Пређи на садржај

Халед

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Шеб Халед)
Халед
خالد
Халед на концерту у Орану 2011.
Лични подаци
Пуно имеХалед Хаџ Ибрахим
Друга именаШеб Халед
Датум рођења(1960-02-29)29. фебруар 1960. (64 год.)
Место рођењаОран, (Алжир)
ДржављанствоАлжир
Француска
Мароко
Занимањепевач, музичар
Музички рад
Активни период1974−данас
Жанррај, поп, блуз, џез
Инструментивокал, гитара, дарбука, хармоника, синтесајзер, саксофон, труба
Издавачке кућеЈуниверзал мјузик груп
Остало
Повезани чланциСафи Бутела, Амр Диаб, Рашид Таха, Ненси Ажрам
Веб-сајтhttp://www.khaled-lesite.com/

Халед Хаџ Ибрахим (арап. خالد حاج إبراهيم, фр. Khaled Hadj Ibrahim; Оран, 29. фебруар 1960), познатији под псеудонимима Халед (арап. خالد, фр. Khaled) и Шеб Халед (арап. الشاب خالد, фр. Cheb Khaled) алжирски је певач, музичар и текстописац. Жанровски, Халед се сматра „краљем раи музике”, музичког правца специфичног за Алжир у ком се комбинују елементи традиционалне арапске, берберске и јужноевропске музике. Познат је и као музичар који изводи још и поп, поп-фолк, блуз и џез музику, али и као мултиинструменталиста који свира неколико инструмената. Радио је музику за бројне филмове и серије, а најпознатије међу њима су песме Алеш тади за филм Пети елемент и Бени за филм Такси 4.

Своје песме изводи превасходно на арапском, али и на француском језику. Светску популарност донеле су му песме Didi, Aïcha и C’est la viе. Добитник је бројних националних и међународних признања. Током каријере сарађивао је са бројним светски познатим музичарима као што су Милен Фармер, Жан Мишел Жар, Амр Диаб, Ненси Ажрам, Сафи Бутела и други.

Ожењен је Самиром Диаби са којом има петоро деце, четири кћерке и једног сина.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Халед је почео да се бави музиком још као четрнаестогодишњи тинејџер када је са неколико другова из родног Орана основао бенд Пет звезда (фр. Les Cinq Étoiles) са којим је наступао на локалним свечаностима и венчањима. У том периоду написао је и своју прву песму Trigue Lycée (Пут ка старој школи). Крајем 1970-их започиње са извођењем песама у рај стилу и појављује се на локалној музичкој сцени под псеудонимом Шеб Халед (у дословном преводу са арапског његово име је Млади Халед).[1][2] На почетку каријере његова музика је била проткана класичним арапским утицајима, а касније као своје узоре наводи француске певаче као што су Едит Пијаф, Шарл Азнавур и Жак Брел.

Прво место и гран-при на музичком фестивалу у Орану 1985. донели су му и незваничну титулу „Краља рај музике”. Због претњи од стране радикалних исламиста који су његову музику сматрали сувише „модерном и про-западном” Халед годину дана касније емигрира у Француску где са успехом почиње да гради међународну каријеру. Године 1988. у сарадњи са Сафи Бутелом објављује песму под називом Chebba/Baroud која за кратко време доспева на прво место француских топ-листа. Велике међународне успехе постижу и синглови Didi (1992, његов најпродаванији сингл у каријери) и Ајша (Aïcha; 1996), а посебно овај потоњи који је заузео водеће позиције на топ-листама у многобројним земљама, и који је обрађен на многим другим језицима (српску верзију под насловом Хајде погледај ме отпевала је Драгана Мирковић). Са песмом Didi наступио је и на отварању Светског првенства у фудбалу 2010. у Јужноафричкој Републици.

Након што је 2001. на концерту у Риму наступио са израелском певачицом Ахиноам Нини, а концерту су присуствовали и неки израелски политичари, Хелд се поново нашао на мети критика и претњи радикалних исламских кругова широм арапског света. Потом су уследили успешни синглови Même pas fatigué !!! (2009) који је објавио у сарадњи са шпанским бендом Magic System, те песма C'est la vie коју је написао марокански композитор RedOne. Његов студијски албум C'est la vie издат 2012. продат је у преко 5 милиона примерака широм света, што га чини једним од најпродаванијих арапских музичара у светским оквирима.

