Љубица Сокић
Љубица Цуца Сокић | |
---|---|
Лични подаци | |
Надимак | Цуца |
Датум рођења | 9. децембар 1914. |
Место рођења | Битољ, Краљевина Србија |
Датум смрти | 8. јануар 2009.94 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Потпис |
Љубица Цуца Сокић (Битољ, 9. децембар 1914 — Београд, 8. јануар 2009) била је српска сликарка и академик САНУ.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је као кћерка Манојла Сокића (1887—1941),[1] првог власника и главног уредника београдског листа „Правда“ и његове супруге Руже, рођене Кузмановић. Гимназију је похађала у Београду, где јој је професор цртања била Зора Петровић, а касније уписује и Краљевску уметничку школу.[2] Сликању су је учили професори Бета Вукановић, Љуба Ивановић, Јован Бијелић и Иван Радовић. Љубица Сокић је радила и излагала у Паризу у годинама од 1936. до 1939. По повратку из Париза, први пут је самостално излагала своје радове фебруара 1939.[3] у београдском павиљону Цвијета Зузорић. Један је од оснивача уметничке групе „Десеторо“. Била је професор на Академији ликовних уметности у Београду од 1948. до 1972. Године 1968. постала је дописни члан САНУ, а од 1978. била је редовни члан. Поред сликарства, бавила се илустрацијом дечјих књига и часописа, као и израдом скица за филмове.
Њено сликарство се описује као интимистичко. У почетку је сликала мртве природе, пејзаже, фигуре и портрете. Касније је тежила ка упрошћавању форми, геометризацији и умереној апстракцији. Повремено је користила технике колажа и експерименталних материјала.
Преминула је 8. јануара 2009. у Београду и сахрањена 13. јануара на Новом гробљу у Београду.
Сачуван је њен дневник из 1940-1941 године.[5][6]
Сликарска група „Десеторо“
[уреди | уреди извор]Сликарска група „Десеторо“ је заједнички излагала 1940. године у Београду и Загребу. Групу су сачињавали: Даница Антић, Боривој Грујић, Никола Граовац, Душан Влајић, Миливој Николајевић, Јурица Рибар, Љубица Сокић, Стојан Трумић, Алекса Челебоновић и Богдан Шупут.[7] Иако по свом саставу хетерогена, група се састојала од 2 жене и 8 мушкараца, било је ту академских сликара, са факултетским образовањем, али и сликара по вокацији, припадали су разним друштвеним слојевима од радништва до буржоазије. Заједничко овој групи је било то што су сви били сликари и ђаци Јована Бијелића. Неки од ових уметника су страдали у Другом светском рату, а они који су преживели били су значајни ликовни ствараоци у послератном периоду.
Награде
[уреди | уреди извор]- Гран при Првог бијенала југословенске минијатурне уметности (1989) - за темпере на платну „Без назива“, Горњи Милановац.
- Награда "Божа Илић" (2006) - награду додељује општина Прокупље и Народни музеј Топлице
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Портрет Љубице Сокић (рад Стевана Боднарова).
-
Сто са више боца, уље на платну, 1968. Овај рад је поклоњен горњомилановачком Музеју рудничко-таковског краја. Ово дело припада апстрактној „нереалној” фази Љубице Цуце Сокић, када се већ посветила упрошћавању форми и геометризацији елемената и мотива, утврђујући свој особен израз.
-
Мртва природа са 4 нара (1990), Народни музеј Краљево
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Заборављене српске грађанске породице – браћа Сокићи из Ивањице (Порекло, 11. новембар 2021)
- ^ Јовичић 2013, стр. 18-23
- ^ "Време", 21. феб. 1939, стр. 5
- ^ Јанковић, Н. (14. 4. 2022). „И ЦУЦА ЦРТАЛА СТРИПОВЕ: Градски културни центар у Ужицу изложбом 50 ауторки из целог света слави "девету уметност"”. Вечерње новости. Приступљено 16. 4. 2022.
- ^ Лубарда ми је отворио очи („Вечерње новости“, 9. мај 2016)
- ^ Бранко Ћопић дао отказ Цуци Сокић (15. мај 2016)
- ^ Grupa "Desetorica"
Литература
[уреди | уреди извор]- Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 596 страна.
- Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533 стране.
- Јовичић, Светлана; Метлић, Дијана (2013). Уметничка школа у Београду (каталог изложбе) (PDF). Београд: С. Јовичић. ISBN 978-86-916545-0-4. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 04. 2016. г. Приступљено 8. 2. 2018.COBISS.SR 197430028
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Биографија на сајту САНУ
- Кратка биографија и одабрана дела
- Палета Љубице Сокић[мртва веза], Милан Шарац, Вечерње новости. фељтон, 8 наставака, 29. новембар - 6. децембар 2004.
- Љубица Сокић - биографија Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2009)
- Ljubica Sokić slike 1962-1972
- „Политика“: „Умрла Љубица Цуца Сокић“ (10. јануар 2009)
- Прва дама српског сликарства („Блиц“, 26. новембар 2014)
- Љубица Цуца Сокић („Вечерње новости“, 13. новембар 2015)
- Љубица Цуца Сокић и њено доба („Блиц“, 4. децембар 2015)
- Илустрације Цуце Сокић („Политика”, 1. октобар 2019)
- Изложба предмета из атељеа Цуце Сокић („Политика”, 27. мај 2021)
- О Љубици Цуци Сокић у Галерији Матице српске („Политика”, 3. април 2023)