Aldolna kondenzacija
Aldolna kondenzacija je organska reakcija u kojoj enol ili enolatni jon reaguje sa karbonilnim jedinjenjem da formira β-hidroksialdehid ili β-hidroksiketon, čemu sledi dehidracija koja daje konjugovani enon.[1][2]
Aldolne kondenzacije su važne u organskoj sintezi. One su dobar način formiranja ugljenik–ugljenik veza. Reakciona sekvenca Robinsonove anulacije sadrži aldolnu kondenzaciju. Vieland-Miešerov ketonski proizvod je važan početni materijal za mnoge organske sinteze.[3][4][5] Aldolna kondenzacija u svojoj uobičajenoj formi, obuhvata nukleofilnu adiciju ketonskog enolata na aldehid da bi se formirao β-hidroksi keton, ili "aldol" (aldehid + alkohol), koji je strukturna jedinica nađena u mnogim prirodnim molekulima i lekovima.[6][7][8]
Ime aldolna kondenzacija se takođe često koristi, posebno u biohemiji, za imenovanje aldolne reakcije katalizovane aldolazama. Međutim, aldolna reakcija nije formalno reakcija kondenzacije, jer ne obuhvata gubitak malog molekula.
Reakcije između ketona i aldehida (ukrštena aldolna kondenuacija) ili između dva aldehida su takođe poznate pod imenom Claisen-Schmidt kondenuacija.[2][9][10]
Mehanizam
[уреди | уреди извор]Prvi deo ove reakcije je aldolna reakcija. Drugi deo je dehidracija — reakcija eliminacije. Dehidracija može da bude praćena dekarboksilacijom kad je prisutna aktivirana karboksilna grupa. Proizvod aldolne adicije može da bude dehidriran putem dva mehanizma: jakom bazom kao što je kalijum t-butoksid, kalijum hidroksid ili natrijum hidrid u enolatu ,[11], ili putem kiselinom katalizovanog enolnog mehanizma.
:
|
|
| katalizovana baza | katalizovana kiselina |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ а б Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- ^ Wade, L. G. (2005). Organic Chemistry (6th изд.). Upper Saddle River, New Jersey: Prentice Hall. стр. 1056—1066. ISBN 978-0-13-236731-8.
- ^ Smith, M. B.; March, J. (2001). Advanced Organic Chemistry (5th изд.). New York: Wiley Interscience. стр. 1218–1223. ISBN 978-0-471-58589-3.
- ^ Mahrwald, R. (2004). Modern Aldol Reactions, Volumes 1 and 2. Weinheim, Germany: Wiley-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA. стр. 1218—1223. ISBN 978-3-527-30714-2.
- ^ Heathcock, C. H. (1991). Comp. Org. Syn. Oxford: Pergamon. стр. 133—179. ISBN 978-0-08-040593-3.
- ^ Mukaiyama T. (1982). „The Directed Aldol Reaction”. Org. React. 28: 203—331. doi:10.1002/0471264180.or028.03.
- ^ Paterson, I. (1988). „New Asymmetric Aldol Methodology Using Boron Enolates”. Chem. Ind. 12: 390—394.
- ^ Claisen, L. & A. Claparede (1881). „Condensationen von Ketonen mit Aldehyden”. Berichte der Deutschen chemischen Gesellschaft. 14 (1): 2460—2468. doi:10.1002/cber.188101402192.
- ^ J. G. Schmidt (1881). „Ueber die Einwirkung von Aceton auf Furfurol und auf Bittermandelöl in Gegenwart von Alkalilauge”. Berichte der Deutschen chemischen Gesellschaft. 14 (1): 1459—1461. doi:10.1002/cber.188101401306.
- ^ Nielsen, A. T.; Houlihan., W. J. Org. React. 1968, 16, 1-438. (Review)
Literatura
[уреди | уреди извор]- Heathcock, C. H. (1991). Comp. Org. Syn. Oxford: Pergamon. стр. 133—179. ISBN 978-0-08-040593-3.
