Azot tetroksid
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
Diazot tetraoksid
| |||
| Drugi nazivi
Azot(II) kiseonik(-I)
| |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.031.012 | ||
| EC broj | 234-126-4 | ||
| RTECS | QW9800000 | ||
| UN broj | 1067 | ||
| |||
| Svojstva | |||
| N2O4 | |||
| Molarna masa | 92,011 g/mol | ||
| Agregatno stanje | bezbojna tečnost | ||
| Gustina | 1,443 g/cm3 (tečnost, 21 °C) | ||
| Tačka topljenja | −11.2°C (261.9 K) | ||
| Tačka ključanja | 21.1°C (294.3 K) | ||
| reaguje | |||
| Napon pare | 96 kPa (20°C)[3] | ||
| Indeks refrakcije (nD) | 1.00112 | ||
| Struktura | |||
| Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) | planarna, D2h | ||
| Dipolni moment | nula | ||
| Termohemija | |||
| Standardna molarna entropija S |
150.38 J K−1 mol−1 | ||
Std entalpija
formiranja (ΔfH⦵298) |
-19.5 kJ/mol | ||
| Opasnosti | |||
| Bezbednost prilikom rukovanja | MSDS | ||
EU klasifikacija (DSD)
|
Veoma toksičan (T+) Korozivan (C) | ||
| R-oznake | R26, R34 | ||
| S-oznake | (S1/2), S9, S26, S28, S36/37/39, S45 | ||
| NFPA 704 | |||
| Tačka paljenja | nije zapaljiv | ||
| Srodna jedinjenja | |||
Srodne azotni oksidi
|
azot suboksid azot monoksid azot trioksid azot dioksid azot pentoksid | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Diazot tetraoksid (azot tetroksid, azot peroksid) je hemijsko jedinjenje N2O4. On je koristan reagens u hemijskoj sintezi. On formira ravnotežnu smešu sa azot dioksidom.
Diazot tetroksid je moćan oksidans, te je stoga veoma toksičan i korozivan. {N2O4} je oksidans за хиперголиину смесу sa različitim formama hidrazina (нпр. tečno gorivo UDMH). Oni sagorevaju kad dođu u kontakt bez izvora paljenja. To ga čini popularnim sastojkom smesi za tečni raketni motor.
Struktura i osobine
[уреди | уреди извор]Diazot tetroksid formira ravnotežnu smešu sa azot dioksidom.[4]
Ovaj molekul je planaran sa dužinom N-N veze od 1.78 Å i N-O veze od 1.19 Å. Za razliku od NO2, N2O4 je dijamagnetičan.[5] On je bezbojan ali izgleda kao smeđe žuta tečnost usled prisustva NO2 nastalog ravnotežom:
- N2O4 ⇌ 2 NO2
Više temperature potiskuju ravnotežu ka azot dioksidu.
Hemijske reakcije
[уреди | уреди извор]Međuproizvod u proizvodnji azotne kiseline
[уреди | уреди извор]Azotna kiselina se proizvodi u velikim razmerama putem N2O4. Ovaj molekul reaguje sa vodom i daje azotastu kiselinu i azotnu kiselinu:
- N2O4 + H2O → HNO2 + HNO3
Koproizvod HNO2 se nakon zagrevanja disproporcioniše do NO i azotne kiseline. Kad je izložen vazduhu, NO se konvertuje nazad u azot dioksid:
- 2 NO + O2 → 2 NO2
Nastali NO2 (i N2O4) se moze vratiti u ciklus.
Sinteza metalnih nitrata
[уреди | уреди извор]N2O4 se ponaša kao so [NO+][NO3−], koja je jak oksidans:
- 2 N2O4 + M → 2 NO + M(NO3)2
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ „International Chemical Safety Card”. Архивирано из оригинала 08. 09. 2005. г. Приступљено 17. 12. 2011.
- ^ Henry A. Bent Dimers of Nitrogen Dioxide. II. Structure and Bonding Inorg. Chem., 1963, 2 (4), pp 747–752
- ^ Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 978-0-12-352651-9.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
