Чикаго
| Чикаго енгл. Chicago | |
|---|---|
 Колажни приказ градских знаменитости | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Сједињене Америчке Државе |
| Федерална јединица |  Илиноис |
| Округ | Кук |
| Основан | око 1770. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 2.695.598 |
| — густина | 4.448,18 ст./km2 |
| Агломерација | 9.785.747 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 52′ 18″ С; 87° 38′ 50″ З / 41.87167° С; 87.64725° З |
| Временска зона | UTC-6, лети UTC-5 |
| Апс. висина | 179 m |
| Површина | 606 km2 |
  Чикаго Чикаго на карти САД | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Лори Лајтфут |
| Позивни број | 872, 312, 773 |
| ФИПС код | 17-14000 |
| Веб-сајт | |
| cityofchicago.org | |
Чикаго (енгл. Chicago) трећи је град по величини (након Њујорка и Лос Анђелеса) и највећи град у унутрашњости САД. Налази се у држави Илиноис на југозападној обали језера Мичиген. По попису становништва из 2010. у њему је живело 2.695.598 становника.[1]
Чикаго је укупно четврти град по величини на северноамеричком континенту и седми највећи град у западној хемисфери. Његово шире градско (метрополитенско) подручје обично се назива Чикаголенд, а обухвата осам округа са око 10 милиона становника. Кад се уброје сва приградска насеља и оближњи велеград Милвоки, Чикаго се може сматрати и средиштем мегалополиса.
Географија
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
[уреди | уреди извор]Чикаго има климу типичну за државе америчког Средњег Запада. Нагле промене времена, велике разлике у дневним температурама и непредвидљиве падавине главне су одлике његових временских прилика. Чикаго има четири јасно дефинисана годишња доба, иако се дешава да поједино годишње доба „залута“ у месец у ком се обично не појављује. На пример, у Чикагу је падао снег у фебруару (1942), и измерено је 33 °C у марту (1982), а 8. фебруара 1900. се чак догодило да је дневна температура варирала у рангу од 31 °C.
Највећа температура икад забележена у Чикагу су неслужбено измерена 44 °C од 24. јула 1935, док је највиша службено забележена температура од 42 °C измерена током великог топлотног удара 17. јула 1995. Најнижа званично забележена температура од -33 °C измерена је 11. јануара 1982.
| Клима Чикага (Мидвеј аеродром), 1991–2020 нормале, ексреми 1928–садашњост | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 19 (67) |
24 (75) |
30 (86) |
33 (92) |
39 (102) |
42 (107) |
43 (109) |
40 (104) |
39 (102) |
34 (94) |
27 (81) |
22 (72) |
43 (109) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 11,9 (53,4) |
14,4 (57,9) |
22,2 (72,0) |
27,5 (81,5) |
31,8 (89,2) |
34,4 (93,9) |
35,6 (96,0) |
34,6 (94,2) |
32,7 (90,8) |
28,2 (82,8) |
20 (68,0) |
14,2 (57,5) |
36,2 (97,1) |
| Максимум, °C (°F) | 0,4 (32,8) |
2,7 (36,8) |
8,8 (47,9) |
15,6 (60,0) |
21,9 (71,5) |
27,3 (81,2) |
29,6 (85,2) |
28,4 (83,1) |
24,7 (76,5) |
17,6 (63,7) |
9,8 (49,6) |
3,2 (37,7) |
15,8 (60,5) |
| Просек, °C (°F) | −3,2 (26,2) |
−1,2 (29,9) |
4,4 (39,9) |
