Хемијска индустрија
Хемијска индустрија је грана индустрије која хемијским путем прерађује биљне, животињске и минералне сировине, као и разне отпатке. Има изузетно широк спектар деловања и обухвата већину грана индустрије, служећи се њиховим сировинама.
Хемијска индустрија, посебно тешка, велики је загађивач животне средине. Она обухвата емисију највише токсичних материја, првенствено амонијака, хлороводоника, фосфорне киселине, метанола, толуена, сумпорне киселине, сумпор-монооксида, метилетил-кетона, хлора, метилен-хлорида и трихлор-етана. Произвођачи су дужни да прате и контролишу токсичне емисије у складу са законским прописима и стандардима. Међународна организација за стандардизацију (ISO) је објавила серије стандарда за рад и управљање производњом, као и заштиту животне средине уопште.
Подела
[уреди | уреди извор]Хемијска индустрија се може поделити на следећи начин:
- Тешка хемијска индустрија је грана тешке индустрије:
- Лака хемијска индустрија је грана лаке индустрије:
Тешка хемијска индустрија
[уреди | уреди извор]Подграна хемијске индустрије, тешка хемијска индустрија се дели на производњу органских и неорганских хемијских материја. Органска једињења садрже атом угљеника, а неорганска не садрже. Користе се сировине које су често отпаци других индустрија, сировине биљног и животињског порекла, укључујући нафту, гас и угаљ. Неорганска хемија користи сировине минералног порекла, од којих се произведу супстанце који даљом производњом постају средства за заштиту биља, вештачка ђубрива, боје, лакови, емајл, фирнајз и сл. Производи органске хемије су основа у производњи вештачких влакана, пластичних маса, лаке хемијске индустрије и фармацеутике.
Лака хемијска индустрија
[уреди | уреди извор]Ова подграна обухвата производњу средстава за личну хигијену, лекова и хемикалија за домаћинство. Сапун, парфеме и друге козметичке предмете производе фабрике. Детерџенти су синтетичка средства за прање и чишћење. Индустрија лекова се заснива углавном на страним лиценцама у увозу сировина и полупроизвода. Међутим, и поред оволиког броја фабрика, индустрија лекова не подмирује домаће потребе.
Светска хемијска производња
[уреди | уреди извор]
У САД постоји око 170 великих хемијских компанија.[1] Оне послују на међународном нивоу са више од 2.800 објеката ван САД и 1.700 страних филијала или подружница. Хемијска производња у САД остварује 750 милијарди долара годишње. Америчка индустрија бележи велике трговинске вишкове и запошљава више од милион људи само у Сједињеним Државама. Хемијска индустрија је такође други највећи потрошач енергије у производњи и троши преко 5 милијарди долара годишње на смањење загађења.
У 2012. години, хемијски сектор је чинио 12% додате вредности прерађивачке индустрије ЕУ. Европа остаје највећи светски трговински регион хемикалија са 43% светског извоза и 37% светског увоза, иако најновији подаци показују да је Азија сустиже 34% извоза и 37% увоза.[2] Упркос томе, Европа и даље има трговински суфицит са свим регионима света осим Јапана и Кине, где је 2011. године постојао трговински биланс хемикалија. Трговински суфицит Европе са остатком света данас износи 41,7 милијарди евра.[3]
Током 20 година између 1991. и 2011. европска хемијска индустрија је забележила пораст продаје за 295 милијарди евра на 539 милијарди евра, што је слика сталног раста. Упркос томе, удео европске индустрије на светском хемијском тржишту је пао са 36% на 20%. Ово је резултат огромног повећања производње и продаје на тржиштима у развоју као што су Индија и Кина.[4] Подаци показују да је 95% овог утицаја само из Кине. У 2012. подаци Европског савета за хемијску индустрију показују да пет европских земаља учествује са 71% у продаји хемикалија у ЕУ. То су Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и Холандија.[5]
Хемијска индустрија је забележила раст у Кини, Индији, Кореји, Блиском истоку, југоисточној Азији, Нигерији и Бразилу. Раст је вођен променама у доступности сировина и ценама, трошковима рада и енергије, различитим стопама економског раста и притисцима на животну средину.
