Аутотрофи
Аутотрофи (грч. autos=сам, само- и trophe=храна - који сам себе храни[1]) или аутотрофни организми су они организми који сами стварају (асимилацијом) органске материје (храну) из неорганских материја.
На овај начин се хране биљке еукариоте, неке врсте бактерија и модрозелених алги.[2]
Подела
[уреди | уреди извор]Према извору енергије коју користе за синтезу хране аутотрофни организми деле се на:
- фототрофе (фотосинтетички организми)
Зелене биљке искориштавају угљендиоксид из атмосфере и воду из земљишта за синтезу угљених хидрата, а уз помоћ азота и других елемената из неорганских једињења соли, које црпу из земљишта, граде сложене молекуле беланчевина. Асимилација угљендиоксида одвија се у ћелијама хлорофила уз помоћ светлосне енергије коју зелене биљке у природи добијају од Сунца. Зато се ови организми називају још и аутотрофни фотосинтетички организми.
- хемотрофе (хемосинтетички организми)
Хемосинтетичке бактерије енергију за синтезу органских материја добијају оксидацијом неорганских једињења азота, гвожђа или сумпора. Како ови организми енергију добијају захваљујући хемијским реакцијама називају се још и аутотрофни хемосинтетички организми.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета.COBISS.SR 30905103
- ^ „Biološki rečnik - A”. Bionet škola. Приступљено 8. 8. 2017.
- ^ „Autotrofija”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 8. 8. 2017.