10,5 (50,9) |
16,6 (61,9) |
22,2 (71,9) |
24,8 (76,7) |
23,9 (75,0) |
19,9 (67,8) |
12,9 (55,3) |
5,8 (42,4) |
−0,3 (31,5) |
11,3 (52,4) |
| Минимум, °C (°F) | −6,9 (19,5) |
−5,1 (22,9) |
0 (32,0) |
5,4 (41,7) |
11,3 (52,4) |
17,1 (62,7) |
20,1 (68,1) |
19,4 (66,9) |
15,1 (59,2) |
8,2 (46,8) |
1,8 (35,2) |
−3,7 (25,3) |
6,9 (44,4) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −19 (−3) |
−15,9 (3,4) |
−9,9 (14,1) |
−2,1 (28,2) |
3,9 (39,1) |
9,6 (49,3) |
14,8 (58,6) |
14,2 (57,6) |
7,2 (45,0) |
−0,1 (31,8) |
−6,8 (19,7) |
−14,8 (5,3) |
−21,4 (−6,5) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −32 (−25) |
−29 (−20) |
−22 (−7) |
−12 (10) |
−2 (28) |
2 (35) |
8 (46) |
6 (43) |
−2 (29) |
−7 (20) |
−19 (−3) |
−29 (−20) |
−32 (−25) |
| Количина падавинаmm (in) | 58,4 (2,30) |
53,8 (2,12) |
67,6 (2,66) |
105,4 (4,15) |
120,7 (4,75) |
115,1 (4,53) |
102,1 (4,02) |
104,1 (4,10) |
84,6 (3,33) |
98 (3,86) |
69,3 (2,73) |
59,2 (2,33) |
1.038,4 (40,88) |
| Количина снега, cm (in) | 31,8 (12,5) |
25,7 (10,1) |
14,5 (5,7) |
2,5 (1,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0,3 (0,1) |
3,8 (1,5) |
20,1 (7,9) |
98,6 (38,8) |
| Дани са падавинама (≥ 0.01 in) | 11,5 | 9,4 | 11,1 | 12,0 | 12,4 | 11,1 | 10,0 | 9,3 | 8,4 | 10,8 | 10,2 | 10,8 | 127,0 |
| Дани са снегом (≥ 0.1 in) | 8,9 | 6,4 | 3,9 | 0,9 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,2 | 1,6 | 6,3 | 28,2 |
| UV индекс | 1 | 2 | 4 | 6 | 7 | 9 | 9 | 8 | 6 | 4 | 2 | 1 | 4,9 |
| Извор #1: NOAA[2][3][4], WRCC[5] | |||||||||||||
| Извор #2: Weather Atlas (UV)[6] | |||||||||||||
| Клима Чикага (Аеродром Чикаго-О'Хара), 1991–2020 нормале, екстреми 1871–садашњост[7][8] | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 19 (67) |
24 (75) |
31 (88) |
33 (91) |
37 (98) |
40 (104) |
41 (105) |
39 (102) |
38 (101) |
34 (94) |
27 (81) |
22 (71) |
41 (105) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 11,3 (52,3) |
13,8 (56,8) |
21,7 (71,0) |
27,2 (80,9) |
31,1 (88,0) |
33,9 (93,1) |
34,9 (94,9) |
34 (93,2) |
32,1 (89,7) |
27,6 (81,7) |
19,4 (67,0) |
13,6 (56,4) |
35,6 (96,0) |
| Максимум, °C (°F) | −0,2 (31,6) |
2,1 (35,7) |
8,3 (47,0) |
15 (59,0) |
21,4 (70,5) |
26,9 (80,4) |
29,2 (84,5) |
28,1 (82,5) |
24,2 (75,5) |
17,1 (62,7) |
9,1 (48,4) |
2,6 (36,6) |
15,3 (59,5) |
| Просек, °C (°F) | −3,8 (25,2) |
−1,8 (28,8) |
3,9 (39,0) |
9,8 (49,7) |
15,9 (60,6) |
21,4 (70,6) |
24,1 (75,4) |
23,2 (73,8) |
19,1 (66,3) |
12,2 (54,0) |
5,2 (41,3) |
−0,8 (30,5) |
10,7 (51,3) |
| Минимум, °C (°F) | −7,3 (18,8) |
−5,7 (21,8) |
−0,6 (31,0) |
4,6 (40,3) |
10,3 (50,6) |
16 (60,8) |
19,1 (66,4) |
18,4 (65,1) |
13,9 (57,1) |
7,4 (45,4) |
1,2 (34,1) |
−4,2 (24,4) |
6,1 (43,0) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −20,3 (−4,5) |
−17,5 (0,5) |
−11,2 (11,8) |
−3,6 (25,6) |
2,6 (36,7) |
7,8 (46,0) |
12,5 (54,5) |
12,4 (54,3) |
5,4 (41,8) |
−1,3 (29,7) |
−8,2 (17,3) |
−16 (3,2) |
−22,5 (−8,5) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −33 (−27) |
−29 (−21) |
−24 (−12) |
−14 (7) |