Као што се компаније појављују као главни произвођачи хемијске индустрије, такође се може гледати на глобалном нивоу како се рангирају индустријализоване земље, с обзиром на више стотина милијарди долара вредну производњу коју земља или регион може да извезе. Иако је хемијско пословање глобалног опсега, највећи део светске хемијске производње од 3,7 билиона долара отпада на само неколико индустријализованих нација. Само Сједињене Државе су произвеле 689 милијарди долара, 18,6 одсто укупне светске хемијске производње у 2008. години.[6]
| Глобалне испоруке хемикалија по земљи/региону (милијарде долара)[6] | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2008 | 2009 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Сједињене Америчке Државе | 416,7 | 420,3 | 449,2 | 438,4 | 462,5 | 487,7 | 540,9 | 610,9 | 657,7 | 664,1 | 689,3 |
| Канада | 21,1 | 21,8 | 25,0 | 24,8 | 25,8 | 30,5 | 36,2 | 40,2 | 43,7 | 45,4 | 47,4 |
| Мексико | 19,1 | 21,0 | 23,8 | 24,4 | 24,3 | 23,5 | 25,6 | 29,2 | 32,0 | 33,4 | 37,8 |
| Северна Америка | 456,9 | 463,1 | 498,0 | 487,6 | 512,6 | 541,7 | 602,7 | 680,3 | 733,4 | 742,8 | 774,6 |
| Бразил | 46,5 | 40,0 | 45,7 | 41,5 | 39,6 | 47,4 | 60,2 | 71,1 | 82,8 | 96,4 | 126,7 |
| Други | 59,2 | 58,1 | 60,8 | 63,4 | 58,6 | 62,9 | 69,9 | 77,2 | 84,6 | 89,5 | 102,1 |
| Латинска Америка | 105,7 | 98,1 | 106,5 | 104,9 | 98,2 | 110,3 | 130,0 | 148,3 | 167,4 | 185,9 | 228,8 |
| Немачка | 124,9 | 123,2 | 118,9 | 116,1 | 120,1 | 148,1 | 168,6 | 178,6 | 192,5 | 229,5 | 263,2 |
| Француска | 79,1 | 78,5 | 76,5 | 76,8 | 80,5 | 99,6 | 111,1 | 117,5 | 121,3 | 138,4 | 158,9 |
| Уједињено Краљевство | 70,3 | 70,1 | 66,8 | 66,4 | 69,9 | 77,3 | 91,3 | 95,2 | 107,8 | 118,2 | 123,4 |
| Италија | 63,9 | 64,6 | 59,5 | 58,6 | 64,5 | 75,8 | 86,6 | 89,8 | 95,3 | 105,9 | 122,9 |
| Шпанија | 31,0 | 30,8 | 30,8 | 31,9 | 33,4 | 42,0 | 48,9 | 52,7 | 56,7 | 63,7 | 74,8 |
| Холандија | 29,7 | 29,4 | 31,3 | 30,6 | 32,2 | 40,1 | 49,0 | 52,7 | 59,2 | 67,9 | 81,7 |
| Белгија | 27,1 | 27,0 | 27,5 | 27,1 | 28,7 | 36,1 | 41,8 | 43,5 | 46,9 | 51,6 | 62,6 |
| Швајцарска | 22,1 | 22,2 | 19,4 | 21,1 | 25,5 | 30,3 | 33,8 | 35,4 | 37,8 | 42,7 | 53,1 |
| Ирска | 16,9 | 20,1 | 22,6 | 22,9 | 29,1 | 32,3 | 33,9 | 34,9 | 37,5 | 46,0 | 54,8 |
| Шведска | 11,1 | 11,4 | 11,2 | 11,0 | 12,5 | 15,9 | 18,2 | 19,3 | 21,2 | 21,2 | 22,6 |
| Други | 27,1 | 26,8 | 25,9 | 26,4 | 27,9 | 33,5 | 38,6 | 42,9 | 46,2 | 50,3 | 58,9 |
| Западна Европа | 503,1 | 504,0 | 490,4 | 488,8 | 524,4 | 630,9 | 721,9 | 762,7 | 822,4 | 935,4 | 1,076,8 |
| Русија | 23,8 | 24,6 | 27,4 | 29,1 | 30,3 | 33,4 | 37,5 | 40,9 | 53,1 | 63,0 | 77,6 |
| Други | 22,3 | 20,3 | 21,9 | 23,4 | 25,3 | 31,4 | 39,6 | 46,2 | 55,0 | 68,4 | 87,5 |
| Централна/Источна Европа | 46,1 | 44,9 | 49,3 | 52,5 | 55,6 | 64,8 | 77,1 | 87,1 | 108,0 | 131,3 | 165,1 |
| Африка & Средњи исток | 52,7 | 53,2 | 59,2 | 57,4 | 60,4 | 73,0 | 86,4 | 99,3 | 109,6 | 124,2 | 160,4 |
| Јапан | 193,8 | 220,4 | 239,7 | 208,3 | 197,2 | 218,8 | 243,6 | 251,3 | 248,5 | 245,4 | 298,0 |
| Азија-Пацифик не рачунајући Јапан | 215,2 | 241,9 | 276,1 | 271,5 | 300,5 | 369,1 | 463,9 | 567,5 | 668,8 | 795,5 | 993,2 |
| Кина | 80,9 | 87,8 | 103,6 | 111,0 | 126,5 | 159,9 | 205,0 | 269,0 | 331,4 | 406,4 | 549,4 |
