Пређи на садржај

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Свиници

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Преноса моштију Светог оца Николаја
Основни подаци
Типправославни црква
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаТемишварска
Оснивање1993.
ПосвећенПренос моштију Светог оца Николаја
Архитектура
АрхитектаЈован Максимовић
СтилБарокни
Локација
МестоСвиница
Држава Румунија
Координате44° 29′ 58″ N 22° 6′ 21″ E / 44.49944° С; 22.10583° И / 44.49944; 22.10583
Црква Преноса моштију Светог оца Николаја на карти Румуније
Црква Преноса моштију Светог оца Николаја
Црква Преноса моштију Светог оца Николаја
Црква Преноса моштију Светог оца Николаја на карти Румуније

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја је православна црква у месту Свиница, жупанија Мехединци, Румунија. Припада Епархији темишварској Српске православне цркве. Ово је прва српска православна црква саграђена на територији данашње Румуније после Другог светског рата.

Историја

[уреди | уреди извор]

Градња цркве је започета 1982. године када су постављени њени темељи. Зграда цркве је рађена према пројекту архитекте Јована Максимовића, локалног мештанина. Подигнута је на једном од највиших места у селу, налик на пређашњу, у облику лађе са лучном олтарском апсидом, торњем над западним зидом и стубовима пред западним вратиме, док је свод урађен даскама. У торњу су смештена два звона. Црквене књиге су највећим делом из 19. века. За време градње локални парох је био Жива Мартиновић, коме припада највећа заслуга што су радови на храму приведени крају уз материјалну помоћ српских парохија из Румуније и општине Кладово из Србије.[1] Цркву је осветио владика Сава 27. октобра 1993. године. Унутрашњост цркве је у периоду 1994—1996. године осликао Михај Бофану из Оравице.[2]

У Свиници је до 1970. године постојала стара црква посвећена Светом Николи, која је потопљена заједно са читавим насељем због изградње Ђердапског акумулационог језера. Стара црква је била саграђена 1741. године у византијском стилу, а осликана је 1848. кичицом сликара Димитрија Поповића из Оравице.[3] Живопис је 1962. обновио Јулијан Тоадер. На обали реке се могу видети зидови цркве који израњају из воде. Тада је направљена привремена богомоља дашчара да би задовољила основне богослужбене потребе.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Srpske pravoslavne crkve u Rumuniji”. rastko.rs. 
  2. ^ „Biserica Sarbeasca Svinita”. biserici.org (на језику: румунски). 
  3. ^ „Прва српска црква изграђена у Румунији након Другог светског рата”. Наша реч: 4. 27. октобар 2023.