Пређи на садржај

Грађевински материјал

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Building material)
Бетон и метална арматура кориштена за прављење пода.
Дрвена црква у Бодружалу у Словачкој.
Овај зид у Бикон Хилу у Бостону садржи различите типове цигле и камених темеља.

Грађевински материјал је сваки материјал који се може употребити у грађевинарству. Многе супстанце које се јављају природно, као што су глина, камен, песак и дрво, чак и гранчице и лишће, кориштене су за изградњу зграда. Осим природно присутних материјала, користе се многи вештачки произведени материјали, неки од који су у већој мери, а неки у мањој мери синтетички. Производња грађевинског материјала је уходана индустрија у многим земљама и употреба ових материјала се типично сегментира у специфичне специјалности, као што су столарија, изолација, водовод и кровни радови. Они обезбеђују структуру станишта и структура, укључујући домове.[1]

По пореклу

[уреди | уреди извор]

Најважнији природни грађевински материјали су: дрво, камен, песак и шљунак, а најважнији вештачки материјали су: цемент, бетон, челик, алуминијум, стакло, опека, креч и гипс.

Према намени

[уреди | уреди извор]

По саставу

[уреди | уреди извор]
  • прости грађевински материјали;
  • сложени грађевински материјали (који настају спајањем простих: нпр. бетон настаје мешавином цемента, шљунка и воде).

По конструктивним својствима

[уреди | уреди извор]
  • носећи грађевински материјали;
  • везивни грађевински материјали.

Природни грађевински материјали

[уреди | уреди извор]

Природни грађевински материјали (дрво, камен, песак, шљунак и глина) су материјали који се могу уградити у грађевинске објекте без прераде. Користе се као сировине за производњу вештачких грађевинских материјала.

Дрво је један од најстаријих природних грађевинских материјала. У ранијем периоду људске цивилизације, дрво је коришћено за израду колиба, сојеница, брвнара и др. Данас се дрво углавном користи за израду стубова, греда, подних и зидних облога, кровне конструкције, грађевинске столарије (врата, прозори...), оплате приликом бетонирања и др.

Особине дрвета у грађевинарству

[уреди | уреди извор]
  • велика тврдоћа у поређењу са малом тежином;
  • чврстоћа;
  • лака обрадљивост;
  • ниска топлотна и звучна проводљивост.

Дрво се и данас често користи у грађевинарству и има огромну предност над другим материјалима.

Недостатак дрвета

[уреди | уреди извор]

Једини недостатак дрвета је запаљивост и мањи отпор на влагу, гљивице и инсекте.

Камен је, такође, један од најстаријих грађевинских материјала који се добија очвршћавањем мешавине цемента као везивног материјала, воде и агрегата (шљунак, песак, дробљен камен, шљака, дробљена опека и др). Камен је најтрајнији грађевински материјал.

Користио га је праисторијски човек за изградњу својих насеобина. Данас постоје грађевине од камена старе неколико хиљада година (пирамиде). Камен се у природи налази у великим количинама. Вади се у каменоломима

Најпознатије врсте камена су: гранит, кречњак, пешчар, мермер...

Подела камена

[уреди | уреди извор]
  • обрађен камен;
  • необрађен камен.

Необрађен камен се употребљава у грађевинарству при изради темеља, носећих зидова, насипа, подлога путева и др.

Обрађен камен може бити: ломљен, дробљен, млевен, полиран, брушен, ситан каменчић и песак.

Вештачки грађевински материјали

[уреди | уреди извор]

Печене цигле и блокови од глине

[уреди | уреди извор]
Камара печених цигала.
Глинени блокови (понекад се називају цигла од глинених блокова) који се постављају лепком, а не малтером

Опеке се праве на сличан начин као и опеке од блата, осим што су без влакнастог везива као што је слама и пеку се („спаљују“ у стезаљци за цигле или пећи) након што се осуше на ваздуху да би се трајно стврднуле. Глинене опеке печене у пећи су керамички материјал. Печене цигле могу бити пуне или имати шупљине које помажу у сушењу и чине их лакшима и подеснијим за транспорт. Појединачне цигле се постављају једна на другу у низовима помоћу малтера. Узастопни токови се користе за изградњу зидова, лукова и других архитектонских елемената. Зидови од печене цигле су обично знатно тањи од набијача/ћерпича, а задржавају исту вертикалну чврстоћу. Они захтевају више енергије за стварање, али су лакши за транспорт и складиштење, и имају мању тежину су од камених блокова. Римљани су у великој мери користили печену циглу облика и типа који се сада називају римске цигле.[2] Градња од цигле је стекла велику популарност средином 18. и 19. века. То је било због нижих трошкова са повећањем производње цигле[3] и заштите од пожара у градовима са сталном гужвом.

Цементни композити

[уреди | уреди извор]

Цементно везани композити су направљени од хидратизоване цементне пасте која везује дрво, честице или влакна за израду префабрикованих грађевинских компоненти. Различити влакнасти материјали, укључујући папир, фиберглас и угљена влакна су коришћени као везива.

