Пређи на садржај

Бон

Уреди везе
Координате: 50° 44′ 02″ С; 7° 05′ 59″ И / 50.73399° С; 7.09981° И / 50.73399; 7.09981
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Bonn)
За друге употребе, погледајте страницу Бон (вишезначна одредница).
Бон
Bonn
Бон
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Њемачка
Савезна државаСеверна Рајна-Вестфалија
Становништво
Становништво‍
 — 319.841[1]
 — густина2.265 ст./km2
Географске карактеристике
Координате50° 44′ 02″ С; 7° 05′ 59″ И / 50.73399° С; 7.09981° И / 50.73399; 7.09981
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина60 m
Површина141,2 km2
Бон на карти Немачке
Бон
Бон
Бон на карти Немачке

Положај града у округу
Остали подаци
ГрадоначелникАшок Александар Шридаран (ХДУ)
Поштански број53111–53229
Позивни број0228
Регистарска ознакаBN
Веб-сајт
www.bonn.de

Бон (нем. Bonn) град је у немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија. Налази се на Рајни. Посједује регионалну шифру (AGS) 5314000, NUTS (DEA22) и LOCODE (DE BON) код.

Град има историју дугу 2.000 година и спада међу најстарије немачке градове. Био је главни град Западне Немачке од 1949. до 1990. У периоду 1288—1803 био је резиденција надбискупа и кнеза-изборника Келна. Овде је 1770. рођен Лудвиг ван Бетовен.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град се налази на надморској висини од 60 m. Површина општине износи 141,2 km².

Клима

[уреди | уреди извор]

Историја

[уреди | уреди извор]

Историја града почиње од римских времена. Око године 10. п. н. е., Римљани су саградили мост преко Рајне близу места „Бона“ (лат. Bonna). После римског пораза у бици у Теутобуршкој шуми ово је постала тврђава за 7000 легионара.

Тврђава Годесбург

По одласку Римљана, тврђава је постала град. Негде између 11. и 13. века, изграђена је романичка катедрала Минстер, а 1597. Бон је постао једна од резиденција принчева Келна. Кнез-изборник Клеменс Аугуст (18. век) наредио је изградњу низа барокних грађевина које и данас дају карактер граду. Још један значајан владар био је Макс Франц (владао крајем 18. века), који је основао Универзитет и бању Бад Годесберг. Био је покровитељ младог Лудвиг ван Бетовена, који је рођен у Бону 1770. Електор је финансирао први Бетовенов пут у Беч.

Године 1794, град су заузеле француске трупе. Постао је део Наполеоновог царства. 1815. Бон је заузела Пруска и остао је пруски град све до 1945. Град у то доба није имао већи значај.

После Другог светског рата Бон је припао британској окупационој зони, и 1949. постао привремена престоница Западне Немачке. Бон је изабран првенствено због залагања Конрада Аденауера, бившег градоначелника Келна и Канцелара Немачке после Другог светског рата, који је пореклом из околине Бона. Бон је изабран упркос чињеници да је Франкфурт био економичније решење.

Уједињењем Источне и Западне Немачке 1990, Берлин је поново постао главни град Немачке. Одлучено је да се државне институције из Бона преселе у Берлин, али су нека министарства остала у Бону. Бон је тако остао друга, незванична престоница Немачке, уз епитет „Федерални град“ (нем. Bundesstadt). Неке од зграда бивших државних институција уступљене су организацији Уједињених нација.

Универзитет у Бону, са око 30.000 студената, је један од највећих у Немачкој.

Становништво

[уреди | уреди извор]

У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 319.841 становник. Просјечна густина становништва износи 2.265 становника/km².

Привреда

[уреди | уреди извор]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Келн / Бон Аеродром, такође познат као Аеродром Конрад Аденауер, међународни је цивилни аеродром који се налази у приградском делу Келна. Аеродром се налази 16 километара североисточно од Бона и шести је по промету путника међу немачким аеродромима.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
Поштански торањ, седиште Немачке поште (нем. Deutsche Post AG) и DHL-a.

Родна кућа Лудвига ван Бетовена се налази у улици Бонгасе. Поред градске пијаце смештена је стара градска већница саграђена 1737. године у рококо стилу за време владавине Клемента Августа Баварског. Користила се за прихват важнијих гостију који су посећивали град и као седиште градоначелника. У непосредној близини већнице налази се дворац кнеза-изборника, а данас је главна зграда Универзитета у Бону.

Попелсдорфер алеја (нем. Poppelsdorfer Allee) је алеја која је окружена стаблима питомог кестена, а њом је пролазио први градски трамвај ког су вукли коњи. Заједно са дворцем кнеза-изборника постоји и дворац Попелсдорф, палата која је изграђена као одмаралиште кнезова-изборника у првој половини 18. века. Ову алеју пресеца железничка пруга и главна железничка станица Бон, саграђена 1883/1884. године.

Три највише зграде у граду су радијски торањ WDR-а (нем. Westdeutscher Rundfunk, Западнонемачки радио), висок 180 m у четврти Бон-Венисберг, затим седиште Немачке поште, високо 162,5 m и бивша зграда посланика немачког парламента звана Лангер Еуген, висока 114,7 m, данас нова локација Кампуса УН-а.

Поред Реинауенпарка, Ботанске Баште код двора Попелсдорф, палате Шаумбург и Гартен дер Вила, постоји преко 25 отворених и полуотворених великих башта у Бону. Уз то постоји још безброј приватних башта. Бон је с'тим један од најзеленијих градова Немачке.[2]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Бон из ваздуха
    Бон из ваздуха
  • Градска већница
    Градска већница
  • Катедрала Минстер у Бону
    Катедрала Минстер у Бону
  • Градске четврти Бона
    Градске четврти Бона

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
  2. ^ „слике од 25 најважнијих баста у Бону” (PDF). Stadt Bonn. Приступљено 3. 6. 2010. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бон&oldid=28463648”