Antimon trisulfid
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
diantimon trisulfid, antimon(III) sulfid
| |
| Drugi nazivi
antimon sulfid, antimonski sufid, antimon seskvisulfid, antimon vermilion, crni antimon, sulfuret antimona
| |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.014.285 |
| Svojstva | |
| Sb2S3 | |
| Molarna masa | 339,715 |
| Agregatno stanje | sivo / crni ortortombni kristali (stibnit) |
| Gustina | 6,5g cm−3 (stibnit)[1] |
| Tačka topljenja | 620 °C (1.148 °F; 893 K) (stibnit)[1] |
| Opasnosti | |
| SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH): | |
PEL (dozvoljivo)
|
TWA 0.5 mg/m3 (as Sb) |
REL (preporučeno)
|
TWA 0.5 mg/m3 (as Sb)[2] |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Antimon trisulfid Sb2S3 se nalazi u prirodi u obliku kristalnog minerala antimonita i amorfnog crvenog minerala meta-antimonita.[3] On se proizvodi radi upotrebe u bezbednim šibicama, vojnoj municiji, eksplozivima i materijalu za vatromet. On se isto tako koristi u proizvodnji stakla boje rubina i plastike otporne na plamen.[4] Istorijski antimonit je korišten kao sivi pigment u slikama iz 16-tog veka.[5] Ovaj materijal je poluprovodnik sa direktnim band otvorom od 1.8-2.5 eV. Uz odgovarajuću preradu p i n tipovi materijala se mogu proizvesti.[6]
Priprema i reakcije
[уреди | уреди извор]Sb2S3 se može pripremiti iz elementa na temperaturi od 500-900 °C:[4]
- 2Sb + 3S → Sb2S3
Sb2S3 precipitira kad se H2S provodi kroz kiseli rastvor Sb(III).[7] Ova reakcija je korištena kao gravimetrijski metod za determinaciju antimona, provoženjem H2S kroz rastvor Sb(III) jedinjenja u toploj HCl dolazi do izdvajanja narandžaste forme Sb2S3, koja pocrni pod reakcionim uslovima.[8]
Sb2S3 se lako oksiduje. On energično reaguje sa oksidijućim agensima.[4] Ovaj materijal sagoreva na vazduhu u pravom plamenu. On reaguje sa kadmijumom, magnezijumom i cink hloratima. Smeše Sb2S3 i hlorata mogu da eksplodiraju.[9]
Pri ekstrakciji antimona iz ruda se koristi alkalni sulfidni proces, pri čemu Sb2S3 reaguje i formiraju se tioantimonat(III) sali (poznate i kao tioantimoniti):[10]
- 3Na2S + Sb2S3 → 2Na3SbS3
Brojne soli koje sadrže različite tioantimonat(III) jone se mogu pripremiti iz Sb2S3:[11]
- [SbS3]3−, [SbS2]−, [Sb2S5]4−, [Sb4S9]6−, [Sb4S7]2− and [Sb8S17]10−
"Šlipeova so", Na3SbS4·9H2O, tioantimonat(V) so se formira kad se Sb2S3 zagreva do ključanja sa sumporom i natrijum hidroksidom. Reakcija se može napisati kao:[7]
- Sb2S3 + 3S2− + 2S → 2[SbS4]3−
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0036
- ^ SUPERGENE METASTIBNITE FROM MINA ALACRAN, PAMPA LARGA, COPIAPO,CHILE, Alan H Clark, THE AMERICAN MINERALOGIST. VOL.55.,I97O
- ^ а б в Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 581—582. ISBN 0080379419.
- ^ Eastaugh, Nicholas (2004). Pigment Compendium: A Dictionary of Historical Pigments. Butterworth-Heinemann. стр. 359. ISBN 0-7506-5749-9.
- ^ Electrochemistry of Metal Chalcogenides, Mirtat Bouroushian, Springer, 2010
- ^ а б Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. стр. 765-766. ISBN 0-12-352651-5.
- ^ A.I. Vogel, (1951), Quantitative Inorganic analysis, (2d edition), Longmans Green and Co
- ^ Hazardous Laboratory Chemicals Disposal Guide, Third Edition,CRC Press, 2003, Margaret-Ann Armour, ISBN 9781566705677
- ^ Anderson, Corby G. (2012). „The metallurgy of antimony”. Chemie der Erde - Geochemistry. 72: 3—8. ISSN 0009-2819. doi:10.1016/j.chemer.2012.04.001.
- ^ Inorganic Reactions and Methods, The Formation of Bonds to Group VIB (O, S, Se, Te, Po) Elements (Part 1) (Volume 5) Ed. A.P, Hagen,1991, Wiley-VCH, ISBN 978-0-471-18658-8