| Индија | 30,7 | 35,3 | 35,3 | 32,5 | 33,5 | 40,8 | 53,3 | 63,6 | 72,5 | 91,1 | 98,2 |
| Аустралија | 11,3 | 12,1 | 11,2 | 10,8 | 11,3 | 14,9 | 17,0 | 18,7 | 19,1 | 22,8 | 27,1 |
| Кореја | 39,3 | 45,5 | 56,3 | 50,4 | 54,9 | 64,4 | 78,7 | 91,9 | 103,4 | 116,7 | 133,2 |
| Сингапур | 6,3 | 8,5 | 9,5 | 9,4 | 12,5 | 16,1 | 20,0 | 22,0 | 25,8 | 28,9 | 31,6 |
| Тајван | 21,9 | 23,7 | 29,2 | 26,8 | 28,4 | 34,3 | 44,5 | 49,5 | 53,8 | 57,4 | 62,9 |
| Остатак Азије/Пацифика | 24,8 | 29,1 | 30,9 | 30,8 | 33,3 | 38,8 | 45,5 | 52,9 | 62,9 | 72,2 | 90,8 |
| Азија/Пацифик | 409,0 | 462,3 | 515,7 | 479,7 | 497,7 | 587,8 | 707,5 | 818,8 | 917,3 | 1041,0 | 1291,2 |
| Укупне светске испоруке | 1573,5 | 1625,5 | 1719,0 | 1670,9 | 1748,8 | 2008,5 | 2325,6 | 2596,4 | 2858,1 | 3160,7 | 3696,8 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ SINGH, KIRPAL (2012-07-07). CHEMISTRY IN DAILY LIFE (на језику: енглески). PHI Learning Pvt. Ltd. ISBN 9788120346178.
- ^ „Facts and Figures 2012:The European chemicals industry in a worldwide perspective” (PDF). CEFIC. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
- ^ Higgins, Stan (април 2013). „European Chemicals Industry: A review” (PDF). Chemical News. стр. 18—20. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-07-23. г. Приступљено 2013-08-05.
- ^ „Facts and Figures 2012:The European chemicals industry in a worldwide perspective” (PDF). CEFIC. стр. 6. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
- ^ „Facts and Figures 2012:The European chemicals industry in a worldwide perspective” (PDF). CEFIC. стр. 7. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
- ^ а б „Global Business of Chemistry”. Архивирано из оригинала 2010-10-19. г. Приступљено 26. 2. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Наталија Мастило, Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд 2005.
- ‘World Of Chemicals’ is a chemical portal - a networking community for the chemical fraternity. [1]
- Fred Aftalion. A History of the International Chemical Industry. University of Pennsylvania Press. 1991. Aftalion, Fred (1991). A History of the International Chemical Industry. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1297-6. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2021.
- E. N. Brandt. Growth Company: Dow Chemical's First Century. Michigan State University Press. xxii+ 650 pp. Appendices, Select bibliography and index. Brandt, E. N. (1997). Growth Company: Dow Chemical's First Century. Michigan State University Press. ISBN 0-87013-426-4. Архивирано из оригинала 29. 04. 2005. г. Приступљено 24. 10. 2021.
- Alfred D. Chandler. Shaping the Industrial Century: The Remarkable Story of the Evolution of the Modern Chemical and Pharmaceutical Industries. Harvard University Press, 2005. 366 pp. . ISBN 0-674-01720-X. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). chapters 3-6 deal with DuPont, Dow Chemicals, Monsanto, American Cyanamid, Union Carbide, and Allied in US; and European chemical producers, Bayer, Farben, and ICI. - Micheal McCoy, et al., "Facts & Figures of the Chemical Industry", Chemical & Engineering News, 84(28), July 10, 2006, pp. 35–72.