−3 (27) |
2 (35) |
7 (45) |
6 (42) |
−2 (29) |
−10 (14) |
−19 (−2) |
−32 (−25) |
−33 (−27) |
| Количина падавинаmm (in) | 50,5 (1,99) |
50 (1,97) |
62,2 (2,45) |
95,3 (3,75) |
114 (4,49) |
104,1 (4,10) |
94,2 (3,71) |
108 (4,25) |
81 (3,19) |
87,1 (3,43) |
61,5 (2,42) |
53,6 (2,11) |
961,6 (37,86) |
| Количина снега, cm (in) | 28,7 (11,3) |
27,2 (10,7) |
14 (5,5) |
3,3 (1,3) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0,5 (0,2) |
4,6 (1,8) |
19,3 (7,6) |
97,5 (38,4) |
| Дани са падавинама (≥ 0.01 in) | 11,0 | 9,4 | 10,8 | 12,3 | 12,5 | 11,1 | 9,7 | 9,4 | 8,5 | 10,5 | 10,0 | 10,6 | 125,8 |
| Дани са снегом (≥ 0.1 in) | 8,5 | 6,4 | 4,0 | 1,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,2 | 1,6 | 6,1 | 27,8 |
| Релативна влажност, % | 72,2 | 71,6 | 69,7 | 64,9 | 64,1 | 65,6 | 68,5 | 70,7 | 71,1 | 68,6 | 72,5 | 75,5 | 69,6 |
| Сунчани сати — месечни просек | 135,8 | 136,2 | 187,0 | 215,3 | 281,9 | 311,4 | 318,4 | 283,0 | 226,6 | 193,2 | 113,3 | 106,3 | 2.508,4 |
| Сунчано време — месечни проценти | 46 | 46 | 51 | 54 | 62 | 68 | 69 | 66 | 60 | 56 | 38 | 37 | 56 |
| Извор: NOAA (relative humidity, dew point and sun 1961–1990)[3][9][10] | |||||||||||||
| Подаци о сунчаним данима за Чикаго | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Месец | Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Година |
| Средњи дневни сати | 10.0 | 11.0 | 12.0 | 13.0 | 15.0 | 15.0 | 15.0 | 14.0 | 12.0 | 11.0 | 10.0 | 9.0 | 12.2 |
| Source: Weather Atlas[11] | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје данас познато као Чикаго некада је било некада село Веа Индијанаца, племена из групе Мајами, и касније, Потаватоми племена. Данашње име града настало је од потаватоми речи checagou, који су од Мајамија преузели реч shikaakwa (назив биљке Allium tricoccum, врсте дивљег лука типичног за ово подручје). У седамдесетим годинама 18. века први досељеник Жан Баптист Поинт ду Сабле, Хаићанин афричког порекла, населио се на насипу реке Чикаго. Године 1795. Индијанци су подручје Чикага споразумом из Гринвила препустили Сједињеним Државама у сврхе војног коришћења. Године 1803. изграђена је тврђава Дирборн, која је уништена у масакру током рата из 1812, али је била поново изграђена 1816, и остала у употреби до 1837.
Чикаго је као насеље настао 12. августа 1833. и тада је имао само 350 становника, а статус града добио је 4. марта 1837.
Отварање канала „Илиноис енд Мичиген канал“ 1848. омогућило је бродски превоз од Великих језера кроз Чикаго, па реком Мисисипи све до Мексичког залива. Прва железница изграђена је такође 1848. – „Галина енд Чикаго Јунион Рејлроуд“. Чикаго је са својим путним, железничким, водним и касније ваздушним везама убрзо постао транспортно средиште Сједињених Држава, а тиме и дом трговаца на мало попут компанија Монтгомери Ворд и Сирс, Ребик енд Комапани које су нудиле каталошку продају користећи те везе.
Године 1855. надморска висина града је подигнута за 120 до 210 центиметара како би се грађевине и улице подигле изнад мочваре.
