Клан Хоџо (Сенгоку)
| Кланови ере Сенгоку | ||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||||||||||||||||||||||
|
Главни кланови: име и боја на мапи | ||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||
| Мањи кланови | ||||||||||||||||||||||||||
|
Хосокава−Рокаку−Дате−Оучи Рјузоџи−Азаи−Асакура |
||||||||||||||||||||||||||
| Хришћански кланови | ||||||||||||||||||||||||||
|
Омура−Арима |
||||||||||||||||||||||||||
Клан Хоџо (јап. 後北条氏, Го Хоџо ши, дословно Каснији клан Хоџо), познати и као Хоџо из Одаваре, јапанска великашка породица из периода Сенгоку, која је на врхунцу моћи (око 1590) контролисала више провинција у области Канто.[1] Није ни у каквом сродству са старијим кланом Хоџо из периода Камакура, иако имају исто име и грб.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Оснивач ове породице, Хоџо Соун (1432−1519), почео је као обичан самурај, а умро је у 87. години као господар две провинције, Изу и Сагами, са престоницом у замку Одавара. Добровољно се повукао са власти 1518. како би његов син, Хоџо Уџицуна (1487−1541), мирно преузео породичне поседе за његовог живота. Мирно наслеђивање поседа са оца на сина било је уобичајено у клану Хоџо, ѕа разлику од њихових ривала у источном Јапану, клана Такеда и клана Уесуги.[3][4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Blek, Džeremi (2006). Enciklopedijski Istorijski Atlas Sveta. Beograd: Mono&Manana. стр. 267. ISBN 86-7804-042-4.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. стр. 37—38. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. стр. 12−13. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2008). Samurai armies, 1467-1649. Oxford: Osprey. стр. 14—15. ISBN 978-1-84603-351-3. OCLC 212855770.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