- Shreve, R. Norris, and Joseph A. Brink Jr. The Chemical Process Industries (4th ed. New York: McGraw Hill, 1977)
- Woytinsky, W. S., and E. S. Woytinsky. World Population and Production Trends and Outlooks (1953) pp. 1176–1205; with many tables and maps on the worldwide chemical industry in 1950
- Chemical refinery resources https://web.archive.org/web/20150204034435/http://www.ccc-group.com/chemicals/solutions/industrial-1
- American Institute of Chemical Engineers (2003-01-17), AIChE Constitution, Архивирано из оригинала 2011-08-13. г., Приступљено 2011-08-13.
- Bird, R. Byron; Stewart, Warren E.; Lightfoot, Edwin N. (2002), Kulek, Petrina, ур., Transport Phenomena (2nd изд.), United States: John Wiley & Sons, ISBN 0-471-41077-2, LCCN 2001023739, LCC QA929.B% 2001.
- Carberry, James J. (2001-07-24), Chemical and Catalytic Reaction Engineering, McGraw-Hill Chemical Engineering Series, Canada: General Publishing Company, ISBN 0-486-41736-0, LCCN 2001017315, LCC TP155.7.C37 2001.
- Cohen, Clive (јун 1996), „The Early History of Chemical Engineering: A Reassessment” (PDF), Br. J. Hist. Sci., Cambridge University Press, 29 (2): 171—194, JSTOR 4027832, S2CID 145005140, doi:10.1017/S000708740003421X, Архивирано из оригинала (PDF) 2012-06-01. г..
- Engineering the Future of Biology and Biotechnology, Rice University, Архивирано из оригинала 2010-07-25. г., Приступљено 2011-08-07.
- Garner, Geraldine O. (2003), Careers in engineering, VGM Professional Career Series (2nd изд.), United States: McGraw-Hill, ISBN 0-07-139041-3, LCCN 2002027208, LCC TA157.G3267 2002.
- Kim, Irene (јануар 2002), „Chemical engineering: A rich and diverse history” (PDF), Chemical Engineering Progress, Philadelphia: American Institute of Chemical Engineers, 98 (1), ISSN 0360-7275, Архивирано из оригинала (PDF) 2004-08-21. г..
- McCabe, Warren L.; Smith, Julian C.; Hariott, Peter (1993), Clark, B.J.; Castellano, Eleanor, ур., Unit Operations of Chemical Engineering, McGraw-Hill Chemical Engineering Series (5th изд.), Singapore: McGraw-Hill, ISBN 0-07-044844-2, LCCN 92036218, LCC TP155.7.M393 1993.
- Ogawa, Kōhei (2007), „Chapter 1: Information Entropy”, Chemical engineering: a new perspective (1st изд.), Netherlands: Elsevier, ISBN 978-0-444-53096-7.
- Perkins, J.D. (2003), „Chapter 2: Chemical Engineering — the First 100 Years”, Ур.: Darton, R.C.; Prince, R.G.H.; Wood, D.G., Chemical Engineering: Visions of the World (1st изд.), Netherlands: Elsevier Science, ISBN 0-444-51309-4.
- Reynolds, Terry S. (2001), „Engineering, Chemical”, Ур.: Rothenberg, Marc, History of Science in United States: An Encyclopedia, New York City: Garland Publishing, ISBN 0-8153-0762-4, LCCN 99043757, LCC Q127.U6 H57 2000.
- Silla, Harry (2003), Chemical Process Engineering: Design and Economics, New York City: Marcel Dekker, ISBN 0-8247-4274-5.
- American Institute of Chemical Engineers (2003a), „Speeding up the human genome project” (PDF), Chemical Engineering Progress, Philadelphia, 99 (1), ISSN 0360-7275, Архивирано из оригинала (PDF) 2004-08-21. г..
- Towler, Gavin; Sinnott, Ray (2008), Chemical engineering design: principles, practice and economics of plant and process design, United States: Elsevier, ISBN 978-0-7506-8423-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „Chemical and Agrochemical Enterprise Quality Management Software”. Sparta Systems, Inc. Архивирано из оригинала 7. 10. 2015. г. Приступљено 20. 3. 2015.
| Гране |  | |
|---|---|---|