Године 1871. већина града изгорела је у великом пожару. Но, у следећим годинама Чикаго се поново изградио и његова архитектура постала је утицајна широм света. Први облакодер саграђен је 1883. користећи нову конструкцију с челичним костуром. Повратак Чикага на светску сцену запечаћен је светским сајмом „Ворлд Коламбијан Експозишн“, одржаним 1893.
Током двадесетих и тридесетих година 20. века контролу над великим делом града имали су гангстери Џони Торио и Ал Капоне.
Године 1974. завршена је градња Сирс Тауера, који је још увек највиши облакодер у САД и трећи највиши на свету, ако се узима у обзир само висина на коју се уздижу просторије за боравак људи. Сирс Тауер је висок 442 m и има укупно 110 спратова, а врхови његових антена налазе се на 519 m изнад тла, те је по том правилу мерења највиши облакодер на свету.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2010. у граду је живело 2.695.598 становника, што је 200.418 (6,9%) становника мање него 2000. године.[1]
| Састав становништва – Чикаго | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2010.[1] | 2000.[1] | ||||||
| Укупно | 2 695 598 (100,0%) | 2 896 016 (100,0%) | |||||
| Афроамериканци | 887 608 (32,93%) | 1 065 009 (36,77%) | |||||
| Белци | 854 717 (31,71%) | 907 166 (31,32%) | |||||
| Хиспаноамериканци | 778 862 (28,89%) | 753 644 (26,02%) | |||||
| Азијати | 147 164 (5,459%) | 125 974 (4,350%) | |||||
| Остали | 27 247 (1,011%) | 44 223 (1,527%) | |||||
Религија
[уреди | уреди извор]Становништво у Чикагу је претежно хришћанске вероисповести. Такође су присутне и друге религије, између осталих и оне попут јудаизма, хиндуизма и ислама.
Привреда
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Чикаго има трећи по величини бруто метрополитански производ у САД са око 532 милијарде долара према проценама из 2010. године, одмах после Њујорка и Лос Анђелеса, на првом, односно другом месту. Град је оцењен као град са највише уравнотеженом привредом у Сједињеним Државама, а због високог степена диверзификације, Чикаго је такође проглашен четвртим најважнијим пословним центром у свету према Мастер Кард Ворлвајд трговинском индексу. Поред тога, Чикаго је у свом градском подручју забележио највећи број нових или проширених корпоративних објеката у Сједињеним Америчким Државама за шест од седам година, тачније од 2001. до 2008. године. У 2009. години, Чикаго је постављен на девето место најбогатијих светских градова на листи Уједињене Банке Швајцарске.
Чикаго је велики светски финансијски центар и други по величини пословни центар у Сједињеним Америчким Државама. Град је седиште Банке Федералних Резерви (Седми округ Федералних Резерви). Град је такође дом великих финансијских и берзи деривата.
Производња, штампање, издавање и прехрамбена индустрија такође играју главне улоге у привреди града. Неколико медицинских производа и услуга предузећа имају седиште у Чикагу, укључујући Бактер Интернационал, Боеинг, Абот лабораторије и финансијске услуге здравствене управе Џенерал Електрик.
Чикаго је седиште 12 најбогатијих компанија, као и 17 најбогатијих финансијских компанија.
У Чикагу се налази седиште Макдоналдса, Крафт Фудса, Мотороле и многих других.
Саобраћај
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Чикаго има два међународна аеродрома, Охеј аеродром и Мидвеј аеродром. Постоје и мањи аеродроми у околини. Градски превоз у Чикагу је под управом предузећа CTA-а.
Административна подела
[уреди | уреди извор]
Град је подељен на седамдесет и седам области.
Спорт
[уреди | уреди извор]Чикаго је град из ког долазе бројне познате спортске екипе из америчких професионалних лига. Најпознатија је наравно кошаркашка екипа шестоструких НБА првака Чикаго Булса, а осим ње Чикаго има и клуб америчког фудбала Чикаго Берс, хокејашки Чикаго Блекхокс, бејзболске Чикаго Кабс и Чикаго Вајтсокс, и фудбалски Чикаго Фајер.
