Пређи на садржај

Алфонсо I од Арагона

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Alfonso I Borac)
Алфонсо I од Арагона
Портрет Алфонса I од Арагона Франсиска Прадиље из 1879. године у Сарагоси
Лични подаци
Пуно имеАлфонсо Санчез
Датум рођења1073.
Место рођењаХака, Краљевина Арагон
Датум смрти7. септембар 1134.(1134-09-07) (60/61 год.)
Место смртиУеска, Краљевина Арагон
Породица
СупружникУрака I од Леона
Потомствонема
РодитељиСанчо Рамирез од Арагона
Felicia of Roucy
ДинастијаХименез
Краљ Арагона
Период1104. - 1134.
ПретходникПедро I од Арагона
НаследникРамиро II од Арагона
Краљ Наваре
Период1104. - 1134.
ПретходникПедро I од Арагона
НаследникГарсија Рамирез од Наваре

Алфонсо I од Арагона,[1][2] познат као Алфонсо I Борац (1073, Хака - 7. септембар 1134, Уеска) је био краљ Арагона и Наваре (1104—1134) [1] [2] из династије Хименез.

Био је син краља Арагона и Наваре Санча Рамиреза.

На престолу Арагона и Наваре је наследио брата Петра [2].

Арагон у ужем смислу представљао је један од економски најзаосталијих делова Шпаније. Био је типично феудална област, где је сељаштво било потпуно зависно од феудалних поседника. Феудалци су имали право да убију и осакате сељаке. Сељаци су били без икакве судске заштите од њихове самовоље. У Арагону су сељаци морали да, поред уобичајених кметовских обавеза, сносе и низ других, такозваних рђавих обичаја (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У рђаве обичаје спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Они су међусобно склапали савезе, могли су да краљу објаве рат, сами су бирали и збацивали краља. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт феудалаца, међу којима су се разликовали крупни — рикос омбрес, средњи и ситни — хидалго. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег. У самом Арагону градови су били економски слаби и нису имали политичког утицаја [3].

Године 1118. освојио је Сарагосу и на тај начин готово удвостручио подручје Арагона [1].

Умро је 7. септембра 1134. године у Уески, без деце, па га је на престолу Арагона наследио брат Рамиро, а на престолу Наваре његов далеки рођак Гарсија Рамирез [2].

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Санчо Рамирез од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Алфонсо I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Felicia of Roucy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]