Пређи на садржај

Чедомир Чупић Љубо

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Чедомир Чупић)
љубо чупић
Чупић пред стрељање, 1942. године
Лични подаци
Датум рођења1913.
Место рођењаАргентина
Датум смрти9. мај 1942.(1942-05-09) (28/29 год.)
Место смртиНикшић, НД Црна Гора
Професијастудент права
Деловање
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од10. јула 1953.

Чедомир Љубо Чупић (Аргентина, 1913Никшић, 9. мај 1942) био је студент права, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој. Његово храбро држање и побједоносни осмјех на губилишту овјековјечен је фотографијом, која је постала симбол отпора и обишла је свијет.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1913. године, као једно од десеторо дјеце у радничкој породици Сава и Стане Чупић, рођене Бурић, из Загарача, која је дуго живјела у Сјеверној и Јужној Америци.

Тридесетих година 20. вијека, враћа се у Никшић, гдје завршава гимназију. Студирао је на Правном факултету у Београду и припадао љевичарском студентском покрету, а 1940. године постао је члан КПЈ.

Послије Априлског рата дошао је у Никшић и као члан КПЈ учествовао у припреми устанка. Почетком јула 1941. године, избјегао је из окупираног Никшића, а по изласку из града приступио је партизанској чети "Ђуро Ђаковић", која је формирана од провјерених комуниста и скојеваца који су напустили окупирани Никшић.

На дужности комесара самосталне чете Никшићког партизанског одреда заробљен је априла 1942. године, у борби против четника на Кабленој Главици код Никшића. У затвору, гдје је био мучен, показао је јуначко држање и пркос. Суд му је јавно судио у Никшићу. Својим пркосним држањем и бритком ријечју отворено је извргао руглу вијећнике тог суда и четничку издају, па су организатори процеса на брзину донијели одлуку о смртним пресудама групи комуниста међу којима је био и Чупић. Мирно је саслушао смртну пресуду, а познат је и његов пркосни осмијех.

Јавно стрељање Чедомира Чупића у Никшићу 9. маја 1942. године.

9. маја 1942. године изведен је на стрелиште испод Петрове Главице код Никшића. И на стрелишту је наставио да бодри другове, чиме је подизао дух отпора код становништва, присиљеног да присуствује јавном стријељању комуниста. Клицао је: Живјела славна комунистичка партија! и кад су га први рафали погодили, стајао је усправно и гордо довикујући да ће доћи дани слободе.

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 10. јула 1953. проглашен је за народног хероја.

Литература

[уреди | уреди извор]