Своје домаће утакмице кошаркаши Булса и хокејаши Блекхокса играју у дворани Јунајтед центар, која годишње угости више од 200 манифестација. Фудбалски тимови деле стадион Солџер Филд, а бејзболске имају засебне стадионе, па тако Кабси играју на Ригли Филду, а Вајтсокси на Целулар Филду.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Чикаго је побратимљен са следећим градовима:[12]
|
|
Криминал у Чикагу
[уреди | уреди извор]Чикаго спада међу средње сигурне велике градове у САД. Као и у остатку земље стопа криминала је углавном опала након врхунца током деведесетих.
У периоду од 1990. године до 2007. године, 12.639 лица је убијено.
| Год. | Бр. убистава | Год. | Бр. убистава | Год. | Бр. убистава | ||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1990. | 851 | 2000. | 633 | 2010. | 436 | 2020. | 769 |
| 1991. | 927 | 2001. | 667 | 2011. | 435 | ||
| 1992. | 943 | 2002. | 656 | 2012. | 506 | ||
| 1993. | 855 | 2003. | 601 | 2013. | 415 | ||
| 1994. | 931 | 2004. | 453 | 2014. | 415 | ||
| 1995. | 828 | 2005. | 451 | 2015. | 468 | ||
| 1996. | 796 | 2006. | 471 | 2016. | 771 | ||
| 1997. | 761 | 2007. | 448 | 2017. | 653 | ||
| 1998. | 704 | 2008. | 513 | 2018. | 561 | ||
| 1999. | 643 | 2009. | 459 | 2019. | 518 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Illinois Trend Report 2: State and Complete Places”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2012. г. Приступљено 31. 12. 2012.
- ^ „Station: Chicago Midway AP 3SW, IL”. U.S. Climate Normals 2020: U.S. Monthly Climate Normals (1991-2020). National Climatic Data Center. Приступљено 14. 5. 2021.
- ^ а б „NowData – NOAA Online Weather Data”. NWS Romeoville, IL. Архивирано из оригинала 10. 11. 2018. г. Приступљено 14. 5. 2021.
- ^ „Top 20 Weather Events of the Century for Chicago and Northeast Illinois 1900–1999”. NWS Romeoville, IL. Приступљено 16. 6. 2014.
- ^ „CHICAGO MIDWAY AP 3 SW, ILLINOIS”. Western Regional Climate Center. Приступљено 12. 6. 2014.
- ^ „Chicago, IL - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Yu Media Group. Приступљено 29. 6. 2019.
- ^ „History of the Chicago and Rockford Weather Observation Sites”. weather.gov. Приступљено 9. 11. 2021.
- ^ ThreadEx
- ^ „Station: Chicago OHARE INTL AP, IL”. U.S. Climate Normals 2020: U.S. Monthly Climate Normals (1991–2020). National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 14. 5. 2021.
- ^ „Chicago/O'Hare, IL Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 18. 7. 2020.
- ^ „Chicago, Illinois, USA – Monthly weather forecast and Climate data”. Weather Atlas. Архивирано из оригинала 15. 4. 2019. г. Приступљено 7. 2. 2019.
- ^ „Chicago Sister Cities”. Chicago Sister Cities International. 2009. Приступљено 22. 7. 2009. Град Чикаго - градови побратими
Литература
[уреди | уреди извор]- Bach, Ira J. (1980), Chicago's Famous Buildings
, The University of Chicago Press, ISBN 0-226-03396-1, LCCN 79023365 - Buisseret, David (1990), Historic Illinois From The Air, The University of Chicago Press, ISBN 0-226-07989-9, LCCN 89020648
- Clymer, Floyd (1950), Treasury of Early American Automobiles, 1877–1925, New York: Bonanza Books, OCLC 1966986
- Condit, Carl W. (1973), Chicago 1910–29: Building, Planning, and Urban Technology, The University of Chicago Press, ISBN 0-226-11456-2, LCCN 72094791
- Cronon, William (1992) [1991], Nature's Metropolis: Chicago and the Great West, New York: W.W. Norton, ISBN 0-393-30873-1, OCLC 26609682
- Genzen, Jonathan (2007), The Chicago River: A History in Photographs, Westcliffe Publishers, Inc., ISBN 978-1-56579-553-2, LCCN 2006022119
- Granacki, Victoria (2004), Chicago's Polish Downtown, Arcadia Pub, ISBN 978-0-7385-3286-8, LCCN 2004103888
- Grossman, James R.; Keating, Ann Durkin; Reiff, Janice L., ур. (2004), The Encyclopedia of Chicago, University of Chicago Press, ISBN 0-226-31015-9, OCLC 54454572
- Holli, Melvin G., and Jones, Peter d'A., eds. (1981). Biographical Dictionary of American Mayors, 1820-1980. Greenwood Press. short scholarly biographies each of the city's mayors 1820 to 1980. ; see index at pp. 406–411 for list.
