Серотонин
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC називs
5-Hydroxytryptamine or
3-(2-aminoethyl)-1H-indol-5-ol | |||
| Други називи
5-Hydroxytryptamine, 5-HT
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.000.054 | ||
| MeSH | Serotonin | ||
| |||
| |||
| Својства | |||
| C10H12N2O | |||
| Моларна маса | 176,215 g/mol | ||
| Агрегатно стање | бели прах | ||
| Тачка топљења | 1.677 °C (3.051 °F; 1.950 K) | ||
| мало растворљив | |||
| Диполни момент | 2.98 D | ||
| Опасности | |||
| Смртоносна доза или концентрација (LD, LC): | |||
LD50 (средња доза)
|
60 mg/kg (орално, пацов) | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
.svg)
Серотонин, или 5 хидроксид триптамин (5-HT), је један важан неуротрансмитер.[3][4] Серотонин је хормон среће.
Синтеза
[уреди | уреди извор]
Настаје из аминокиселине триптофан. Најпре долази до хидроксилације триптофана уз помоћ ензима триптофан хидроксилаза. За овај процес важан је тетрахидробиоптерин. Следећи корак је декарбоксилација 5 хидрокси триптофана до серотонина
Заступљеност и улога
[уреди | уреди извор]Заступљен је свуда у људском телу[5][6], али највише у:
- гастроинтестиналном систему у неуроендокриним ћелијама-ослобађањем серотонина из ових ћелија настаје осећај мучнине и повраћања-одбрамбена реакција.
- централном нервном систему у (лат. nucleus raphe magnus) где има улоге у регулисању сна, РЕМ фаза сна. Учествује у регулисању осећаја ситости и глади и модулисању бола. Веома важна улога је и у изазивању осећаја среће.
- тромбоцитима где учествује у процесу коагулације. Серотонин делује вазоконстрикоторно.
Разграђује се дејством ензима моноаминооксидазе МАО. Инактивацијом настаје продукт 5 хидрокси индол сирћетна киселина која се може мерити у мокраћи. Повећана је код болести-карциноид, где долази до туморске пролиферације неуроендокриних ћелија гастроинтестиналног тракта. Карциноид се одликује нападима повраћања, осипа по кожи, температуре, халуцинације...
Из серотонина се може синтетисати мелатонин-хормон епифизе (епифиза), који има улогу у инхибији секреције гондотропина из хипофизе и тако одлаже појави пубертета.
Супстанце које садрже серотонин
[уреди | уреди извор]Серотонина има и у чоколади, али и у многим другим намирницама: млеко, сир, воће, вино... Такође неке дроге нпр. екстази-МДМА, ЛСД повећавају количину серотонина што изазива еуфорију.[7][8][9]
Медикаменти који повећавају количину серотонина (ССРИ) се користе у лечењу депресије (депресија).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Rummel, Forth Henschler. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2.
- ^ Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0778-2.
- ^ Baylen, Chelsea A.; Rosenberg, Harold (2. 3. 2006). „A review of the acute subjective effects of MDMA/ecstasy”. 101 (7): 933—947. doi:10.1111/j.1360-0443.2006.01423.x.
- ^ Smart, R. G. & Bateman, K. (1967). „Unfavourable reactions to LSD: a review and analysis of the available case reports”. Can Med Assoc J. 97: 1214—1221. PMC 1923615
.
- ^ Colace, Claudio (2010). „Drug Dreams in Mescaline and LSD Addiction”. The American Journal on Addictions. 19 (2): 192. doi:10.1111/j.1521-0391.2009.00023.x.
Литература
[уреди | уреди извор]- Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд.
- Rummel, Forth Henschler. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2.
- Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