Дрво и природна влакна се састоје од различитих растворљивих органских једињења као што су угљени хидрати, гликозиди и фенолици. Познато је да ова једињења успоравају везивање цемента. Стога, пре употребе дрвета у изради цементних композита, процењује се његова компатибилност са цементом.

Компатибилност дрво-цемент је однос параметра који се односи на својство дрво-цементног композита и чисте цементне пасте. Компатибилност се често изражава као процентуална вредност. За одређивање компатибилности дрво-цемент користе се методе засноване на различитим особинама, као што су карактеристике хидратације, чврстоћа, међуфазна веза и морфологија. Истраживачи користе различите методе као што су мерење карактеристика хидратације мешавине цемента и агрегата;[4][5][6] поређење механичких својстава мешавине цемента и агрегата[7][8] и визуелна процена микроструктурних својстава дрвно-цементних мешавина.[9] Утврђено је да је тест хидратације мерењем промене температуре хидратације са временом најпогоднији метод. Недавно су Караде et al.[10] размотрили ове методе процене компатибилности и предложили метод заснован на 'концепту зрелости', односно узимајући у обзир и време и температуру реакције хидратације цемента.

Одрживост

[уреди | уреди извор]

Године 2017, зграде и изградња заједно су конзумирали 36% финалне енергије произведене на глобалном нивоу, а одговорни за 39% глобалних CO2 емисија везаних за енергију.[11]. Удео самог грађевинарства био је само 6% до 11%. Потрошња енергије током производње грађевинског материјала, претежно због употребе електричне енергије, доминантни је доприносилац учешћу грађевинске индустрије. Уграђена енергија релевантних грађевинских материјала у САД наведена је у следећој табели.

Материјал Садржана енергија
kBtu/lb MJ/kg
цигле 1,66 3,86
цемент 3,23 7,51
глина 15,2 35,36
бетон 0,58 1,35
бакар 25,77 59,94
равно стакло 10,62 24,70
гипс 10,38 24,14
тврда шперплоча и фурнир 15,19 35,33
креч 1,92 4,47
изолација од минералне вуне 12,6 29,31
примарни алуминијум 80,17 186,48
шперплоча до меког дрвета и фурнир 3,97 9,23
камен 1,43 3,33
чист челик 10,39 24,17
дрвена грађа 2,7 6,28

Подаци потичу из рецензираног извештаја који су објавили Диксит et. al.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Building" def. 2 and 4, "material" def. 1. Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM (v. 4.0)© Oxford University Press 2009
  2. ^ [1] Архивирано 2013-04-02 на сајту Wayback Machine History of bricks wienerberger.com
  3. ^ „Top 5 Reasons Why Bricks Are The Most Popular Building Material”. primedb.co. 11. 5. 2017. Архивирано из оригинала 20. 06. 2017. г. Приступљено 29. 06. 2023. 
  4. ^ Sandermann, W. and Kohler, R. (1964) Studies on mineral-bonded wood materials. IV. A short test of the aptitudes of woods for cement-bonded materials. Holzforschung 18, 53:59.
  5. ^ Weatherwax, R.C. and Tarkow, H. (1964). „Effect of wood on setting of Portland cement”. For. Prod. J. 14 (12): 567—570. .
  6. ^ Hachmi, M., Moslemi, A.A. and Campbell, A.G. (1990). „A new technique to classify the compatibility of wood with cement”. Wood Sci. Technol. 24 (4): 345—354. doi:10.1007/BF00227055. .
  7. ^ Hong, Z. and Lee, A.W.C. (1986) Compressive strength of cylindrical samples as an indicator of wood- cement compatibility. For. Prod. J. 36(11/12), 87–90.
  8. ^ Demirbaş, A.; Aslan, A. (1998). „Effects of ground hazelnut shell, wood, and tea waste on the mechanical properties of cement22Communicated by A.K. Chatterjee.”. Cement Concrete Res. 28 (8): 1101—1104. doi:10.1016/S0008-8846(98)00064-7. .
  9. ^ Ahn, W.Y. and Moslemi, A.A. (1980). „SEM examination of wood-Portland cement bonds”. Wood Sci. 13 (2): 77—82. .
  10. ^ Karade SR, Irle M, Maher K (2003) Assessment of wood-cement compatibility. „A new approach”. Holzforschung. 57: 672—680. doi:10.1515/HF.2003.101. .
  11. ^ „Global Status Report 2017 | World Green Building Council”. www.worldgbc.org. Приступљено 2019-03-12. 
  12. ^ Dixit, Manish K.; Culp, Charles H.; Fernandez-Solis, Jose L. (2015-02-03). „Embodied Energy of Construction Materials: Integrating Human and Capital Energy into an IO-Based Hybrid Model”. Environmental Science & Technology. 49 (3): 1936—1945. Bibcode:2015EnST...49.1936D. ISSN 0013-936X. PMID 25561008. doi:10.1021/es503896v. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]