- Jirasek, Rita Arias; Tortolero, Carlos (2001), Mexican Chicago, Arcadia Pub, ISBN 978-0-7385-0756-9, LCCN 2001088175
- Lowe, David Garrard (2000), Lost Chicago, New York: Watson-Guptill Publications, ISBN 0-8230-2871-2, LCCN 00107305
- Madigan, Charles, ур. (2004), Global Chicago, Urbana: University of Illinois Press, ISBN 0-252-02941-0, OCLC 54400307
- Miller, Donald L. (1996), City of the Century: The Epic of Chicago and the Making of America, New York: Simon & Schuster, ISBN 0-684-80194-9, OCLC 493430274
- Montejano, David, ур. (1999), Chicano Politics and Society in the Late Twentieth Century, Austin: University of Texas Press, ISBN 0-292-75215-6, OCLC 38879251
- Norcliffe, Glen (2001), The Ride to Modernity: The Bicycle in Canada, 1869–1900, Toronto: University of Toronto Press, ISBN 0-8020-4398-4, OCLC 46625313
- Pacyga, Dominic A. (2009), Chicago: A Biography, Chicago: University of Chicago Press, ISBN 978-0-226-64431-8, OCLC 298670853
- Pogorzelski, Daniel; Maloof, John (2008), Portage Park, Arcadia Publishing, ISBN 978-0-7385-5229-3, Архивирано из оригинала 9. 7. 2023. г., Приступљено 9. 11. 2020
- Sampson, Robert J. (2012), Great American City: Chicago and the Enduring Neighborhood Effect, Chicago: University of Chicago Press, ISBN 978-0-226-73456-9
- Sawyer, R. Keith (2002), Improvised dialogue: emergence and creativity in conversation, Westport, Conn.: Ablex Pub., ISBN 1-56750-677-1, OCLC 59373382
- Schneirov, Richard (1998), Labor and urban politics: class conflict and the origins of modern liberalism in Chicago, 1864–97, Urbana: University of Illinois Press, ISBN 0-252-06676-6, OCLC 37246254
- Slaton, Deborah, ур. (1997), Wild Onions: A Brief Guide to Landmarks and Lesser-Known Structures in Chicago's Loop (2nd изд.), Champaign, IL: Association for Preservation Technology International, OCLC 42362348
- Smith, Carl S. (2006), The Plan of Chicago: Daniel Burnham and the Remaking of the American City, Chicago visions + revisions, Chicago: University of Chicago Press, ISBN 0-226-76471-0, OCLC 261199152
- Spears, Timothy B. (2005), Chicago dreaming: Midwesterners and the city, 1871–1919, Chicago: University of Chicago Press, ISBN 0-226-76874-0, OCLC 56086689
- Swanson, Stevenson (1997), Chicago Days: 150 Defining Moments in the Life of a Great City, Chicago Tribune (Firm), Chicago: Cantigny First Division Foundation, ISBN 1-890093-03-3, OCLC 36066057
- Zurawski, Joseph W. (2007), Polish Chicago: Our History—Our Recipes, G. Bradley Pub, Inc., ISBN 978-0-9774512-2-7
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Туристичка презентација
- Кандидатура за олимпијаду 2016.
- Чикашки Срби
- Галерија
- Encyclopedia of Chicago (2004), comprehensive coverage of city and suburbs, past and present
- Chicago History Архивирано јун 9, 2022 на сајту Wayback Machine
- Maps of Chicago from the American Geographical Society Library
- Chicago – LocalWiki Local Chicago Wiki
- „Chicago”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 6 (11 изд.). 1911. стр. 118—125.
- „Chicago”. Encyclopædia Britannica. 30 (12 изд.). 1922.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Људи | |
| Остале | |
.svg){kind=small}
