Петровац (биљка)

Петровац
	Agrimonia eupatoria
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Rosids
Ред:	Rosales
Породица:	Rosaceae
Род:	Agrimonia
Врста:	A. eupatoria
Биномно име
	Agrimonia eupatoria; L.

Петровац^[1] или рањеник, трава целог света, ситни чичак, мали чичак, чичак, март, руричица, турица,^[1] џигеричњак (лат. Agrimonia eupatoria), биљка је из породице ружа (Rosaceae).

Научно име (биномијална номенклатура) дато је:

за род од грчке речи agros = поље и mone или meno што значи место, станиште;
за врсту од грчке eupatorium у част Митридата Еупатора, понтског владара који се у I веку п. н. е. бавио изучавањем лековитих биљака.

Синоними:
- Agrimonia procera Wallr.
- Agrimonia odorata auct. non Mill.

Опис биљке

Стабљика је неграната, израста из приземних листова који образују розету и достиже висину до 1m. Остали листови на стаблу су наизменично перасти и по ободу грубо назубљени. Читава биљка је покривена длачицама. Цветови су петоделни и сакупљени на врху стабла у густе, класолике гроздове жуте боје. Биљка цвета од VI do IX месеца.

Станиште

Петровац је веома распрострањена биљка у Европи и на Балкану и најчешће се може наћи у брдско-претпланинским пределима. Погодују јој сува и осунчана места каква су она поред листопадних шума, на међама, поред шибљака или на ливадама, пољима и слично.

Хемијски састав лека

Као лек се користи цео надземни део биљке у цвету (Agrimoniae herba) који се сакупља на самом почетку цветања.

Садржи највише танина (до 21%) па се сматра типичном танинском биљком. Поред тога биљка је богата још и:

органским киселинама: никотинском, палмитинском, стеаринском и кременом;
витаминима: Ц, Б1 и К
флавоноидима: апигенином, кверцетином и др.
тритерпене
горким материјама;
етарским уљем (око 2%) и др.

Употреба

Као типична танинска биљка употребљава се код дијареје, унутрашњих крварења и за справљање декокта за испирање уста и грла. Осим тога добра је и за смиривање цревних колика, а помаже и код упале мокраћних путева и уопште код проблема у мокрењу. неки народи је користе за лечење различитих кожних болести какве су нпр. алергијске реакције, младалачки дерматитис и др.

Експерименти на животињама су доказали антитуморску способност петровца па се у народној медицини примењује за лечење цревних полипа, као и различитих облика гинеколошких болести (миоми, ранице, тумори).

Извори

^ ^а ^б „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 12. 08. 2020. г. Приступљено 29. 04. 2019.

Литература

Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

BioNet škola Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2008)
Agrimony, Agrimonia eupatoria

[bioras-1] а ^б „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 12. 08. 2020. г. Приступљено 29. 04. 2019.

[1]