Црква светог Николе у Стрезовцима
| Црква светог Николе | |
|---|---|
 Црква светог Николе | |
| Опште информације | |
| Место | Стрезовце |
| Општина | Старо Нагоричано |
| Држава |  Северна Македонија |
| Врста споменика | Православна црква |
| Време настанка | 1606. |
| Тип културног добра | Споменик културног наслеђа Северне Македоније |
| Надлежна установа за заштиту | Управа за заштита на културното наследство на Македонија |
Црква светог Николе је православни храм који се налази у селу Стрезовце, у општини Старо Нагоричане, у Северној Македонији. Као споменик културе налази се на списку заштићеног културног наслеђа Републике Северне Македоније.
Храм припада Парохији младонагоричкој, Архијерејском намесништву кумановско-кратовском и Епархији кумановско-осоговској Македонске православне цркве[1]
Историја
[уреди | уреди извор]
О настанку и осликавању храма сведочи сачувани ктиторски натпис у камену, изнад западних врата:
- ''Извољенијем Оца и поспешенијем Сина и савршенијем Светаго Духа писа се божанствени храм светаго архијереја Чудотворца Николе трудом и бригом презвитера кир Констандина са свим селом Стрезовцима малим и великим: (дародавци) Никола, и Милко, и Бошко, и Комнен, Михаило, Стојко. Поче се (фрескописање) месеца априла и саврши се маја, тридесетог дана. претходно је (храм) сазидао презвитер кир Петко у лето 7114. године (1606) испред (у име, за време) патријарха Јована и владике Макарија.''[2]
Патријарх који се помиње у натпису је Јован Први, звани Кантул. Био је старешина српске Пећке патријаршије од 1592. до 1614. године.
Изглед и фрескопис
[уреди | уреди извор]Црква светог Николе је тробродна грађевина. Средњи брод је виши од бочних. Бродови су покривени полуоблим сводом и међусобно су одвојени са по два стуба.
Живопис припада линотопској школи фрескосликарства.[3] У великој мери је оштећен. Делом уништене сегменте обновио је 1901. године велешки зограф Атанас Николов.
У олтарском простору, у апсиди лево од прозора осликани су архијереји Герман, Атанасије и Василије. Десно су представљени Јован Златоусти, Григорије Богослов и Кирил. Изнад њих је композиција Причешћа апостола, а затим ред попрсја Евтихија, Силвестера, Андреја, једног безименог и једног уништеног лика, потом Мелетија, Григорија и Никанора. У врху је Богородица са два анђела.
Са стране уз апсиду представљене су Благовести, стојећа фигура Игњатија, потом медаљони Јакова, Антонија, Лупа и Романа, сви фрагментарно очувани. На источном зиду јужног брода се налазе три непозната светитеља.
Никола Нови насликан је на потрбушју пролаза између северног и средишњег брода. На јужном зиду постоје само стојеће фигуре Теодора Тирона, Теодора Стратилата и Пахомија са анђелом, а у медаљонима Калиник и непознати светитељ.
На западном зиду су Евтимије, Антоније Велики, Артемије, Никита, арханђел Михаило. Десно од врата су арханђел Гаврило, Контантин, Јелена, Трифун и Аксентије. У другој зони сликани су медаљони са ликовима свете Марине, Текле, Недеље, Теодоре, Анастасије и Евгеније. Изнад медаљона је неоштеђена представа Успења Богородице.
У северном броду, на западном зиду је једино сачуван лик Гликерија.[4]
Радови на санацији и обнови
[уреди | уреди извор]Након ослобођења Старе Србије, односно Косова, Метохије и Вардарске Македоније, извршено је рекогносцирање и, сходно средствима и кадровским могућностима, санирање и обнављање средњовековних сакралних објеката.
Такви радови обављени су у Стрезовцу 1931. године, када су у исто време третиране црква светог Николе и оближња црква свете Петке. По ставкама:
- уклоњено шута из унутрашњости - 76 кубних метара
- ископано наноса са северне стране цркве - 126 кубних метара
- очишћено и срушено горњих, иструлелих слојева порушених зидова - 6,5 кубних метара
- попуњено рупа и озидано - 6,5 кубних метара
- осигурано врхова зидова бетоном (1:3:5), армираних жицом, са заштитном кошуљицом масног бетона - 6,5 метара кубних, односно 38,5 метара квадратних површине
- затворено пукотина бетоном (1:3:5), армираног жицом - око 10 метара
- облепљено ивица заосталих фрагмената живописа продужним малтером, армираним жицом - око 100 метара
Укупни трошак, будући да су обе цркве једним рачуном обнављане, износио је 26 000 динара.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ https://koe.mk/eparhija/
- ^ Бошковић, Ђорђе (1938). „Неколико натписа и записа” (PDF). Старинар. Београд: Српско археолошко друштво. XIII: 211.
- ^ Македонска енциклопедија (на језику: македонски). II (М-Ш). Скопље: Македонска академија на науките и уметностите. 2009. стр. 1331. ISBN 978-608-203-024-1.
- ^ Петковић, Сретен (1965). Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557-1614 (PDF). Нови Сад: Матица српска, Одељење за ликовне уметности. стр. 203—204.
- ^ Бошковић, Ђурђе (1932). „Архитектонски извештаји (1-5)”. Гласник Скопског научног друштва. XI: 220.