Године 2013. напушта Француску и сели се у Мароко, а пар месеци касније краљ Мухамед VI му лично уручује мароканско држављанство.[3][4]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]
  • 1974 Trig lycee
  • 1978 Nenssa Souad
  • 1983 Der Ghalta
  • 1985 Khoude K'rak
  • 1988 Kutché
  • 1992 Khaled
  • 1993 N'ssi N'ssi
  • 1996 Sahra
  • 1998 Hafla (албум уживо)
  • 1999 Kenza
  • 2004 Ya-Rayi
  • 2009 Liberté
  • 2012 C'est la vie

Међународна сарадња

[уреди | уреди извор]
Година Песма Носилац пројекта Албум
1990. Be Not Afraid The Blow Monkeys Springtime for the World
1992. Amdyaz Ектор Зазу Sahara Blue
1995. Revolution, Revolutions
ElDorado (званична химна UNESCO-а)		 Жан Мишел Жар Concert Pour La Tolerance
Didi (са Џонијем Клегом) Разни извођачи Duos Taratata
Kebou
N'ssi N'ssi
Chebba		 Разни извођачи Going Global Series Voila
Numb (Gimme Some More Dignity mix) U2 Melon: Remixes for Propaganda
1997. La poupée qui fait non Милен Фармер Live à Bercy
Chanson du herisson Разни извођачи Emilie Jolie
Koubou Koubou Разни извођачи The Rough Guide to the Music of North Africa
Mâardi Разни извођачи Sol En Si (Solidarité Enfants Sida)
1998. Ensemble (Understand)
Crimes		 Алан Стивел 1 Douar
Oasis de los Dioses Кетама Konfusion
1999. Bladi Фриман (ft.
|K-Rhyme Le Roi & Халед)		 L'palais de justice
¡Oh Madre! Текамели Ida y Vuelta
Albey Амр Диаб Amarain
2000. L'aziza Разни извођачи Balavoine Hommages ...
Time for a Change Разни извођачи The Rapsody
Emmenez-moi Les Enfoirés XXème siècle
Le rêve de mon père Kertra Labyrinthe
2001. Aich Rebel Sun Разни извођачи Big Men, Raï Meets Reggae
2002. Ojos de la Alhambra Винсенте Амиго Ciudad de los Ideas
Saludo A Chango Компај Сегундо Duets
2004. Agir Réagir Разни извођачи Agir Réagir
Retour aux sources Kore & Skalp Raï'N'B Fever
L'enfant du pays Rim'K L'enfant du pays
Dance with me Енцо Авитабиле & Ботари Save the World
2005. Henna Камерон Картио Borderless
2006. Mas and Louly Дијана Хадад Diana 2006
Face à la mer Les Négresses Vertes À l'affiche (Best of),
El Marsem Енрике Моренте Morente sueña la Alhambra (DVD издање)
2007. Benthi Мелиса М Taxi 4
Bilovengo
Erjaii ya alf leila		 Bratsch Plein du monde
Salam Андраник Мададјан Airport
2010. Citizens of the World Flying Machines, Кинг Сани Аде,
Кајлаш Кер, Ченг Лин		 Citizens of the World

Саундтрекови

[уреди | уреди извор]
Година Песме на саундтреку Филм
1993. Ragda
Mauvais Sang
Kebou
Les ailes
Alech Taadi
Bakhta		 Un, deux, trois, soleil
Didi Caro diario
1995. Didi L' Âge des possibles
Didi Highway
Les Ailes Party Girl
1997. Wahrane Wahrane
Cameleons (у сарадњи са Шебом Мамијем)		 100% Arabica
"Alech taadi" Пети елемент
1999. El Arbi Vila Madalena (теленовела)
2000. Wana wana aamel eih
Dour biha ya chibani		 Origine contrôlée
2002. Ragda Истина о Чарлију
Minuit L'Homme de la Riviera
2004. De l'autre côté
2006. Ya Dzayer
Mort de Messaoud
Nostalgie
Sur la tombe
El Babour		 Indigènes
2007. Benthi (ft. Мелиса М) Такси 4
2012. Wahran Wahran Диктатор

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bio raï Архивирано на сајту Wayback Machine (1. септембар 2018), Libération
  2. ^ Dictionary of African Biography: Abach - Brand. Oxford University Press. 2012. стр. 2. ISBN 978-0-19-538207-5. 
    Gregory, Andy (2002). The International Who's Who in Popular Music 2002. Psychology Press. стр. 276. ISBN 978-1-85743-161-2. 
    Clarke, Donald (1998). The Penguin encyclopedia of popular music. Penguin Books. стр. 960. 
    Sullivan, Steve (2017). Encyclopedia of Great Popular Song Recordings. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 692. ISBN 978-1-4422-5449-7. 
  3. ^ Le roi du raï algérien Cheb Khaled prend la nationalité marocaine, Jeune Afrique, 19. September 2013
  4. ^ „Decret royal sur le bulletin officiel” (PDF). Sgg.gov.ma. стр. 2321. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 2. 2014. г. Приступљено 29. 6. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Халед на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Халед&oldid=26064830”