Energija disocijacije veze
Energija razlaganja hemijske veze (BDE), energija disicijacije veze ili D0 je mera snage hemijske veze. Može biti definisana kao standardna entalpijska promena kada se veze raskidaju putem homolize,[1] sa reaktantima i proizvodima na K=0 (apsolutnoj nuli). Na primer, energija razlaganja C–H veze u etanu (C2H6) je određena procesom:
- CH3CH2–H → CH3CH2• + H
D0 = ΔH = 101,1 kcal/mol = 423.0 kJ/mol = 4.40 eV (po vezi)
Definicija BDE i srodnih parametara
[уреди | уреди извор]Energija raskidanja hemijske veze se ponekad označava i kao entalpija disocijacije veze (ili vezna entalpija), ali ovi termini nisu striktni ekvivalenti, kao što se kasnija obično navodi za gornju entalpijsku reakciju na 298 K (standardni uslovi), umesto na 0 K. To se razlikuje od D0 za oko 1,5 kcal/mol (6 kJ/mol), u slučaju veze sa vodonikom u velikim organskim molekulima.[2] Ipak, termin energija razlaganja veze i simbol Do često se upotrebljavaju i za reakciju entlapije na 298 K.[3]
Odnos BDE - energija veze
[уреди | уреди извор]Izuzev diatomskih molekula, energija razlaganje veze se razlikuje od energije veze, proseka koji se izračunava iz zbira energija razlaganja svih veza u molekulu.[4]
Na primer, veza H O–H, u molekulu vode (H–O–H) ima 493,4 kJ/mol energije razlaganja, a potrebno je 424,4 kJ/mol da se raskine ostatak veze O–H. Energija kovalentne veze O–H u vodi je 458,9 kJ/mol, koja je prosek tih iznosa. Disocijacijska energija vodonikove veze u vodi je oko 23 kJ/mol.[5]
Na isti način, za uklanjanje uzastopnih atoma vodika iz metanskih veza, energije razlaganja veze su: 104 kcal/mol (435 kJ/mol), za D(CH3–H) 106 kcal/mol (444 kJ/mol) za D(CH2–H): 106 kcal/mol (444 kJ/mol), za D(CH–H) i konačno 81 kcal/mol (339 kJ/mol) za D(C–H). Energija veze je, tako, 99 kcal/mol ili 414 kJ/mol (prosečna energija disocijacije veza). Treba uočiti da je C-H BDE 99 kcal/mol.
Nakon disocijacije, ako se formiraju nove veze većih energija raskidanja veze, ovi proizvodi su na nižim entalpijama, javlja se neto gubitak energije, a time je i ukupni proces egzoterman. Konkretno, pretvaranje slabe dvostruke veze u O2 u jaču vezu u CO2 i H2O daje egzotermno sagorevanje.[6]
Homolitsko ili heterolitsko razlaganje
[уреди | уреди извор]Veze se mogu raskinuti simetično ili asimetrično. Prvo se zove homoliza i osnova je za obične BDE. Asimetrično razlaganje veza se zove heteroliza. Za molekulski vodonik, alternative su:
- H2 → 2 H•ΔH = 104 kcal/mol (vidi tabelu ispod)
- H2 → H+ + H− ΔH = 66 kcal/mol (u vodi)
Bromougljenici su često labilni i upotrebljivi za gašenje požara.
Veza | Opis veze | Energija raskidanja veze (298 K) |
Napomena | ||
---|---|---|---|---|---|
(kcal/mol) | (kJ/mol) | (eV) | |||
C–C | C–C veza | 83–85 | 347–356 | 3,60–3,69 | Jaka, ali slabija od C–H veze |
Cl–Cl | Hlor | 58 | 242 | 2,51 | Označeno žućkastom bojom ovog gasa |
Br–Br | Brom | 46 | 192 | 1,99 | Označeno smećkastom bojom Br2 izvora Br. radikala |
I–I | Jod | 36 | 151 | 1,57 | Označeno purpurastom bojom I2 izvora I. radikala |
H–H | Vodonik | 104 | 436 | 4,52 | Jaka, nepolarizirajuća veza razloživa samo metalima i jakim oksidansima |
O–H | Hidroksil | 110 | 460 | 4,77 | Nešto jača od C–H veze |
O=O | Kiseonik | 119 | 498 | 5,15 | Jača nego jednostruke veze, slabija nego mnoge dvostruke veze |
N≡N | Azot | 226 | 945 | 9,79 | Jedna od najjačih veza velika energija aktivacije u proizvodnja amonijaka |
Navedeni podaci pokazuju kako prednosti veza variraju u odnosu na periodni sistem. Postoji veliki interes, posebno u organskoj hemiji, za relativne snage veza u okviru date grupe spojeva.
Veza | Opis veze | Energija raskidanja veze (298 K) |
Napomena | |
---|---|---|---|---|
(kcal/mol) | (kJ/mol) | |||
H3C–H | Metilna C–H veza | 105 | 439 | Jedana od najjačih alifatskih C–H veza |
C2H5-H | Etilna C–H veza | 101 | 423 | Nešto slabija od H3C–H |
(CH3)3C–H | Tercijarna C–H veza | 96,5 | 404 | Tercijarni radikali su stabilizirani |
CH2CH–H | Vinilna C–H veza | 111 | 464 | Vinil radikali su retki |
HC2-H | Acetilenska C–H veza | 133 | 556 | Acetilenski radikali su veoma retki |
C6H5-H | Fenilna C–H veza | 113 | 473 | Poredive sa vinil radikalima, retke |
CH2CHCH2-H | Alilna C–H veza | 89 | 372 | Takve veze ispoljavaju pojačanu reaktivnost |
C6H5CH2-H | Benzilna C–H veza | 90 | 377 | Akin- alil C–H veze Takve veze ispoljavaju pojačanu reaktivnost |
H3C–CH3 | Alkanska C–C veza | 83–85 | 347–356 | Mnogo slabija od C–H veze |
H2C=CH2 | Alkenska C=C veza | 146–151 | 611–632 | Oko 2x jača C–C jednostruke veze |
HC≡CH | Alkinska C≡C trostruka veza | 200 | 837 | Oko 2,5x jača od C–C jednostruke veze |
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Gold Book (1994): Bond dissociation energy |file=B00699.
- ^ Blanksby, S. J.; Ellison, G. B. (2003). „Bond Dissociation Energies of Organic Molecules”. Acc. Chem. Res. 36 (4): 255—263. PMID 12693923. doi:10.1021/ar020230d.
- ^ Darwent, B. deB. (1970). "Bond Dissociation Energies in Simple Molecules" Nat. Stand. Ref. Data Ser., Nat. Bur. Stand. (U.S.) 31, 52 pages.
- ^ Morrison & Boyd Organic Chemistry 4th Ed. ISBN 978-0-205-05838-9.
- ^ Principles of biochemistry by Albert L. Lehninger, David Lee Nelson, Michael M. Cox; edition 4. стр. 48 [1]
- ^ Schmidt-Rohr, K. (2015). "Why Combustions Are Always Exothermic, Yielding About 418 kJ per Mole of O2" J. Chem. Educ., 92: 2094-2099.. doi:10.1021/acs.jchemed.5b00333. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ)