 1852. до 1853. године. Иако његова служба није била административна, хаџи-Петко је био централна личност, активно ангажована у изградњи прве цркве на Требави, коју је успео да изгради уз дозволу османских власти.

Ходочашће и породица Тодић

Један од значајних догађаја у животу хаџи Петка било је његово ходочашће у Јерусалим 1853. године. Тамо је, након обиласка Христовог гроба, замишљао свог брата Јована, који је у то време славио своју крсну славу, Јовањдан. Према предању, Петка су у Врањаку неки називали "Тодићем", што указује на могућу породичну везу са породицом Тодић, која је такође славила Јовањдан.

Устанак на Требави

Хаџипоп Петко Јагодић је био један од главних организатора Требавске буне 1858. године. Заједно са другим вођама устанка, он је предводио око 1000-1500 устаника. Устанак је био дио ширег отпора против османске власти, али је на крају потучен, што је довело до његовог бекства и сакривања у манастиру Крушедол. Након устанка, Хаџи Петко је наставио свој рад у српским црквама, али његов допринос устанку остао је важан део његовог живота и наслеђа.

Повратак у Врањак и смрт

Након пада устанка на Требави 1858. године, Петко је одлазио у манастир Крушедол, а затим у Годачицу, где је 1864. године био уписан као свештеник. У својој каснијој доби, када су га аустријске власти протерале, вратио се у Врањак 1879. године. Последњи пут је записао један догађај у Годачици, а 1880. године је умро и био сахрањен у порти цркве коју је сам градио.

Хаџи Петко Јагодић остао је упамћен као изузетан духовни и просветни радник, као и велики патриота, чији је живот био посвећен својој вери и народу.