Хелот

Хелоти су били Пелопонески Грци који су постали робови под влашћу Спарте. Први хелоти су били Грци из Месеније, коју је Спарта победила и освојила. Спарта осваја Месинију у рату који је трајао негде око 735. п. н. е. -710. п. н. е.. Поробљени Грци из Месеније чинили су већину хелота. Критија је описао хелоте као „највеће робове“, док су према Полуксу они заузимали статус „између слободних људи и робова“.

Хелоти су кичма пољопривредне производње Спарте

Хелоти су живели у домаћинству свог газде, али власник хелота је била држава. За разлику од уобичајених робова газде их нису могле ослободити. Служили су као земљораднички и домаћи робови, а понекад и као војне слуге. Спартанци су обично имали пољопривредне хелоте, тако да су били кичма пољопривредне производње Спарте, која је производила вишкове.

Страх од огромног броја хелота

Хелота је било много више од Спартанаца, вероватно у много већем омеру него што је био омер робова и слободних људи у осталим грчким полисима. Херодот је тврдио да је на сваког Спартанца долазило 7 хелота у бици код Платеје 479. п. н. е., али та бројка се често доводи у сумњу. Бојећи се побуне Спартанци су се стално припремали да војно скрше било коју побуну. Због истог разлога бојали су се ићи у војне кампање далеко од Спарте. Хелоти су били ритуално малтретирани и понижавани. Спартанци су полагали испит зрелости. Проглашавао би се годишње једном ритуални рат против хелота, па они који полажу испит зрелости треба да убију било кога хелота на кога наиђу ноћу, и припадници Криптеје малтретирани су без страха од верских последица.

Хелоти у рату

Током рата хелоти би служили као лака пешадија и као веслачи по бродовима. Током Пелопонеског рата борили су се и као тешка пешадија, а хелот који би се истакао у бици, могао је бити ослобођен. Ослобођено је око 2.000 хелота, али су наводно касније убијени.